Glavna uloga javnih banaka u svijetu, pa tako i u BiH, jeste da odgovore na nedostatke na tržištu i pomažu da se preuzme rizik kreditiranja i prisutne su na globalnom nivou, rekao je u intervjuu za "Nezavisne" Marsel Roj, generalni sekretar Evropske asocijacije javnih banaka.
On je istakao da BiH ima brojne komparativne prednosti, dodajući da bi se njihovim iskorištavanjem mogle privući direktne strane investicije. Pored toga, on je kazao da uticaj eventualne recesije u evrozoni na BiH najviše zavisi od stanja u zemljama na koje je BiH tržišno orijentisana.
NN: Da li je u uslovima nadolazeće recesije u evrozoni otežano poslovanje bankarskog sektora?
ROJ: Kao rezultat prošle krize vidljivo je smanjenje aktivnosti kreditiranja bankarskog sektora. Jedan od pristupa Evropske unije (EU) rješenju ovog problema jeste da su, u skladu sa uredbom o kapitalnim zahtjevima, morali da povećaju vlastita sredstva u osnovi kapitala, a da smanje svoj portfolio kreditiranja. Neke od zemalja članica su još u recesiji, kao što su Španija i Portugal, i u tim zemljama se još vidi da se nisu oporavile i vratile nivo kreditnih aktivnosti od 2007. godine. Isti scenario bismo imali kada bi na nivou cijele Evrope došlo do recesije, mada se nadamo da neće biti taj scenario.
NN: Da li javne banke mogu nešto da učine kako bi se amortizovao krizni udar?
ROJ: Javne banke u ovom slučaju preuzimaju ulogu podjele rizika, one uskaču tamo gdje komercijalne banke više nemaju pristup finansijama. One pomažu da se preuzme rizik kreditiranja. Ideja je da javne banke imaju kooperaciju, odnosno saradnju sa privatnim komercijalnim bankama kako bi finansirale važne investicione projekte, koji su od ekonomskog i društvenog interesa i do kojih ne bi došlo kada bi izostala ta podrška javnih banaka. Na primjer, u Njemačkoj su javne finansijske institucije obezbijedile 32 odsto ukupnog korporativnog finansiranja, odnosno 420 milijardi evra, i to je ono što su dale njemačkoj ekonomiji i pokrile su 47 odsto opštinskog finansiranja u 2010. godini. Iz tog je vidljivo na koji način javne banke pomažu da se održi nivo kreditnih aktivnosti u doba krize.
NN: Kako se na bankarski sektor odražava politika niskih kamatnih stopa, koje forsira Evropska centralna banka (ECB)?
ROJ: O ovom pitanju se mnogo diskutovalo prošli mjesec. Još od 2006. godine je primijećeno da su kamatne stope išle sve više ka dolje, što je jedna od mjera da se bori protiv ekonomske krize, ali su se isto tako marže kamatnih stopa smanjivale, tako da to stvara problem za dugoročnu profitabilnost nekih finansijskih institucija. Dakle, ako se marža kamatne stope smanjuje, to nije dobro. Takođe, ovo bi proizvelo određene poteškoće za banke koje imaju programe štednje, ali i za osiguravajuće kuće koje nude životna osiguranja, tako da bi i za njih imalo negativan efekat.
NN: U kojoj mjeri i na koje načine se rusko-ukrajinska kriza odražava na evropski bankarski sektor?
ROJ: Mi kao Evropsko udruženje javnih banaka nismo direktno pod uticajem te krize, nemamo neku direktnu vezu s tim. Neke od banaka su, ipak, imale ulaganja u centralnu i istočnu Evropu, naročito u Rusiju. Prema mom ličnom mišljenju, a što se tiče izjava tih banaka u posljednjih nekoliko sedmica, one su se odnosile na to da će one biti u mogućnosti da ipak ublaže poteškoće.
NN: Da li postoji način da se danas značajno pokrene ekonomski razvoj?
ROJ: Razvojne banke uvijek identifikuju neke nedostatke na tržištu, odnosno tržišne neuspjehe. Ti tržišni nedostaci razlikuju se od zemlje do zemlje, čak i unutar jedne zemlje između samih regija mogu da postoje razlike. Na nacionalnom nivou se mora vidjeti gdje su te praznine na tržištu i koji su to nedostaci. Recimo, Investiciono-razvojna banka (IRB) RS bi trebalo da u tom pravcu usmjeri svoje aktivnosti. Što se tiče novog programa EU, koji se sada definiše za period 2014 - 2020. godina, nakon krize postoji odluka da se sve više okrene ka revolving instrumentima. Ideja je da se što manje koriste grantovi, koji su i dalje potrebni za neka istraživanja i slično, ali tamo gdje je to moguće sve više će se Evropska unija okretati ka tim revolving instrumentima. Ti finansijski revolving instrumenti su krediti sa niskim stopama, i to mogu biti garancije i zajmovi. Pošto su u pitanju revolving instrumenti, ideja je da se taj novac vrati, da bi se ponovo mogao staviti u opticaj, onog momenta kada se otplate krediti ili se garancije iskoriste. U svakom slučaju da se poveća nivo sredstava koji se obrće. Tako da se ti revolving instrumenti koriste za strukturalne fondove, i to mnogo više nego što je to ranije rađeno. Ali u svakom slučaju postoji širok dijapazon tih instrumenata, i grantovi i revolving instrumenti, dakle postoji dosta finansijskih instrumenata koji se mogu koristiti kako bi se pokrenuo razvoj.
NN: Šta danas, u ekonomskom smislu, u uslovima sve izglednije krize u evrozoni, mogu očekivati zemlje poput BiH?
ROJ: Ovo je teško pitanje zato što ne poznajem ekonomiju BiH. S jedne strane znam da imate mnogo stranih finansijskih grupa koje imaju veliki udio kapitala ovdje, sa jednim rizikom da u doba recesije oni mogu da vrate sredstva u svoje matične banke, što je i bio slučaj. Po mom ličnom mišljenju, s obzirom na to koliko poznajem ekonomiju BiH, ona je tržišno orijentisana prema Austriji i Njemačkoj i tim zemljama sjeverne Evrope, više nego ka zemljama južne Evrope, tako da i od toga zavisi na koji način će se uticaj recesije odraziti na BiH.
NN: Da li domaće javne banke, poput Investiciono-razvojne banke RS i Razvojne banke FBiH, mogu biti značajni faktori u borbi protiv krize?
ROJ: Javne banke u BiH imaju sličnu ulogu kakva je uloga javnih banaka uopšte, i mogu biti značajni faktori u borbi protiv krize na isti način kao javne banke u EU i generalno javne banke koje pomažu u razvoju, samo je razlika u tržištu na kojem djeluje javna banka. Moram reći da javne banke nisu nikakav luksuz, svaka zemlja bi trebalo da ima javnu banku i neke članice EU ih donedavno nisu ni imale. Sada poslije krize većina ih je formirala. U svakom slučaju, glavna uloga javne banke je da odgovori na nedostatke na tržištu. One ne postoje samo u Evropi, nego su prisutne na globalnom nivou. Tako je ima svaka zemlja u Južnoj Americi, skoro svaka zemlja u Aziji, a imaju ih i Sjeverna Amerika i Kanada.
NN: Šta bi, po Vašem mišljenju, zemlja poput BiH trebalo da učini kako bi privukla više stranih investicija?
ROJ: S jedne strane, vi imate neke komparativne prednosti i način na koji možete privući direktne strane investicije jeste da se iskoriste te prednosti, a s druge strane, tu je tržište Evroske unije. Naravno, ključna stvar u tom svemu bi bila kandidatura BiH za članstvo u Evropskoj uniji, a najveća konkurencija su vam zemlje u okruženju koje su već u Uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.