REJKJAVIK - Island je, za sada, jedina zemlja koja se svojim snagama izvukla iz velike ekonomske krize i postala prosperitetna, a nacionalizacija banaka bio je jedan od ključnih koraka.
Naime, još 2007. islandska ekonomija izgledala je sasvim solidno sa BDP-om 35 odsto većim nego 2002. godine i nezaposlenošću od svega 2,3 odsto. Zvanični podaci pokazuju da je ukupni spoljni dug Islanda tada bio 27 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Onda je svjetska ekonomija 2008. godine doživjela kolaps i kreditni slom pa je Island ostao bez izvora iz kojih bi nabavljao novac za saniranje dugova.
Za samo nekoliko mjeseci domaća valuta - kruna, pala je za 35 odsto, a tri vodeće banke stavljene su pod prisilno upravljanje.
Ubrzo su se i banke urušile, a od Islanđana je zahtijevano da nadoknade štetu Britancima i Holađanima, koji su u njima imali oko četiri milijarde evra.
U jednom danu gotovo deset odsto stanovništva ostalo je bez posla, ali Island ni tada nije tražio međunarodnu pomoć.
Islanđani su, na iznenađenje Evrope, odbili da plate dugove koje nisu napravili (milijarde koje su zahtijevali Britanci i Holanđani). Zatim su smijenili vladu i guvernera Centralne banke.
Privatizovane banke koje su stvorile dugove vraćene su u državno vlasništvo i to je bio ključan potez.
Koncept slobodnog tržišta urušio se upravo na Islandu, a ekonomisti se slažu da je "ekonomski socijalizam" izvukao zemlju iz krize.
Pojačali su izvoz, posebno u oblasti ribarstva, poradili na turizmu i proizvodnji aluminijuma.
Kruna je devalvirala pa su ubrzo postali zanimljivi ulagačima. Pokrenut je turizam, a pomogli su i ribari.
Da se teška ekonomska situacija više ne bi ponovila, Islanđani su unijeli promjene u Ustav tako da u reformama učestvuju obični građani, koji ne smiju biti članovi stranaka i moraju imati preporuku drugih građana.
Islandska politika pokušala je da uvede zemlju u EU, ali stanovnici su to kategorički odbili na referendumu.
Inače, Islanđani su tradicionalno ribari i poljoprivrednici, ali 2000. godine su u tu zemlju počele da se slivaju ogromne količine novca. Čini se da nikad prije nijedna zemlja nije uspjela da privuče toliko kapitala po stanovniku, da bi u tako kratkom vremenu novac nestao. Sad se Island ponovno vratio ribarenju. Privreda raste solidnom stopom (dva ili više odsto godišnje), rastu plate, a dug pada. MMF-u su i prije roka otplatili dug.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.