VAŠINGTON - Evropska Unija srednjoročno i dugoročno može da od dolaska migranata ima velike koristi i može se posmatrati kao način ubrzanja razvitka Evrope, kazala je Elen Goldštajn
Izbjeglička kriza s kojom je suočena Evropa je izazov, ali se njime može kvalitetno upravljati, a evropske države koje budu u stanju da integrišu izbjeglice dugoročno bi od toga mogle imati značajne koristi, izjavila je danas direktorka Svetske banke (SB) za jugoistočnu Evropu Elen Goldštajn.
Ona je na predstavljaju redovnog izvještaja SB o stanju privrede u državama regiona u Sarajevu, ukazala da izbeglička kriza utiče na sve segmente života, pa tako i na privredni razvoj, a najnegativniji uticaj moglo bi imati zatvaranje granica Evropske unije, zbog čega bi svi trpeli.
Prema njenim riječima, izbjeglička kriza je pre svega problem za ljude koji su morali da pobegnu iz svojih domova bežeći od rata i stradanja, a za međunarodnu zajednicu ona je izazov kojim mora da zna da upravlja, prenijela je Hina.
“Svjetskoj banci je jako stalo do ljudi koji su se suočili s tom borbom, a međunarodna zajednica mora da nađe pravi odgovor na ovu krizu, prije svega tako što će se pozabaviti njenim uzrocima", kazala je Goldštajn.
Ona je navela procjenu da je u trenutnom izbjegličkom talasu na granice Evropske unije došlo oko pola miliona izbjeglica, što je tek mali procenat stanovništva Unije.
Evropa to može da podnese.
“Postoje fiskalne posljedice, ali srednjoročno i dugoročno od dolaska migranata ima velike koristi i može se posmatrati kao način ubrzanja razvitka Evrope”, kazala je Goldštajn.
Njemačka je, podsjetila je ona, napravila procjenu po kojoj će u naredne dve godine biti potrebno da se uloži 25 milijardi dolara za brigu o izbjeglicama, ali je to samo mali procenat nacionalnog prihoda te zemlje, a ona će dugoročno profitirati s novom radnom snagom.
Ključno pitanje je zato kako pristigle izbjeglice što pre uključiti u proizvodni proces a njihovu decu integrisati u sistem.
Za tranzitne zemlje, kakve su one na zapadnom Balkanu i u kojima izbjeglice ne žele da se zadržavaju, postoji problem druge vrste, ali i on je, prema ocenama SB, rešiv i njime se može upravljati.
Dugoročno izazov za zapadni Balkan mogao bi biti i to što će u zapadnoevropskim zemljama, u koje su stanovnici tog područja do sada išli u potrazi za poslom, ubuduće postojati veća konkurencija za radna mjesta.
Ako se smanji prostor za zapošljavanje državljana zemalja sa zapadnog Balkana to će osetno uticati i na priliv doznaka koje oni šalju porodicama u domovini, a predstavljaju značajan udeo u ukupnim primanjima stanovništva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.