Sadašnji sukob, najblaže rečeno otuđenje zvanične Moskve i zvaničnog Kijeva, vremenski i sadržajno nadilazi sve sankcije EU i SAD.
Da bi se razumeli potezi Vladimira Putina oko Ukrajine mora se poznavati Rusija. I nije važno što je Aleksandar Hercen svojevremeno sa skepsom prokomentarisao određene razlike unutar bivšeg Sovjetskog Saveza da „Sloveni više pripadaju geografiji nego istoriji“, piše Miroslav Lazanski za Politiku.
Jer, Puškinov jezik koristili su i Gogolj i Babelj i Bulgakov. U tom kontekstu sadašnji sukob, najblaže rečeno otuđenje zvanične Moskve i zvaničnog Kijeva, vremenski i sadržajno nadilazi sve sankcije EU i SAD; sankcije nametnute Rusiji u startu su promašene, neće imati očekivane efekte i neće promeniti stavove Moskve.
Zanimljivo je da upravo to ovih dana govore i bivši američki i britanski ambasadori u Rusiji, dok su glavni zagovornici sankcija upravo ljudi koji današnju Rusiju, pa i njenu prošlost, slabo poznaju.
Naime, najnoviji paket sankcija Moskva može amortizovati preko trećih država, konkretno preko Belorusije i Kazahstana, sa kojima je u carinskoj uniji, pa i preko Kine. Južna Koreja je već odbila da uvede sankcije Rusiji, a tu su još i Brazil, Indija, Južnoafrička Republika.
Države EU, Australija, Japan i SAD nisu i celi svet. Na sankcije na bankarski sistem Moskva će odgovoriti ubrzanom zamenom evra i dolara u međusobnim novčanim transakcijama sa Kinom, pa i drugim zemljama, uvođenjem rublje i juana, kao i povećanjem količine zlata kao deviznih rezervi umesto zapadnih valuta.
Svetski bankarski sistem tako je povezan da sankcionisati ruske banke neće biti jednostavan posao, novac se uvek lako premešta, a kontrolisati „treće“, koji bi da probijaju sankcije, zahteva dodatnu energiju i procenu koga sve od tih „trećih“ staviti pod udar tzv. sekundarnih sankcija.
Hoće li sankcije ruskom energetskom sektoru dovesti do manje proizvodnje nafte? Verovatno da, jer će zapadne kompanije obustaviti Rusiji prodaju visokosofisticirane opreme za bušenje i eksploataciju nafte u klimatski vrlo surovim područjima. Kako će na to odgovoriti Moskva, kako nadoknaditi taj manjak nafte?
Jednostavno, Rusija je već obavila razgovore sa Iranom oko prodaje ruske nuklearne tehnologije, pšenice i modernog oružja u zamenu za iransku naftu. Sada će preko Kaspijskog mora krenuti iranski tankeri sa naftom za Rusiju, a iz Rusije pšenica, raketni sistemi S-300, možda i S-400, „pancir“, tenkovi T-90, borbeni avioni „Su-30”, ali i najnovija nuklearna tehnologija za iranska postrojenja. Da li to znači da je priča u vezi sa iranskom atomskom bombom završena?
I da, zahvaljujući Baraku Obami, i njegovim lakejima iz EU, Iran za nekoliko meseci ulazi u ekskluzivni klub posednika ovog oružja? Izraelcima preostaje samo da se čudom čude. Dok će istovremeno zapadne kompanije, koje u Rusiju izvoze visokosofisticiranu opremu za bušenje nafte na velikim dubinama, ostati bez velikih zarada.
Kada smo već kod energenata, generalna proba za „gasni rat“ u protekla dva dana već je izvršena, Poljska, Slovačka i Austrija već su konstatovale da je priliv gasa iz Rusije za oko 15 odsto manji nego ranije. A do prave zime ima još vremena...
Što se tiče sankcija na izvoz vojne opreme sa Zapada u Rusiju, to je obična mistifikacija. Rusija je uvozila sa Zapada tek neke komponente elektronike, nijedan krupni borbeni sistem nije kupovala na Zapadu.
Osim, naravno, dva francuska nosača helikoptera tipa „mistral“. Zapravo, cela ta priča oko „mistrala“ je naduvana. Niti bi ti nosači helikoptera bitno pojačali snagu ruske ratne mornarice, niti se radi o vojnim supertehnologijama. Moskva je sklopila ugovor o kupovini četiri takva nosača helikoptera, dva se grade u Francuskoj, a dva po francuskoj tehnologiji tek treba da se izgrade u Rusiji.
Francuska je Rusiji prodala planove i tehnologiju za izgradnju tih brodova, u vreme kada se taj posao sklapao bio sam jako začuđen zašto su se Rusi odlučili na taj potez.
Jer, ruska brodogradilišta mogu da naprave slične ratne brodove. Verovatno je u pitanju bila želja Moskve da dođe u posed francuske tehnologije, iako treba reći da je na prvom „mistralu“ već ugrađeno oko 25 odsto ruske opreme i uređaja, svi borbeni sistemi su ruski, svi radari su ruski, krma broda s rampom za amfibije je ruska.
Na drugom „mistralu“ taj procenat će biti oko 50 odsto. I sada Amerikanci vape da neko iz NATO-a otkupi te brodove. Pa, ko će ih posle održavati sa toliko ruske opreme?
Jedan prijatelj u Moskvi mi je nedavno rekao da je kupovina „mistrala“ bio skoro privatni dil bivšeg ruskog ministra odbrane i da bi oko toga mogla da izbije velika afera. „Mistral“ u Crnom moru ranije je još imao neku jaku funkciju, sada kada je Rusija na Krimu, najbolji „mistral“ upravo je Krim.
Sankcije su postale suština američke spoljne politike, ali sada i politike EU. Na osnovu analize od 100 slučajeva sankcije su imale neke efekte u trećini tog broja. Jer, ograničenja sankcija izrazitija su od njihovih dometa.
Što se tiče sankcija Rusiji, one će joj naškoditi, ali generalno meta je promašena..
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.