Zorana Mihajlović, potpredsjednica Vlade Srbije i ministarka građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kaže da Srbija i Republika Srpska treba da se drže zajedno i da tijesno sarađuju, kako u ekonomiji, tako i u energetici, kako bismo spremniji dočekali energetske izazove u vremenu koje je pred nama.
"Cela Evropa je u energetskoj krizi, a Srbija i RS dodatno su pogođene zbog poplava koje smo imali. Rešenje je u brzom reagovanju i nabavci energenata pod što povoljnijim uslovima. Republika Srpska ima suficit u proizvodnji električne energije i dobro je došla kao partner, budući da Srbija u zimskim, a i u letnjim mesecima, nema dovoljno energije", kaže Mihajlovićeva.
Naglašava da je Srbija spremna da, kako bude napredovala u procesu restrukturiranja "Železnica", svoja iskustva podijeli sa RS.
NN: O mostu Ljubovija - Bratunac priča se već godinama, međutim stiče se utisak da je malo toga urađeno. Kada se očekuje početak radova na tom projektu?
MIHAJLOVIĆ: O tom projektu se prethodnih godina dosta govorilo, ali sad imamo i konkretne poteze da se njegova realizacija ubrza. Ne samo da su se nadležna ministarstva Srbije i Republike Srpske dogovorila o intenzivnijem radu na projektu, već je potpisan i protokol krajem septembra, u kojem je upravo most Ljubovija - Bratunac označen kao jedan od prioriteta.
Sa ministarkom prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske Srebrenkom Golić dogovoreno je formiranje radne grupe za taj projekat, s jasnim rokovima da završe određene poslove. Deo dogovora je da nadležnosti u vezi s obezbeđivanjem lokacijskih dozvola budu prenete na Srbiju, a da Republika Srpska gradi zajednički granični prelaz. Očekujem da uskoro bude potpisan i sporazum o izgradnji most, kako bi radovi mogli da počnu već na proleće.
NN: Da li je još aktuelan projekat hidroelektrana na Drini, koje treba da grade zajedno Srbija, RS i Italija?
MIHAJLOVIĆ: Srbija je svoje obaveza u Energetskom sporazumu s Italijom ispunila, a Sporazum je u Skupštini potvrđen još u decembru 2012. godine. Sada se čeka da italijanski Savet ministara usvoji dekret koji će omogućiti da nastavimo dalje sa sprovođenjem ovog sporazuma.
NN: Srbija, kao i RS, ima ogromnih problema sa željeznicama. Kakva je sudbina tih sistema? Nešto se mora mijenjati, ali rješenje se ne nazire.
MIHAJLOVIĆ: Povećanje efikasnosti u sektoru železnice je izazov, ne samo za naš region, već i za EU, jer se i tamo više od dve trećine budžeta za infrastrukturu ulaže u putnu infrastrukturu, a trećina u železničku. U našem regionu je situacija još nepovoljnija, jer se u železnicu decenijama nedovoljno ulagalo. Dobra vest je, ipak, da Srbija danas ima oko 1,2 milijarde evra u projektima na železnici i naš glavni zadatak je da te projekte ubrzamo. Realizacijom tih projekata, u naredne tri godine, Srbija će dobiti 528 kilometara modernizovanih pruga, od čega je 80 kilometara potpuno novo, a ostatak će biti rekonstruisan. Uporedo s tim, započeli smo i proces restrukturiranja "Železnica Srbije", koje moraju da posluju daleko efikasnije kako bi ispunile sve ono što se od njih očekuje. Naravno, kako budemo napredovali u procesu restrukturiranja "Železnica", spremni smo da naša iskustva podelimo s Republikom Srpskom.
NN: Premijer Vučić je u Berlinu predložio zajednički projekat pruge Beograd - Sarajevo, preko teritorije RS.
MIHAJLOVIĆ: Projekti koje je premijer Vučić predstavio imaju potencijal da promene infrastrukturnu sliku, ne samo Srbije, već i regiona. Zbog toga je važno da se, nakon nedavnog sastanka premijerke Merkel sa predsednicima vlada zapadnog Balkana, nastavi zajednički rad na njima. To se svakako odnosi i na prugu Beograd - Sarajevo, za koju postoji urađen projekat.
NN: Srbija ima problema u izgradnji autoputeva, radovi kasne. O čemu se tu zapravo radi?
MIHAJLOVIĆ: Problem je bio, pre svega, u neodgovornosti svih koji su bili zaduženi za poštovanje rokova - od onih koji su u ime države zaključivali ugovore do samih preduzeća, koja nisu ispunjavala ugovorne obaveze. S time smo prekinuli, kao i s praksom da se stalno zaključuju novi aneksi, kojima se cena radova uvećava, a završetak izgradnje odlaže. Uveli smo nedeljne kontrole izvođača na svim velikim projektima i od svih tražimo da poštuju rokove, kao što država poštuje svoje obaveze i nema dugovanja prema izvođačima.
NN: RS je nedavno potpisala ugovor sa "Gazpromom" o direktnoj isporuci gasa bez posrednika. Koje je Vaše mišljenje o tome i koja je tu uloga Srbije, s obzirom na to da nam je jedini ulaz gasa u RS sa teritorije Srbije?
MIHAJLOVIĆ: Kao što ste i sami rekli, gas do Republike Srpske dolazi preko Srbije. Mislim da treba da se držimo zajedno i tesno sarađujemo, kako u ekonomiji, tako i u energetici, kako bismo spremniji dočekali energetske izazove u vremenu koje je pred nama.
NN: Upozoravate na energetsku krizu koja prijeti Srbiji. O čemu se zapravo radi i koliko Vam znači to što RS ima višak struje?
MIHAJLOVIĆ: Cela Evropa je u energetskoj krizi, a Srbija i RS dodatno su pogođene zbog poplava koje smo imali. Rešenje je u brzom reagovanju i nabavci energenata pod što povoljnijim uslovima. Republika Srpska ima suficit u proizvodnji električne energije i dobro je došla kao partner, budući da Srbija u zimskim, a i u letnjim mesecima, nema dovoljno energije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.