Zoran Tegeltija: Ukinućemo nepotrebne dažbine za privredu

Vlada RS će do kraja godine zajedno s Privrednom komorom redukovati broj taksi i naknada za koje se pokaže da nepotrebno administrativno i troškovno opterećuju privredu, najavio je Zoran Tegeltija, ministar finansija RS.

On kaže da značajan broj parafiskalnih opterećenja nisu prihodi budžeta RS, već opština, javnih preduzeća ili ustanova, zbog čega je i njih potrebno uključiti u taj proces.

NN: Sarajevski mediji objavili su da je Odjeljenje za makroekonomske analize Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH utvrdilo da RS za prvih šest mjeseci ove godine duguje FBiH 23 miliona KM po osnovu pogrešne raspodjele indirektnih poreza. Da li su ti podaci tačni?

TEGELTIJA: Od formiranja UIO postoji konstantan problem raspodjele prihoda između entiteta, na šta ukazujemo već duži vremenski period i predlažemo da se usvoji novi način raspodjele indirektnih poreza, odnosno da se formiraju dva podračuna, za RS i FBiH, s kojima bismo dobili jasnu sliku ko koliko ima pravo da naplaćuje prihoda po osnovu indirektnih poreza. Nažalost, za takav prijedlog nemamo podršku FBiH niti jednog dijela međunarodne javnosti koji je učestvovao u kreiranju UIO. Svi podaci o krajnjoj potrošnji Odjeljenja za makroekonomsku analizu dostavljaju se Upravnom odboru UIO, koji će na sastanku razmatrati te podatke i o njima donositi informacije. RS je, naravno, spremna da razgovara o svim podacima i izvršava sve obaveze. Ono što je indikativno je da se mediji u FBiH sada bave raspodjelom indirektnih poreza u prvih šest mjeseci 2012, a nikada nisu pisali o dugovanju FBiH iz raspodjele iz 2010. godine i kamati koju RS od tada treba da naplati.

NN: Koliko je RS prethodnih godina zakinuta od strane FBiH po osnovu pogrešne raspodjele indirektnih poreza?

TEGELTIJA: Potraživanja RS prema FBiH u ovom trenutku veća su od 50 miliona KM. RS je već dobila jednu prvostepenu presudu protiv UIO, dok se druga nalazi pred sudom od kojeg očekujemo da odradi svoj dio posla. Nažalost, do sada nije bilo spremnosti da se to rješava na način kako je to predviđeno, na sjednicama UO UIO. U zadnjem pismu namjere sa MMF-om definisano je da ćemo prije stupanja aranžmana na snagu potpisati obaveze za poravnanje zaključno sa krajem 2011. Mi smo to pripremili, ali u FBiH još nema ni pokušaja da se to završi. Zbog toga ovo pisanje sarajevske štampe o navodnim obavezama RS koje još nisu ni stupile na snagu smatramo novom vrstom pritiska na RS.

NN: Najavili ste da se predstojećim rebalansom budžeta RS planiraju uštede u iznosu od 15 miliona KM. Kolika će, pak, biti ukupna kresanja rashoda RS kada se saberu i vanbudžetski fondovi i opštine?

TEGELTIJA: Predviđene su uštede i na pozicijama javnih fondova i budžeta RS, a naravno i određene javne potrošnje na nivou opština, jer MMF svu potrošnju posmatra kao konsolidovanu javnu potrošnju u RS. Dakle, na iznos ušteda u budžetu RS od 15 miliona KM treba dodati još uštedu u Fondu zdravstvenog osiguranja RS od pet miliona KM. Podvukao bih da ove uštede ni na koji način neće ugroziti bilo čija pojedinačna socijalna prava ili ona po osnovu zdravstvene zaštite. Prvi put smo pripremili aranžman sa MMF-om bez obaveze da umanjimo lična primanja zaposlenih u javnom sektoru. Predstavnici MMF-a od nas samo očekuju da ukupan fond za plate u javnom sektoru zadržimo na sadašnjem nivou.

NN: Vlada RS je nedavno održala tematsku sjednicu o privrednom stanju na kojoj su predstavnici Privredne komore RS posebno ukazali na brojne parafiskalne namete. Da li će Ministarstvo finansija redukovati njihov broj i time rasteretiti privredu suvišnih troškova?

TEGELTIJA: Sa Privrednom komorom smo zajednički konstatovali da nema značajnijih primjedaba na visinu stopa poreza i doprinosa u RS, koje su u nivou ili čak niže nego u zemljama okruženja. Naša privreda, kao i u većini zemalja u okruženju, svoje nezadovoljstvo iskazuje parafiskalnim prihodima koji se ne iskazuju jasno, pa ih ne vidi ne samo Ministarstvo finansija, već čak ni ministarstva koja su bila predlagači usvajanja određenih zakonskih i podzakonskih akata iz kojih se pojavljuju. Mi smo napravili pregled svih fiskalnih i parafiskalnih prihoda i zaista postoji veliki broj parafiskalnih prihoda koji u nekom finansijskom smislu predstavljaju zanemariv iznos u odnosu na ključne prihode, ali predstavljaju prihod i izvore finansiranja bilo lokalnih zajednica, javnih preduzeća ili ustanova. Mi ćemo proći kroz sve te zakone i pokušati da rasteretimo privredu. Ponekad oni više predstavljaju više tehničku nego finansijsku poteškoću privredi i to je proces koji ćemo zajedno sa Privrednom komorom proći do kraja godine.

NN: Postoje stidljive inicijative u BiH da se treba povećati stopa PDV-a sa sadašnjih 17 odsto na više od 20 odsto. Kakvo je Vaše mišljenje?

TEGELTIJA: Postoje određena ekonomska gledišta da u ovom trenutku treba rasterećivati proizvodnju, a povećavati poreze na potrošnju. Najveći broj evropskih zemalja, posebno onih pogođenih ekonomskom krizom, je tako i uradio povećavajući stopu PDV-a. Od zemalja u okruženju, to je uradila nova vlada Hrvatske čim je došla na vlast, a postoje i najave da će to uraditi i nova vlada Srbije. RS se, međutim, opredijelila da zadrži nisku stopu poreza na dohodak i u ovom trenutku smatramo da više pažnje treba obratiti na samom prikupljanju PDV-a sa postojećom stopom od 17 odsto, a da manje razmišljamo o povećanju stope PDV-a. Stav Vlade RS je da se ide na uvođenje diferencirane niže stope PDV-a na određeni broj životnih namirnica, a da se za potrebe održavanja ravnoteže prihoda osnovna stopa PDV-a podigne za jedan procenat, na 18 odsto. Nažalost, naš prijedlog nije naišao na razumijevanje i podršku u FBiH. Svjesni toga, inisistiramo da se radi više na naplati PDV-a, jer u ovom trenutku bilježimo pad prihoda po tom osnovu, dok RS istovremeno bilježi rast prihoda od direktnih poreza.

RS će ostvariti ekonomski rast

NN: Koliko je realno očekivati da Vlada RS ispuni ciljeve iz Ekonomske politike o rastu BDP-a RS u 2012. od 2,5 odsto u situaciji kada se u prvom tromjesečju bilježi njegov pad, a pogotovo u svjetlu sve pesimističnijih prognoza međunarodnih finansijskih organizacija po pitanju bilo kakvog ekonomskog rasta BiH?

TEGELTIJA: Ekonomska politika je dokument koji godišnje usvaja parlament RS, a prognoze finansijskih institucija i banaka su na kvartalnom nivou. U trenutku kada je Vlada RS predlagala Ekonomsku politiku, u posjeti BiH je bio i MMF i u razgovoru sa njima i drugim finansijskim institucijama imali smo procjenu o rastu BDP-a od dva do 2,5 odsto. Već u samoj proceduri usvajanja Ekonomske politike došlo je do naznaka da će zbog posljedica kretanja u evrozoni rast biti nešto niži od procijenjenog. Dok se većina zemalja suočava s negativnim stopama rasta BDP-a, mi u RS i sada vjerujemo da ćemo u 2012. imati pozitivnu stopu rasta imajući u vidu velike investicije koje RS čekaju u drugoj polovini godine.