Problem plagijata prepušten fakultetima: Ra­ču­na­lo se na čast pro­fe­so­ra

BA­NJA­LU­KA - Za­kon o vi­so­kom obra­zo­va­nju RS ni­je pro­pi­sao procenat tek­sta ko­ji mo­že bi­ti ko­pi­ran u stru­čnom, nau­čnom ili umje­tni­čkom ra­du, već da se pos­tu­pak ut­vrđi­va­nja pla­gi­ja­ta ure­đu­je sta­tu­tom vi­so­ko­škol­ske us­ta­no­ve, a na fa­kul­te­ti­ma se sa dru­ge stra­ne vi­še ra­ču­na­lo na čast pro­fe­so­ra.

Ova in­for­ma­ci­ja je pot­vrđe­na iz re­sor­nog mi­nis­tar­stva, a ka­ko nam je re­če­no iz stru­čnih kru­go­va, sva kon­tro­la pla­gi­ja­ta se svo­di­la na nad­zor men­to­ra. Pre­ma ri­je­či­ma Mi­la­na Ma­ta­ru­ge, re­kto­ra Uni­ver­zi­te­ta u Ba­nja­lu­ci, Se­nat UNIBL pri­je tri mje­se­ca je do­nio Pra­vil­nik o eti­čkom i pro­fe­si­onal­nom ko­de­ksu, dok će 12. ju­na bi­ti iza­bra­n pred­sje­dnik Eti­čkog ko­mi­te­ta, ko­ji će se ba­vi­ti pla­gi­ja­ti­ma na Uni­ver­zi­te­tu, što će bi­ti po­moć pri kon­tro­li.

"Do kra­ja se­mes­tra Uni­ver­zi­tet bi tre­ba­lo da ima sof­tver ko­ji će kon­sta­to­va­ti da li je ne­ki nau­čni rad pla­gi­jat. Ra­spi­sa­li smo ja­vni po­ziv za sof­tver ko­ji pre­po­zna­je pla­gi­ja­te, ko­ji ko­šta vi­še od 6.000 KM, i oče­ku­je­mo po­nu­de me­đu­na­ro­dnih kom­pa­ni­ja", re­kao je ju­če Ma­ta­ru­ga.

Pi­ta­nje pla­gi­ja­ta je opet do­šlo u fo­kus ja­vnos­ti na­kon što je ba­nja­lu­čki Fa­kul­tet po­li­ti­čkih na­uka pot­vrdio u uto­rak da odre­đe­ni nau­čni ra­do­vi pre­fe­so­ra Ra­dmi­le Čo­ko­ri­lo i Lju­bo­mi­ra Zu­be­ra pred­stav­lja­ju oči­gle­dne pla­gi­ja­te, te je upu­ćen zah­tjev Se­na­tu da ih uda­lji s nas­ta­ve.

Ivan Ši­ja­ko­vić, pro­fe­sor i so­ci­olog, je re­kao da za­ko­nom ni­ka­da ni­je re­gu­li­sana oblast pla­gi­ja­ta jer se u aka­dem­skoj za­je­dni­ci ra­ču­na­lo na čast.

"Ka­da ne­ko pra­vi odre­đe­no is­tra­ži­va­nje i ra­di na do­kto­ra­tu ili ma­gis­tar­skom ra­du on­da je za nje­gov rad od­go­vo­ran men­tor, a ka­da je u pi­ta­nju nau­čni rad ko­ji je objav­ljen u ča­so­pi­su on­da je od­go­vor­nost na re­ce­nzen­tu i ure­dni­ku", ka­že Ši­ja­ko­vić.

On je do­dao da su autori ne­kad ra­ni­je ka­da su pi­sa­li ra­do­ve sve za pre­ko tri ri­je­či ko­je bi is­ko­ris­ti­li od dru­gog auto­ra mo­ra­li na­ves­ti izvo­r i ta­da se ni­je ni pos­tav­lja­lo pi­ta­nje da će ne­ko da ura­di su­pro­tno od to­ga.

Mio­drag Ži­va­no­vić, pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je na Ba­nja­lu­čkom uni­ver­zi­te­tu, do­ga­đaj gdje su  u su­šti­ni, ka­ko ka­že, obo­re­na dva do­kto­ra­ta opi­sao kao alar­man­tne po­ka­za­te­lje.

"Ovo je sa­mo je­dan od pri­mje­ra ili po­ka­za­te­lja da su ko­rup­ci­ja i kri­mi­nal sas­ta­vni dio uni­ver­zi­te­ta, ne sa­mo ba­nja­lu­čkog ne­go svih. Za­što? Za­to što uni­ver­zi­te­ti fun­kci­oni­šu pod ve­oma ja­kim par­tij­skim kon­tro­la­ma, ko­je za­pra­vo oba­ra­ju mo­gu­ćnost is­tin­skog vi­so­kog obra­zo­va­nja i pri­mje­ne nau­čnih kri­te­ri­ju­ma", stav je Ži­va­no­vi­ća.

Da je to ta­ko na­veo je i pri­mjer u je­dnom kan­to­nal­nom za­ko­nu.

"Re­ci­mo, na Tu­zlan­skom uni­ver­zi­te­tu su po­šte­no na­pi­sa­li u svom za­ko­nu: 'O svim bi­tnim pi­ta­nji­ma ži­vo­ta i ra­da Uni­ver­zi­te­tu odlu­ču­je vla­da­ju­ća po­li­tička ve­ći­na', pa po­šte­no ako ni­šta dru­go", na­veo je Ži­va­no­vić.

Pro­mo­vi­sa­na 23 do­kto­ra na­uka

Uni­ver­zi­tet u Ba­nja­lu­ci ju­če je pred­sta­vio 23 do­kto­ra na­uka.

Re­ktor Mi­lan Ma­ta­ru­ga is­ta­kao je ka­ko je do ovog tre­nut­ka na UNIBL do­kto­ri­ra­lo 640 do­kto­ra.

"Ve­oma smo po­no­sni na tu či­nje­ni­cu", ka­že on.

Je­dna od no­vo­pro­mo­vi­sa­nih do­kto­ra na­uka je i Sla­va Su­ka­ra s Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, ko­ja je do­kto­ri­ra­la na oblas­ti "Dje­čja pre­ven­ti­vna sto­ma­to­lo­gi­ja".

"Ja sam svo­ju do­ktor­sku di­ser­ta­ci­ju  ra­di­la pet go­di­na", ka­za­la je Su­ka­ra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.