BEOGRAD - Bitka za gasovog "Južni tok" vodiće se u Briselu između Moskve i Vašingtona, a krajnje pitanje biće da li iza stopiranja njegove izgradnje stoji samo namjera da se Rusija natjera na ustupke u ukrajinskoj krizi ili Evropa zaista hoće da prestane da kupuje ruski gas, rekla je Srni urednik "Balkan magazina" Jelica Putniković.
Putnikovićeva smatra da Srbija tu može biti kolateralna šteta, budući da se nalazi u procesu pridruživanja EU.
"Sada je samo pitanje koliko ćemo mi biti spremni da slušamo te naloge iz Brisela, jer u principu krajnje pitanje je da li se time hoće samo naterati Rusija na ustupke po pitanju ukrajinske krize ili zaista Evropa hoće da prestane da kupuje ruski gas", rekla je Putniković.
Podsjećajući da je "Južni tok" nastao kao alternativa gasovodnom sistemu kroz Ukrajinu, Putnikovićeva ukazuje da je "vrlo interesantno to što se zbog političkih prepucavanja između EU i Rusije sa očitim navijanjem Amerike protiv dominacije ruskog gasa u Evropi, maltene hoće predstaviti kako `Južni tok` nije neophodan za energetsku bezbjednost Evrope".
"Posle gasne krize 2006. i 2009. kada smo i mi u Srbiji imali velikih problema sa gasom i snabdevanjem, očito je da to baš nije tako", rekla je Putniković.
Ona smatra da će "pamet na kraju da pobijedi", jer je Evropi potreban ruski gas i ocjenjuje da će "sa ratom u Ukrajini teško zimus biti redovnog snabdijevanja".
Putnikovićeva ističe da EU računa da će Rusija i pored sankcija, koje joj uvodi, neće prestati da isporučuje gas Evropi.
"Međutim trebalo bi možda da se zamisle, šta bi se desilo kada bi Rusija prestala da isporučuje gas Evropi. Jeste da bi Rusija imala finansijskih problema i da bi to trpeli građani Rusije, ali u principu mnogo veće probleme imali bi građani u Evropi, jer bi privreda koja troši ruski gas ostala bez energenta i sirovine i Evropa bi se sigurno smrzavala", zaključila je Putniković.
Docent na Fakultetu za primijenjenu ekologiju Univerziteta "Singidunum" u Beogradu Zlatko Dragosavljević kaže da je nesporna važnost "Južnog toka" za snabdijevanje gasom Balkana i Srbije, ali da je za tako velike projekte karakteristično da oni nisu samo ekonomski i da imaju i širi geopolitički i geostrateški aspekt.
On smatra da Srbija, kao država koja je na putu evropskih integracija, i koja se kao takva nalazi u nezavidnoj geostrateškoj i geopolitičkoj situaciji, trebalo da analizira i alternativne opcije za snabdjevanje gasom, poput budućeg "Transjadranskog gasovoda".
Dragosavljević kaže da bi Srbija mogla da se priključi na taj gasovod, koji bi dopremao naftu iz Azerbejdžana i za koji je planirano da vodi preko sjeverne Grčke i Albanije, odakle bi ušao u Jadran i vodio prema Italiji, a jedan krak bi se odvajao prema Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj.
"Ne treba da odustajemo od `Južnog toka`, ali moramo da analiziramo alternativne opcije", rekao je Dragosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.