Artikulisana snaga naroda može da spreči i najveće zlotvore da nastave svoj prljavi posao i niko nikad više ne može bilo kakvim zloupotrebama državnih atributa i institucija da garantuje sebi trajniji ostanak na vlasti.
To su, po Zoranu Živkoviću, nekadašnjem premijeru Srbije, neke od najvažnijih pouka 5. oktobra 2000. godine za Srbiju, koje ovaj dan i 15 godina kasnije čine, kako on kaže, jednim od najsvjetlijih i najvažnijih datuma u modernijoj srpskoj istoriji.
Kao učesnik ove revolucije, Živković se u intervjuu za "Nezavisne" prisjeća energije koja je karakterisala tada jedinstvenu opoziciju okupljenu oko istih ideja, te otvoreno govori i o razlozima: zašto mnoge od njih, ipak, nikad nisu realizovane, te kako danas vidi Srbiju u odnosu na to razdoblje.
NN: U vremenu kad se Srbija sjeća 5. oktobra 2000. godine, mnoge političke i društvene prilike tog prostora više nisu iste. Kako danas gledate na značenje tog datuma s ove distance?
ŽIVKOVIĆ: Peti oktobar u Srbiji je, sasvim sigurno, jedan od najsvetlijih i najvažnijih dana u modernijoj srpskoj istoriji. Veoma je važan dan jer smo tada sprečili silu zla da nastavi da teroriše i ljude u Srbiji i ljude oko Srbije. Pobedili smo 24. septembra, a 5. oktobra je narod rekao da nikome, apsolutno nikome, neće dozvoliti da krade izbornu volju. Međutim, sasvim je jasno da, ako govorimo o periodu od 15 godina, te analizi tog datuma i s ove distance, ne mogu a da ne pogledam na to što se desilo posle toga. Naravno da u tom smislu ja ne mogu biti zadovoljan. Činjenica je da su mnoga očekivanja, ciljevi i ideje koje smo imali iznevereni, i to, nažalost, upravo od onih čiji je zadatak bio da te ideje sprovedu. Subjektivno, ali mislim da je veoma blizu i objektivnog, najdoslednija i najispravnija borba vođena je u prve tri godine od tog datuma. Mislim da je ona bila i najintenzivnija u vreme, odnosno pre nego što je ubijen Đinđić (premijer Srbije ubijen je 12. marta 2003. godine), a zatim smo još neku godinu posle njega zaista pokušavali da nastavimo tim putem. Međutim, na izborima su pobedili manekeni i kontrarevolucionari 5. oktobra i u narednih 10 godina doveli su do besmisla stvari koje su do tada izgledale kao najsvetlije što može da bude u jednoj državi i u jednom narodu.
NN: Na koje obesmislene stvari mislite?
ŽIVKOVIĆ: Uspeli su da iskompromituju ideju Evrope, demokratije, parlamentarizma, zaštite prava i pre tri godine takvim ponašanjem vratili su na vlast radikale i socijaliste koji se od vremena 5. oktobra do sada razlikuju jedino po tome što su svoju demagogiju i manipulaciju podigli na najviši nivo.
NN: I sami ste ocijenili da su mnoge ideje, nažalost, iznevjerene. U čemu danas vidite najveće uzroke, čija je to odgovornost?
ŽIVKOVIĆ: Iskreno, izgleda da su mnogi ljudi koji su došli na vlast do 2004. godine mislili da je 5. oktobra završen posao i da će se sada jednostavno protokom vremena samo dešavati stvari koje će ići nabolje. Mislili su da ne treba raditi reforme jer one nisu popularne, a kad je nešto nepopularno postoji mogućnost i da vas neko možda izviždi, ili da ne dobijete dovoljno glasova na sledećim izborima... Znate kako, mnogi iz te ekipe su gledali i da realizuju svoje lične interese ili da, kako su oni govorili, "naplate" težak život pod Miloševićevim devedesetim. Mislim da je sve to jednostavno i dovelo do toga da se jedna promenjena, ali samo po obliku, ne i po sadržini, radikalština i nacionalni socijalizam devedesetih sada ponovo pojavi na vrhu vlasti.
NN: U čemu se još moglo uraditi više?
ŽIVKOVIĆ: Sigurno je da se moglo uraditi mnogo više. Moglo se više uraditi u jačanju institucija, vladavini prava i da se naprosto izvrši lustracija jer bez toga nema potpunog otklona od prethodnih vremena, vlasti, problema... Eto, to je propušteno... Zapravo nije propušteno, namerno nije urađeno jer se nije pokazivala želja za tako nečim i sada se vratila ekipa ljudi koja je u Srbiji devedesetih zavila mnoge majke i kuće u crno.
NN: Da li ste kasnije negdje prepoznali energiju tog vremena, koja je okarakterisana kao "petooktobarska"?
ŽIVKOVIĆ: Ne na isti način. Iako je donekle možemo porediti s ukrajinskom "narandžastom revolucijom"... Međutim, naš uspeh je da je ta revolucija prošla bez žrtava. Ona je jednostavno tako projektovana. Činili smo sve da to bude revolucija u kojoj neće biti krvi i ljudskih žrtava. Možete li to da zamislite? Dvoje ljudi jeste stradalo, potpuno slučajno, dakle moglo je i to da se ne desi. Cela ta energija je bila snažna, ali je čitav taj proces završen istog dana. Naravno, bilo je i stvari koje nisu bile dobre. Pre svega mislim na spaljivanje jednog dela televizije i parlamenta. Ali, to je bila praktično mala i tačnije nadoknadiva šteta u odnosu na slične revolucije koje su se dešavale okolo.
NN: Šta mislite, šta je Srbija naučila od 5. oktobra 2000. godine?
ŽIVKOVIĆ: Naučila je da artikulisana snaga naroda može da spreči i najveće zlotvore da nastave svoj prljavi posao, da Srbija ima ljude koji su dovoljno promućurni, koji imaju znanja, hrabrosti i svesti o tome, da svi moramo da uradimo nešto da bi nam bilo bolje. I znate, jedina tekovina 5. oktobra sada je ta da se više ne krade na izborima, sada se krade posle... Dakle, neke se stvari nisu promenile, iako nema izbornih krađa na taj način, mediji su ponovo u rukama jednog čoveka, jedne partije, i dalje postoje manipulacije, pritisak, sukobi s policijom i tajnim službama, to je sve isto kao i u vreme Miloševića. Ali, pazite, niko više ne može da bude siguran posle 5. oktobra 2000. godine da će bilo kakva zloupotreba tih državnih atributa i državnih institucija da garantuje opstanak na vlasti. E, zbog toga i dalje mislim da je 5. oktobar dan kad treba da budemo ponosni, svi mi koji smo to organizovali i učestvovali u tome i dan kada se plaše i svi oni koji su spremni zbog lične koristi uraditi zlo svom narodu ili ljudima u svom regionu.
Svrgavanje Miloševića
Nakon objavljivanja spornih rezultata izbora po kojima je opozicioni kandidat Vojislav Koštunica na predsjedničkim izborima dobio 48 odsto glasova, Demokratska opozicija Srbije (DOS) pozvala je građane da se 5. oktobra 2000. godine okupe ispred Savezne skupštine, kako bi se suprotstavili "velikoj izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu Slobodana Miloševića".
Pristalice DOS-a dolazile su u Beograd iz svih krajeva Srbije od ranog jutra. Oko 15 sati, do kada su očekivali od Miloševića "da prizna krađu", masa je pokušala ući u zgradu Skupštine, a pola sata kasnije to se i dogodilo. Gotovo sva stakla na zgradi su polupana, dok je zgrada RTS-a u Takovskoj ulici zapaljena. Milošević je dan kasnije priznao poraz.
Vodio "Sablju"
Živković je politički aktivan od 1992. godine, a za narodnog poslanika DS-a prvi put izabran 1993. Bio lider građanskih protesta 1996. i petooktobarske građanske revolucije 2000. godine. Gradonačelnik Niša u dva mandata: 1997. i 2000. godine.
Ministar unutrašnjih poslova u Saveznoj vladi SRJ. Predsjednik Vlade Republike Srbije 2003-2004. godine. Vodio je akciju "Sablja". Iz DS-a izašao 2012, a godinu kasnije osnovao Novu stranku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.