Svijet

The Economist: Evropu treba da brine ruska sila na Baltiku

The Economist: Evropu treba da brine ruska sila na Baltiku
Foto: Tanjug/AP | The Economist: Evropu treba da brine ruska sila na Baltiku
Tanjug

LONDON - Ono što bi više trebalo da brine Evropu od razmetanja nuklearnim oružjem u kojem ruski predsjednik Vladimir Putin uživa, jeste ogromna konvencionalna sila Rusije koja se polako razvija, posebno u baltičkom regionu, piše britanski nedjeljnik The Economist.

Kako list navodi, Putin je svojim godišnjim obraćanjem naciji 1. marta i govorom o nuklearnoj raketi neograničenog dometa, koja garantovano može da izbjegne američku protivvazdušnu odbranu, dobio naslovnice u medijima koje je želio, iako "nema ničeg novog u tome da Rusija može da uništi SAD nuklearnim oružjem, kao ni naznaka da će se nešto promijeniti na tom frontu".

Međutim, ono što bi Evropu više trebalo da brine je sve veća ruska sila koja se razvija na Baltiku, navodi se u tekstu objavljenom 8. marta.

Prema većini parametara, NATO je u prednosti nad Rusijom, međutim, realnost na terenu mogla bi da bude drugačija.

Kako list navodi pozivajući se na navode "RAND" korporacije, eksperti tvrde da Rusija sada ima značajnu lokalnu superiornost u odnosu na NATO u slučaju bilo kakvog sukoma blizu njenih granica.

Snage NATO kada bi bile na okupu, bile bi prevelike da se Rusija sa njima izbori, ali u ranim stadijumima sukoba, makar tokom prvih mjesec dana, a možda i duže, Alijansa bi bila nađačana.

U protekloj deceniji, nastala je razlika između zapadnih snaga i njihovih ruskih kolega u pogledu razvoja, navodi britanski list.

Članice NATO su se prilagodile operacijama protiv pobunjenika u zemljama kao što je Avganistan, rekonstrukcijom lakalnih ekspedicionih snaga, dok se Rusija koncentrisala na obnavljanje mobilnih snaga i vatrenog oružja za brze i snažne udare na protivnika.

U okvirima napora za vojnom reformom koji su uslijedili nakon slabog učinka u ratu u Gruziji 2008. godine, Rusija je profesionalizovala svoje snage, opremila ih savremenim teškim naoružanjem i usavršila ih čestim velikim vojnim vežbama i iskustvima u borbama u Ukrajini i Siriji.

Ono što brine komandire NATO je velika borbena moć koju Rusija može da koncentriše u vrlo kratkom roku u baltičkom regionu.

Prema navodima "RAND-a", ukoliko bi došlo do tenkovske borbe, Rusija bi brojno nadjačala NATO u odnosu 5,9 prema jedan, u pješadijskom 4,6 prema jedan, a u artiljeriji čak 270 prema nula.

I dok bi NATO imao značajnu prednost u vazduhu, efikasnost aviona bi se brzo smanjila kada se suoče sa najsnažnijom protivvazdušnom odbranom na svijetu, navodi list.

Prednosti Rusiji, kako je navedeno u tekstu, doprinosi i mogućnost korišcenja internih linija saobraćaja kako bi brzo povećala svoje snage.

S druge strane, NATO nije sačuvao svoju transportnu infrastrukturu iz vremena Hladnog rata, mostovi ne mogu da podnesu težinu tenkova, a pruge nisu namenjene vagonima za teško naoružanje.

NATO ima mnogo prostora da unapredi konvencionalno odvraćanje, navodi se, ali se postavlja pitanje da li je Alijansa sposobna da se na to fokusira.

Članice NATO sa juga Evrope više brinu o prilivu migranata, Francuska se bori protiv pobune u Sahelu, u novom njemačkom koalicionom sporazumu pitanje oružanih snaga je na 156. od 177 strana, a Putinovi prioriteti su mnogo drugačiji, piše The Ecomonist.

Komentare na ovu vijest mogu postaviti samo prijavljeni čitaoci.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Molimo vas da vaša iskustva i zapažanja prilikom korištenja aplikacije za komentarisanje podijelite sa nama.

Pošaljite komentar

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije