BEOGRAD - Istraživač uglednog bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da je Srbija već na početku procesa bankrotstva jer ne može da servisira dugove na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, ali da bankrot u načelu ne mora da ima rđav ishod.
"Kada se kaže da se Srbija nalazi na korak od bankrotstva, to znači da se ona nalazi u situaciji da mora da traži finansijsku pomoć Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/. Zemlja koja traži pozajmicu i standbaj-aranžman sa MMF-om, praktično se nalazi u stanju početne faze bankrotstva“, rekao je Gligorov za Radio "Slobodna Evropa".
Ocjenjujući da su, zbog obaranja kreditnog rejtinga Srbije, izgledi da se aranžman sa MMF-om relativno brzo obezbijedi mali ili bar nisu dovoljno dobri, Gligorov smatra da pogodba sa MMF-om nikako ne može da bude gotova prije decembra ove ili januara iduće godine.
"Naravno, vi možete u tome i da ne uspete. U tom slučaju dolazi otpis, reprogram i tako dalje... Zemlja može da zapadne u situaciju da ne može da izvršava svoje međunarodne obaveze, što je bankrotstvo“, rekao je Gligorov.
Navodeći da bankrot u načelu ne mora da ima nepovoljan ishod, Gligorov napominje da postoje mehanizmi koje je svijet uspostavio za takve okolnosti kao što su MMF, EU, fiskalni i drugi mehanizmi konsolidacije.
Ako se ne uspije sa ovim organizacijama, dodao je on, onda ide sljedeći korak - reprogram dugova, a korak iza toga je eventualni otpis određenog dijela duga.
On smatra da Srbija, dok ne napravi aranžman sa MMF-om, može svoje obaveze da finansira na alternativni način tako da dobije „nešto od banaka, sa kojima bi se direktno dogovorila, nešto iz inostranstva, nešto od suverenih država kreditora, a možda i da proda neku imovinu“.
„Kad je reč o spoljnom dugu, potrebna je finansijska pomoć MMF-a, kada je reč o domaćem dugu, potrebno je naći alternativne izvore finansiranja tog duga, dakle, alternativne normalnom zaduživanju na tržištu ili je potrebno smanjivanje, odnosno, neispunjavanje obaveza prema poveriocima“, dodao je on.
Jedine „džabe“ pare su, kaže on, pare koje bi mogle doći od EU, odnosno one koje su uslovljene sporazumom sa MMF-om i znače novac iz takozvanog Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomoć, ali to nisu velike pare.
On je napomenuo da je Jugoslavija prošla kroz bankrot 80-tih godina dva puta i oba puta nije uspjela iz toga da se izvuče, pa se zemlja na kraju raspala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.