Ekonomski analitičari: Precizirati zaduženje za razvoj i potrošnju

Predrag Klincov - 05.05.2012 12:30
Ekonomski analitičari: Precizirati zaduženje za razvoj i potrošnju

BANJALUKA - Ekonomski analitičari ocijenili su pozitivnim odluku Vlade RS da usvajanjem Prijedloga politike zaduženja RS regulatorno "utegne" tu oblast, pozivajući nadležne da preciznije utvrde koliki će nivo budućih zaduženja biti usmjeren za pojedinačne prioritetne namjene.

Usvojeni dokument predviđa osam prioriteta u budućem zaduživanju RS - sektor malih i srednjih preduzeća, javna preduzeća i kreditno sposobne opštine, infrastruktura, zbrinjavanje porodica poginulih boraca, ratnih vojnih invalida i izbjeglica, redefinisanje postojećeg duga, oblast prosvjete i kulture, zatim zdravstvo, te finansiranja budžetskog deficita.

Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS - SWOT, kaže da bi politika zaduženja, pored taksativno nabrojanih prioriteta, trebalo preciznije da propiše koliko će novog duga, primjera radi, otići na sektor malih i srednjih preduzeća, a koliko na finansiranje budžetskog deficita.

"Vlasti su u proteklom periodu često deklarativno navodile prioritete, što je davalo prostora za različita tumačenja i naknadne poteze. Daleko bolje bi bilo da se tačno ili barem okvirno utvrdi koliko će se RS zaduživati za razvojne projekte, a koliko za druge potrebe", istakao je Grabovac.

Vlada RS će Narodnoj skupštini istovremeno sa Prijedlogom politike zaduživanja RS dostaviti i Zakon o zaduživanju, dugu i garancijama RS koji visinu javnog duga RS ograničava na 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno 60 odsto uključujući preuzete obaveze javnih preduzeća.

Grabovac kaže da trenutna visina javnog duga RS od 48 odsto sama po sebi ne predstavlja problem, jer ne spadamo u red visokozaduženih zemalja. Za njega su veći problemi ekonomska stagnacija, pad industrijske proizvodnje, negativna kretanja na tržištu rada i trend sve većeg broja zatvaranja firmi, što otvara pitanje od čega će RS vraćati dugove.

On to ilustruje podatkom da javni dug Njemačke premašuje 80 odsto BDP-a, što je više od limita od 60 odsto propisanog Mastriškim sporazumom, ali to zvaničnom Berlinu uopšte ne stvara poteškoće zbog snažne izvozno orijentisane industrije i rekordno povoljnih prilika u pogledu zapošljavanja.

On ukazuje da je, pak, u strukturi BDP-a RS nisko učešće sektora koji stvaraju novu vrijednost, a visoko učešće javne potrošnje.

"U budućoj politici zaduživanja treba voditi računa da nam se ne ponovi situacija kao sa zaduženjem kod Međunarodnog monetarnog fonda, koje je nazigled povoljno zbog niske kamatne stope, ali ne i sa strane ročnosti, pa je Vlada već za dvije godine od podizanja kredita zaključila da ga neće moći normalno otplatiti i traži refinansiranje", naglašava Grabovac.

Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, smatra pozitivnim što Vlada RS kroz pravnu normu pokušava da reguliše način, prioritete i ciljeve samog zaduživanja.

"Zaduživanje kao model finansiranja bi bilo pogrešno apriori izbaciti, ali bi, sa druge strane, pogrešno bilo i sve potrebe finansirati zaduživanjem. Ne postoji zlatno pravilo koliko bi bilo optimalno zaduženje, ali je svakako potrebno postaviti određeni okvir na bazi kojih se mogu pribavljati sredstva za određene projekte. Najvažnije je da zaduživanje donese konkretne rezultate, a ne da je posljedica nastavka stare matrice i odraz 'balkanskog' mentaliteta sklonog zaduživanju", kazao je Radivojac.

Visina javnog duga u odnosu na BDP (%)

  • Grčka          165,3
  • Italija           120,1
  • Francuska    85,8
  • Njemačka     81,2
  • R. Srpska    48,0
  • Srbija           46,4
  • Crna Gora    46,0
  • Hrvatska      43,9
  • Rumunija     33,3
  • Makedonija  28,0
  • Bugarska     16,3
  • Estonija       6,0 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Ostali naslovi

  • Kinezi žele da prave elektranu u Gacku

    27.05.2015 22:30 - Rade Šegrt

    BANJALUKA - Šef Kancelarije kineske kompanije "Dongfang Electric" za centralnu i istočnu Evropu Liang Jongbin uručio je u Banjaluci ministru industrije, energetike i rudarstva Petru Đokiću pismo namjere u vezi sa saradnjom u realizaciji projekta izgradnje novog bloka Termoelektrane Gacko, instalisane snage do 350 MW.

  • Makedonija će se priključiti »Turskom toku«

    27.05.2015 17:56 - Agencije

    SKOPLJE - Makedonija će se priključiti gasovodu ''Turski tok'' kada dogovor o njemu postignu Rusija i Evropska unija, rekao je makedonski premijer Nikola Gruevski u intervjuu portalu Preš24.mk.

  • Potraživanja veća od dugovanja

    27.05.2015 14:48 - Srna

    SRBAC - Komunalno preduzeće "Vodovod" Srbac nalazi se u složenoj finansijskoj situaciji jer su obaveze prema bankama, Poreskoj upravi, fondovima i dobavljačima dostigle 1,3 miliona KM.

  • Kozarić: Nova bankarska struktura EU donosi probleme BiH

    27.05.2015 14:29 - Srna

    SARAJEVO - Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić smatra da će niz problema BiH donijeti nova struktura Evropske bankarske unije.

  • Porodične firme jedini mogući generator zapošljavanja

    27.05.2015 14:15 - Srna

    BANJALUKA - Porodična preduzeća, koja čine više od 97 odsto privatnih preduzeća u Republici Srpskoj, predstavljaju jedini mogući generator novog zapošljavanja, zbog čega država treba da promoviše preduzetništvo kao pozitivnu aktivnost, rečeno je na poslovnom forumu u Banjaluci.

  • Iskoristite »M:tel« akciju poklon bonusa do kraja maja

    27.05.2015 13:02 - PR

    Kompanija "M:tel" je svim svojim prepaid korisnicima omogućila odlične bonuse na elektronske dopune do kraja maja 2015. godine.

  • Prva prinudna naplata prodajom hartija od vrijednosti

    27.05.2015 11:25 - Srna

    BANJALUKA - Uprava za indirektno oporezivanje /UIO/ BiH, prvi put od osnivanja, u postupku prinudne naplate dugovanja, prodala je hartije od vrijednost koje su bile u vlasništvu jednog poreskog dužnika, a ukupno je prometovano 91.688 akcija.

  • Izmišljene prepreke koče izvoz u CEFTA

    26.05.2015 22:28 - Nikola Salapura

    BANJALUKA - Proizvođači iz BiH već godinama su suočeni sa brojnim, ponekad i apsurdnim, vancarinskim barijerama prilikom izvoza svojih proizvoda, prije svega u zemlje CEFTA, što bi moglo ozbiljno da poremeti robnu razmjenu s tim zemljama.

  • »Dermal« proširuje proizvodne kapacitete

    26.05.2015 14:36 - Srna

    KOTOR VAROŠ - Fabrika obuće "Dermal" iz Kotor Varoša trenutno zapošljava 330 radnika, a izgradnjom nove proizvodne hale biće zaposleno novih 80 radnika.

  • Nezadovoljni radnici traže isplatu plate i doprinosa

    26.05.2015 13:39 - Srna

    ISTOČNO SARAJEVO - Nezadovoljni radnici Bolnice Istočno Sarajevo okupili su se danas u krugu ove zdravstvene ustanove, tražeći isplatu martovske plate.

  • Radnici TTU Tuzla ispred zgrade Vlade TK

    26.05.2015 13:11 - Srna

    TUZLA - Više od stotinu radnika Tvornice transportnih uređaja /TTU/ Tuzla protestuje danas ispred zgrade Vlade Tuzlanskog kantona, tražeći da im se obezbijede uslovi za rad, isplata plata i povezivanje radnog staža.

  • Veća proizvodnja konzumne ribe

    26.05.2015 10:39 - Srna

    BANJALUKA - U Republici Srpskoj je prošle godine proizvedeno 2.054 tone konzumne ribe, što je za 13 odsto više nego u 2013, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

  • Projekat pomoći malinarima

    26.05.2015 10:34 - Srna

    MRKONJIĆ GRAD - Opština Mrkonjić Grad u saradnji sa UNDP-om realizovaće projekat podizanja novih zasada malina.

  • Donijeti odgovarajuće pravilnike do kraja godine

    25.05.2015 15:41 - Srna

    BANJALUKA - Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Neđo Trninić i predstavnici upravljača puteva u Srpskoj zaključili su da do kraja godine treba donijeti pravilnik o načinu priključenja na javni put, te priručnik za reviziju projekata puteva i provjere stanja postojećih javnih puteva sa aspekta bezbjednosti saobraćaja.

  • Slovačka, Bugarska, Mađarska i Rumunija grade gasovod

    25.05.2015 15:32 - Agencije

    RIGA, BRATISLAVA - Slovačka, Bugarska, Mađarska i Rumunija potpisale su tokom samita Istočnog partnerstva u Rigi, deklaraciju o izgradnji novog gasovoda "Istring" (Eastring), objavljeno je na sajtu operatera gasnotransportnog sistema (GTS) Slovačke "Eustrim".

Newsletter

Registrujte se na besplatni newsletter.

Svako jutro najvažnije vijesti.

Upišite vašu e-mail adresu:

Delivered by FeedBurner

Mali oglasi

Predajte male oglase putem mobilnog telefona 065 1314! Uputstvo.