BANJALUKA - Stav Srbije je da postoji jedan Dejton i da svaka promena zahteva saglasnost tri naroda u BiH, kaže Stanimir Vukićević, odlazeći ambasador Srbije u BiH, upitan šta misli o inicijativama o promjenama Dejtona.
"Mi mislimo da Dejton može da funkcioniše i da nam ne treba Dejton II. Ali, sve promene u okviru ovog Dejtona ili bilo kakve promene u okviru ustavno-pravnog uređenja za nas podrazumevaju apsolutnu saglasnost tri naroda", rekao je on u intervju za "Nezavisne novine".
NN: Završavate mandat u BiH. S kakvim utiscima napuštate BiH?
VUKIĆEVIĆ: Radi se o dve susedne zemlje koje imaju iste spoljnopolitičke prioritete, koje su opredeljene da sve međusobne probleme rešavaju, ali i o dve zemlje koje imaju i različita mišljenja po nekim pitanjima. Ne mogu da budem nezadovoljan razvojem naših odnosa, razgovori između zvaničnika se odvijaju normalno, bez ikakvih problema. Naša ekonomska razmena iznosi negde 1,7 milijardi evra, i permanentno raste. Projekata ima, želimo što više zajedničkih projekata, želimo dobrosusedske odnose na bilateralnom planu.
NN: Aktuelni zajednički projekat je autoput Sarajevo - Beograd. Kako se Vama čini taj posao, gdje očigledno postoje različita mišljenja?
VUKIĆEVIĆ: Da, postoje različita mišljenja i različiti pravci. Sad se govori o mogućnosti da to bude prsten, znači da bude i jedan i drugi pravac. Da li će za to imati sredstava i kako će to ići, videćemo. Što se Srbije tiče, svako umrežavanje saobraćajne infrastrukture sa BiH, pogotovo s istočnim delom, koji je stvarno zapostavljen, bilo bi od velike koristi.
NN: U kojim sektorima Srbija i BiH najbolje sarađuju?
VUKIĆEVIĆ: Srbija misli da bismo zajednički mogli da nastupimo na trećim tržištima. Uzmite samo oblast turizma: u svetskim okvirima ovaj region je veoma mali, ali mi možemo da imamo letnji turizam, skijališta, raftinge, banje, eko-turizam, alpinizam, lov, ribolov, zdravu hranu... Zajednički nastup bi sigurno izazvao veliku pažnju i unapredio turizam i u jednoj i u drugoj zemlji. Tako možemo i u drugim oblastima. Mi već imamo memorandum sa BiH o zajedničkom nastupu na trećim tržištima. Ako objedinimo potencijale, proizvodnju, onda bismo mogli biti i konkurentniji, ali i atraktivniji za investitore iz inostranstva.
NN: Kažete "mogli bismo". Znači da sada nismo, da ne radimo dovoljno?
VUKIĆEVIĆ: U svakom slučaju ne radimo dovoljno. Moramo na tome više raditi. Mi imamo s Kinezima jedan zajednički projekat "Putevima Valtera". Hajde da vidimo šta još možemo zajedno. I mi i vi imamo veoma dobru namensku industriju, to bismo mogli da objedinimo, ima mnogo više prostora i mogućnosti. Stvar je u opredeljenju. Sa druge strane, možemo da imamo projekat koji za sada nije prošao, to je objedinjeno tržište. Mi u okviru CEFTA imamo bescarinski režim, međutim i dalje postoje bescarinske barijere. Deo smo rešili, ali deo tih bescarinskih barijera i dalje postoji. Formirali smo zajedničku komisiju, i dogovorili da uvek kad se pojavi neka nova barijera, da se komisija alarmira i da se to rešava.
NN: I BiH i Srbija idu ka EU, a EU formira te zajednice, poput Transportne, Energetske itd. Mogu li ove zemlje međusobno više sarađivati na planu EU integracija?
VUKIĆEVIĆ: EU nema ništa protiv da se mi regionalno organizujemo i kao takvi uđemo u EU. Kad smo govorili o Transportnoj zajednici, pa čak i o objedinjenom tržištu, EU je izračunala da bi nam to donelo nekoliko desetina hiljada novih radnih mesta.
NN: Srbija je supotpisnica Dejtona, imate specijalne i paralelne veze sa RS, kako ste zadovoljni saradnjom?
VUKIĆEVIĆ: Zvaničnici kažu da odnosi nikad nisu bili bolji i ja se s tim slažem. Ugovor o specijalnim i paralelnim vezama je samo okvir, postoji mnogo jače opredeljenje da sa RS imamo dobre odnose. RS je za nas bitan deo BiH i mi ćemo uvek poklanjati apsolutno veliku pažnju RS, i biti uz nju i njen narod.
NN: Bilo je najava u vezi sa saradnjom namjenske industrije Srbije sa RS. Ima li tu nekih pomaka?
VUKIĆEVIĆ: Jeste, radi se o objektima u Palama, i ovde o "Kosmosu" u Banjaluci. Naš ministar odbrane je bio u RS, obišao te fabrike i opredelio se da možemo da produbimo saradnju na tom polju. Vi imate kapaciteta da možete da remontirate ono što nama treba i zaposlite ovde ljude.
NN: I imamo deklaraciju Srbije i RS, koja je u izradi. Kako to vidite?
VUKIĆEVIĆ: Da, to je zajednička deklaracija. Ona jeste izazvala veliku pažnju u međunarodnoj zajednici, ona treba da učvrsti identitet Srba, jezik, kulturu, pismo i nije namenjena ni protiv koga, niti stvaranju neke političke platforme za delovanje prema nekoj trećoj zemlji.
NN: Puno priče ima o nekim Dejtonima II, III... kako Srbija to vidi?
VUKIĆEVIĆ: Stav Srbije je da postoji jedan Dejton. Sve što bi želelo da se menja zahteva saglasnost tri naroda u BiH. Ako te saglasnosti nema, mi ništa ne bismo hteli da prihvatimo, bilo dva prema jedan, ili jedan prema dva ili bilo šta slično. Pogotovo ne prihvatamo nametnuta rešenja, prema tome to je stvar naroda u BiH. Mi mislimo da Dejton može da funkcioniše i da nam ne treba Dejton II. Ali sve promene u okviru ovog Dejtona ili bilo kakve promene u okviru ustavno-pravnog uređenja za nas podrazumevaju apsolutnu saglasnost tri naroda.
NN: Puno međunarodnih zvaničnika se uključilo u pitanje Izbornog zakona BiH, kakav je stav Srbije i da li se Srbija uključila u to?
VUKIĆEVIĆ: To je unutrašnje pitanje BiH u koje se mi ne mešamo.
NN: Iako se mnogi ambasadori miješaju u to pitanje...
VUKIĆEVIĆ: Ne bih da sada kritikujem moje kolege. Svi smo mi zainteresovani za procese koji idu u BiH. Pitanje je koliko ko od ambasadora ima mogućnosti da se "umeša". Mi to nećemo raditi. Mi pratimo šta se dešava, ali nemamo nikakvu aktivnu ulogu u tome.
Srpsko državljanstvo
NN: Veliki je interes za državljanstvo Srbije, kako izgleda ta statistika?
VUKIĆEVIĆ: Podaci od juče su danas već bajati. Od otvaranja Generalnog konzulata u Banjaluci 2005. godine, 50.000 ljudi je dobilo neko rešenje. A na to treba dodati podatke iz Sarajeva i Mostara. To jasno pokazuje da je interes ogroman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.