LONDON,MOSKVA,BEOGRAD - Teška politička kriza u Ukrajini dala je novi povod Evropskoj uniji (EU) i ostatku Evrope da razmisli o alternativi za ruski gas, ali u narednim godinama Rusija će i dalje ostati glavni isporučilac plavičastog goriva za većinu zemalja regiona, konstatuje agencija Rojters.
Rusija sada dnevno prodaje evropskim kupcima oko 270 miliona kubika gasa, a od toga prihoduje bezmalo sto miliona dolara.
Evropa, računato na godišnjem nivou, troši oko 485 miljijardi kubika gasa, a Rusija od te količine isporučuje približno 160 milijardi.
Prema računici Rojtersa, zasnovanoj na analizama vladinih eksperata i stručnjaka energetskih kompanija, potrebe za plavičastim gorivom na Starom kontinentu uvećaće se do 2023. godine na 585 milijardi kubika, a uvoz iz Rusije za dodatnih 15 milijardi. Na taj način udio ruskog gasa u Evropi bi se povećao na blizu 30 odsto.
Njemački ministar ekonomije i energetike, Zigmar Gabriel, ranije je pohvalio Rusiju kao pouzdanog isporučioca gasa, a povodom najnovije situacije u Ukrajini upozorio na potrebu rješavanja tamošnje krize kako se ne bi doveli u pitanje aktuelni gasni aranžmani Evrope i Moskve.
Učvrščenju pozicija Gasproma u Evropi svakako će doprinjeti i novi gasovod Južni tok, kojim bi do krajnjih potrošača od 2018. trebalo da se dostavlja 63 milijarde gasa godišnje.
"Projekt Južni tok je od početka bio zdrav i situacija u Ukrajini bez sumnje pokazuje koliko je bitno da gasna infrastruktura ne prolazi kroz teritoriju problematičnih država", mišlenja je italijanski energetski mendaže, Marko Alvira.
Ruski mediji upozoravaju da vlasti EU još nisu dale konačan pristanak za gradnju Južnog toka na teritoriji svojih članica, ali rukovodstvo Gasproma je, kako prenosi Itar tas, uvjereno da će se taj spor riješiti, a u prilog tome govori i činjenica da je već potpisan ugovor vrijedan milijardu evra za isporuku cijevi za podvodni dio gasovoda od ruske do bugarske obale Crnog mora.
Završetkom Južnog toka, a imajući u vidu postojeći gasovod između Rusije i Njemačke kapaciteta 55 milijardi kubika godšnje, kao i cjevovode koji kroz Bjelorusiju vode do evropskih potrošača, ukrajinski gasovod bi za četiri do pet godine postao "slijepo energetsko crijevo", navodi portal "Capital oil".
Realizacija Južnog toka je jedan od najvažnijih projekata za Srbiju, a ministar finansija Lazar Krstić je danas upozorio, u izjavi novinarima na Kopaonik biznis foumu, da finansijska konstrukcija u tom poslu vrijednom oko dvije milijarde evra mora da bude potpuno jasna, jer treba tačno znati kako će se otplaćivati obaveze naše zemlje.
Krstić je naglasio da je Južni tok možda najvažniji strateški projekat za Srbiju, a problemi sa državnim garancijama za Južni tok posljedica su kašnjenja u reformisanju Srbijagasa, saopštilo je juče Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koje očekuje da se problemi vezani za finansiranje tog projekta riješe u dijalogu državnih institucija Srbije i kompanije Gasprom.
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da realizaciju projekta Južni tok u Srbiji trenutno "koči" problem sa obezbjeđivanjem državnih garancija i založio se da se to što prije riješi.
"Postoji problem sa Južnim tokom koji nije političke prirode, već kako ćemo sada da garantujemo za srpski deo Južnog toka, odnosno da se obezbede državne garancije da bi se napravio", zaključio je Dačić.
Gasprom je, inače, voljan da u potpunosti finansira sve radove na Južnom toku kroz Srbiju, s tim da se ta sredstva otplate kasnije iz tranzitnih taksi koje bi naša zemlja dobijala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.