Zbog visoke stope korupcije izgubili smo poverenje u ljude i uspeh. Zato se nadam da će moja priča poslužiti kao dokaz da je moguće preći put od deteta iz građanske porodice jednog malog mesta, do jednog od najuticajnijih mladih Evropljana, a sve vrednim radom i zalaganjem, ističe Dejan Bojanić (25), koji se nalazi na uglednoj "Forbesovoj" listi najuticajnijih mladih ljudi u Evropi mlađih od 30 godina.
Ovaj mladić iz Bele Crkve se na listi magazina "Forbes" našao sa još jednim momkom iz Srbije, slavnim Novakom Đokovićem.
NN: Magazin "Forbes" vas je stavio na listu najuticajnijih mladih ljudi iz oblasti politike do 30 godina. Kako Vi vidite svoj uticaj u politici?
BOJANIĆ: Moj uticaj proističe iz specifične pozicije koju imam: da predstavljam glas mladih prema političarima. Iz tog razloga sam u stalnoj komunikaciji i sa mladima iz čitave Evrope i sa donosiocima odluka. Mlade predstavljam na principima reprezentativne demokratije. To znači da sam izabran od strane 100 članica najveće evropske platforme omladinskih organizacija, Evropskog foruma mladih, koji predstavlja milione mladih ljudi koji se bave društvenim promenama. Moj uticaj se uglavnom oseća u kreiranju politike obrazovanja i omladinske politike. Radio sam na izmenama Zakona o obrazovanju u Srbiji i na preporukama ministara obrazovanja koje dolaze iz Evropske unije i Saveta Evrope. Radio sam uz Malalu Jusufzai i uz generalnog sekretara UN-a na promovisanju kvalitetnog obrazovanja globalno. U narednim godinama posvetiću se radu na ciljevima održivog razvoja koje je UN usvojio krajem prošle godine.
NN: Kako je izgledao Vaš put koji je vodio do kampanje generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i do toga da postanete član Upravnog odbora Evropskog omladinskog foruma?
BOJANIĆ: Dolazim iz male vojvođanske varoši gde sam počeo da se bavim društvenim promenama volontirajući u osnovnoj školi. Vodio sam se mantrom da će mi dobro biti samo onoliko koliko sam sebi učinim da je tako. U osnovnoj školi sam radio na poboljšanju škole, u srednjoj na poboljšanju školstva, a danas na poboljšanju društva na globalnom nivou. Počeo sam od đačkog parlamenta, nastavio u omladinskim grupama Srbije, pa Evrope, a sada radim sa svetskim organizacijama sa velikim uticajem na društveni razvoj.
NN: Savjetnik ste u kampanji Ban Ki Muna, generalnog sekretaraUN-a... Da li možete nešto da nam kažete o tom iskustvu? Šta ste Vi naučili u toj saradnji, možda dobili koristan savjet za dalju karijeru?
BOJANIĆ: Najveću pouku koju sam izvukao iz susreta sa Ban Ki Munom jeste da su i najveći svetski moćnici samo ljudi i da to koliko su prizemni pokazuje koliko su veliki. Generalni sekretar je vrlo prijatan za saradnju, svake godine se susreće sa grupama mladih ljudi sa kojima rado komunicira.
NN: Rekli ste da mnogo volontirate, a volonterizam, čini mi se, još nije dovoljno razvijen u zemljama na Balkanu. Često se čuje od nekog da neće da volontira jer to znači raditi za džabe i bez koristi.
BOJANIĆ: Volontiranje je izuzetno doprinelo mom obrazovanju i ono je sigurno jedan od glavnih faktora koji su uticali da moje znanje i veštine budu prepoznati od strane magazina "Forbes". Volontirao sam na raznim mestima, samostalno ili kroz nevladine organizacije. Uz volontiranje sam proputovao svet što je nešto što nikakav isplaćeni novac za rad ne bi mogao da mi priušti. Mladima bih savetovao da izdvoje vreme i volontiraju. Bez obzira šta kaže okolina, volontiranje je izuzetno plemenita aktivnost koja vraća mnogo više od vremena koje ste uložili - vraća iskustvima, novim veštinama i dostizanjem boljeg okruženja.
NN: Član ste UO Evropskog omladinskog foruma, preko kojeg zastupate mlade u Evropskoj uniji, Savjetu Evrope i Ujedinjenim nacijama. Možete li nam objasniti kako to činite?
BOJANIĆ: Evropski forum mladih je najreprezentativnija nevladina organizacija mladih u Evropi, prihvaćena kao partner telima Evropske unije, Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. Mi dajemo stručni savet institucijama prilikom razvijanja preporuka u omladinskoj politici. U organizaciji, ja vodim resore obrazovanja i institucionalnih odnosa s Ujedinjenim nacijama.
Biti mlad nosi sa sobom dosta nesigurnosti: finansijsku nesigurnost, stambenu nesigurnost i nesigurnost u primanjima. Biti mlad takođe nosi nezaposlenje i puno refleksija o tome ko smo i šta želimo da budemo. Svi ovi problemi karakteristični su za mlade u Evropi. Uz to, u poslednjim godinama je rast popularnosti ekstremističkih pokreta izuzetno doprineo problemima mladih u Evropi.
NN: Malala je sa 17 godina postala najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir, a Vi ste, kako ste izjavili, mnogo radili na tome da se to i desi. Da li ste u kontaktu s njom i koje utiske nosite?
BOJANIĆ: Malala je vrlo mudra devojka, njene reči nose veliku težinu jer ona koristi svoj glas da govori u ime hiljade drugih aktivistkinja koje se bore za pravo na obrazovanje u svetu. Ja sam radio na organizovanju prve skupštine na kojoj je Malala javno govorila nakon pokušaja atentata, tada smo se i lično upoznali. Nakon toga sam pratio njen rad i došao da je podržim prilikom uručenja Nobelove nagrade u Oslu. Mislim da je Malala svojim radom doprinela u velikoj meri globalnom društvenom razvoju i to na nekoliko polja - kao dete, ona je doprinela većem uvažavanju dece i njihovih mišljenja; kao aktivistkinja za pravo na obrazovanje Malala je učinila obrazovanje kvalitetnijim; a kao borac za prava žena ona je promenila predrasude mnogih prema feminizmu u islamskom svetu.
NN: Trenutno radite u Švedskoj, šta konkretno? Da li planirate povratak u Srbiju, tačnije da li imate ponude za posao ili projekte?
BOJANIĆ: U Švedskoj radim kao koordinator međunarodnih odnosa dece i mladih u organizaciji "Save the Children". Posao mi je da osnujemo neku vrstu "Save the Children" juniora, mrežu koju bi činila samo deca i mladi koji su aktivni u našim organizacijama širom sveta. Zasad to dobro funkcioniše u severnoj Evropi. U odnosu na druge organizacije koje se bave pravima dece, "Save the Children" stavlja poseban naglasak na učešće dece u razvijanju programa organizacije - dečje je pravo da budu pitana po svim pitanjima koja ih se tiču. Kao koordinator međunarodnih odnosa doprinosim osnaživanju prava na učešće dece. U Srbiji do sada nisam imao ponuda za radni angažman.
NN: Kada je objavljena vijest da ste na "Forbesovoj" listi, u komentarima na internetu ste dobili mnogo čestitki, ali ima i onih koji su se zapitali čiji ste to sin i otkud baš Vi među najuticajnijim. Kakvo je Vaše mišljenje o dijelu našeg mentaliteta koji ne cijeni tuđi uspjeh? Može li se to promijeniti?
BOJANIĆ: Mislim da je uski pogled na svet najveći problem društva kod nas. Ne jedan od najvećih, već najveći! Mislim da je sistem vrednosti uronuo i da vladaju društvene norme kojih nikako da se otarasimo. Usled takve su se situacije razvile frustracije kod ljudi zbog kojih se omalovažava tuđi rad. Ali znate šta - sve norme i vrednosti koje nas okružuju nastale su od strane ljudi koji nisu ništa drugačiji ili pametniji od nas samih. Mi smo ti koji moraju da rade na promenama. Voleo bih da svi zajedno radimo na otvaranju umova. Možemo početi time što ćemo se informisati, čitati o društvenim grupama koje smo navikli da tretiramo sa netrpeljivošću. Zatim da se naviknemo da o ljudima ne donosimo zaključke pre nego što ih upoznamo. Treće, da ako nemamo šta lepo da kažemo - prećutimo, a ako želimo da udelimo kompliment - to rado i uradimo.
Zbog visoke stope korupcije, izgubili smo poverenje u ljude i uspeh. Zato se nadam da će moja priča poslužiti kao dokaz da je moguće preći put od deteta iz građanske porodice jednog malog mesta, do jednog od najuticajnijih mladih Evropljana, a sve vrednim radom i zalaganjem.
NN: Stalno putujete, širite kontakte i vidike. Možete li da izdvojite neko područje ili situaciju koji su na Vas ostavili najjači utisak?
BOJANIĆ: Tačno je da dosta putujem, ali to je samo zbog toga što je za moj posao neophodno da neprestano radim direktno sa decom i mladima iz različitih krajeva i društvenih grupa. Jedno od najzanimljivijih putovanja koje sam imao je ono u Nuuk, na Grenlandu, gde živi domorodačko stanovništvo na ostrvu koje je većinski čist led, a ne zemlja. Kada sam bio na Grenlandu, nisam upoznao Grenland već pre svega Srbiju, Švedsku, Evropu... Tek u drugačijem društvu mi uspemo da upoznajemo svoje i vidimo koliko sličnosti postoji među narodima Evrope, a posebno Balkana.
NN: Da li sebe smatrate više aktivistom ili mladim političarom? Kako vratiti vjeru prema profesiji političara u Srbiji, BiH i zemljama gdje je to povjerenje i te kako poljuljano?
BOJANIĆ: Sebe smatram aktivistom i humanistom. Mislim da je na taj način moguće povratiti veru u političare u regionu - ako se svi uključimo u politiku kao aktivni građani. Na taj način bismo dobili bolji uvid u društvene procese i jasnije bismo videli koji političari zaslužuju svoje pozicije, a koji su tu samo radi zaposlenja i beneficija.
NN: Da li ste u kontaktu s nekim od mladih aktivista iz BiH?
BOJANIĆ: U Bosni i Hercegovini sam upoznao sjajne mlade aktiviste Asocijacije srednjoškolaca u BiH (ASU BiH). Mislim da dolaze generacije koje su mnogo otvorenije za pomirenje, saradnju i zajednički napredak. Nadam se da će mladi naći u sebi snage da preuzmu stvar u svoje ruke i donesu promene. Najbolje je okružiti sebe ljudima koji vas razumeju i raditi na malim stvarima - organizovanju vannastavnih sekcija, priređivanju malih gradskih izložbi, zajedničko gledanje filma ili pisanje i podrška peticijama. Mislim da se Bosni i Hercegovini još otvaraju razvojni fondovi za koje grupe građana mogu aplicirati i izvršavati projekte za društvenu dobrobit.
NN: Šta nedostaje našem obrazovnom sistemu, a šta je to dobro?
BOJANIĆ: Obrazovanje je najvažnija funkcija države. Našim obrazovnim sistemima dosta toga manjka. Potrebno je više sredstava da bi obrazovanje bilo potpuno besplatno na svim nivoima - pritom ne samo da ne postoje školarine, već i da svi udžbenici, školski pribor i nastavni materijal budu potpuno besplatni za građane. Zatim je neophodno da se na učitelje, nastavnike i profesore gleda sa divljenjem i poštovanjem, te da se njihov rad vrednuje većim platama. Učenici treba da ostvare svoje pravo da aktivno učestvuju u upravljanju školom, a nastava treba da uključuje metode poput kritičkog razmišljanja. Ono što je dobro u sistemu obrazovanja jeste da je obrazovanje i dalje pre svega javno dobro, da imamo izvrsne prosvetne radnike i da se osnove obrazovnog sistema menjaju nabolje. Nedavne promene Zakona o obrazovanju u Srbiji će doneti vidljive rezultate tek za nekoliko godina. Mislim da ćemo uskoro početi da primećujemo plodove kvalitetnog građanskog vaspitanja, učešća učenika u upravnom odboru škola i korišćenja netradicionalnih metoda nastave.
NN: Koji je Vaš životni moto?
BOJANIĆ: Čini mi se da, iako je svi znamo, ne razmišljamo o značenju izreke "Kakva setva - takva žetva". Mislim da je rad garant srećnije budućnosti i da se vredan rad uvek isplati - ako ne novčano, onda sigurno vrednim iskustvima i većom dobrobiti.
Volio bih upoznati novog premijera Kanade
NN: Kojeg biste svjetskog političara željeli da upoznate i imate li uzore među njima ili javnim ličnostima, aktivistima?
BOJANIĆ: Voleo bih da upoznam novoizabranog premijera Kanade Džastina Trudoa. Pravo je osveženje videti šefa države koji ne samo da je tolerantan ili prihvatljiv prema ljudima iz različitih društvenih grupa - on se ponosi raznolikošću u Kanadi. Kao premijer države on se bori za sve svoje građane i građanke, ne samo one koji pripadaju većinskom stanovništvu. Raznolikost vidi kao više od društvene politike; ona je izvor inovacija i faktor uvećanja društvenog standarda
Odnos prema Srbima
NN: Da li ste imali neprijatnosti samo zato što ste Srbin, jer često čujemo u narodu ono "Ne vole nas zato što smo Srbi"?
BOJANIĆ: Tačno je da je mladima u regionu učinjena strašna šteta katastrofalnim odlukama koje je donosio politički vrh devedesetih. Izgubili smo reputaciju i poverenje, a pravo na boravište i prvenstvo zaposlenja u Evropi danas pripada mladima EU. Međutim, vrednim se radom može lako dokazati ko ste, šta ste i koliko vredite, nezavisno od toga odakle dolazite. Kad je, recimo, Nole u pitanju, po mom mišljenju je reč o nečemu drugom. Da li ste ikad razmišljali o tome kako Federera (Švajcarca svetlije puti) viđamo u reklamama za luksuzne satove i automobile, a Novaka ili Nadala (južnjake tamnije puti) u reklamama za sportsku opremu ili donji veš? To je zbog problematike sa kojom se suočava zapadno društvo. Usled društvenih, istorijskih i kulturoloških faktora, mnogi ljudi, a posebno belog etniciteta, su nesvesno razvili način razmišljanja koji je vrlo problematičan. U glavama mnogih, tenis, "beli sport", je asocijacija na klasu u društvu, zabavu bogataša i kurtoaziju. U međuvremenu je došao 21. vek - navijači, fizički agresivni igrači ili šoumeni koji nisu pripadnici više klase. Zato se danas nesvesno bela norma ispoljava kroz manju podršku Novaka od one koju zaslužuje. Ali ne brinite, Ban Ki Mun je najveći Noletov fan. Provereno!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
