Datum: 25.03.2006
Zoran Stanković, ministar odbrane Srbije i Crne Gore

Divna Vidaković

Zoran Stanković: Ne znam gdje je Mladić

Nikada nisam krio moj odnos s Mladićem kao što to rade neki ljudi danas. Nikada nisam iznosio nijednu optužbu na račun Mladića, jer smatram da te optužbe treba da budu utvrđene u nekom postupku.

Ako neko očekuje da znam bilo kakve detalje o akcijama vezanim za njegovo lociranje moram ih razočarati. Zaista ne znam, kaže Zoran Stanković, ministar odbrane Srbije i Crne Gore, koja do 5. aprila ima obavezu da Ratka Mladića, jednog od najtraženijih haških optuženika, izruči Tribunalu.

Stanković ističe da se, bez obzira na pritiske, nikada nije pokajao što je prihvatio funkciju ministra odbrane i dodaje da je svjestan činjenice da je stekao veliki broj nenaklonjenih ljudi koji ga, kako kaže, "iz ovih ili onih razloga napadaju", ali to su, ističe, neminovnosti dužnosti na kojoj se nalazi.

NN: Da li ste se pokajali što ste prihvatili funkciju ministra odbrane u ovom trenutku?

STANKOVIĆ: Nisam se pokajao. Prihvatio sam poziv od strane nekoga kome je bila potrebna pomoć i za ova nepuna četiri meseca ostvario sam neke rezultate. Bar ja tako mislim. Svestan sam činjenice da je sve ovo teško, da je obaveza prevelika, da je situacija u kojoj sam preuzeo Ministarstvo bila izuzetno teška, ali u saradnji s ljudima iz Ministarstva trudim se da, rešavajući problem po problem i sve ono što nas tišti, doprinesem boljitku vojske. Ništa lakša situacija nije bila ni kada sam svojevremeno preuzimao Vojnomedicinsku akademiju i zašto bih se sada kajao. Ja ne mogu da odgovaram na te napade iz mnogih razloga, a jedan od njih je i funkcija koju trenutno obavljam. Ako bih ušao u raspravu i tumačenje stavova, mišljenja i optužbi koje nemaju nikakve veze sa životom, to ne bi bilo dobro. Sad, kada mi pojedini pričaju o patriotizmu, stručnosti, odnosu prema nekim pojedincima, spreman sam svakome od njih da kažem - hajde da vidimo šta ste vi to radili i šta sam ja radio, ali bez vređanja, bez vike i dreke. Ako neko smatra da je više uradio po nekim pitanjima za šta me optužuje, hajde da vidimo šta je to.

NN: Da li se to odnosi na ove poslednje optužbe, koje su stigle od Vladimira Popovića Bebe, a odnose se na to da ste bili jedan od vođa antihaškog lobija?

STANKOVIĆ: Šta to znači biti antihaški lobi? Ako sam ja sarađivao s Haškim tribunalom kada Beba Popović nije znao ni šta je Haški tribunal, ako sam ja prvi s ovih prostora koji je posetio taj sud i prvog i jedinog zatvorenika, u to vreme, Duška Tadića, hajde da vidimo šta sam ja tada radio, a šta Beba Popović. To što on priča ne želim da komentarišem jer nemam ni razloga za to.

NN: U javnosti se često pominjala priča da ste prijatelj s generalom Ratkom Mladićem. Vi ste rekli da nemate ličnih kontakata, sem onda kad ste radili obdukciju njegove kćerke. Jeste li ili niste prijatelj i da li je izveštaj Vojnobezbednosne agencije o kretanju generala Mladića državna tajna?

STANKOVIĆ: Prvo, nikada nisam krio moj odnos s Mladićem kao što to rade neki ljudi danas. Drugo, nikada nisam iznosio nijednu optužbu na račun Mladića, jer smatram da te optužbe treba da budu utvrđene u nekom postupku. Izveštaj koji je podnet označen je državnom tajnom od strane članova Vrhovnog saveta odbrane. Ja prisustvujem sednicama, ali nisam član tog tela. U tom izveštaju postoje određeni podaci, koji se nikada i nigde ne objavljuju jer operativna akcija traje i vode je civilne strukture. To je i razlog zbog koga se podaci ne objavljuju.

NN: Takođe se sve glasnije govori o pregovorima s generalom Mladićem. Da li ih ima?

STANKOVIĆ: O tim informacijama ne znam ništa. Aktivnosti vezane za otkrivanje i lociranje mesta njegovog boravka rade civilni organi, BIA i MUP Srbije. VBA u okviru svojih objekata i nadležnosti pomaže tim institucijama na profesionalan i odgovoran način i ništa više do toga. Ako neko očekuje da ja znam bilo kakve detalje o akcijama koje oni vode, proverama ili imena tih ljudi koje oni proveravaju, moram ih razočarati. Zaista ne znam, a oko svih drugih stvari ima vrlo mnogo konstrukcije i ako bih odgovarao na sve to, onda bih se samo time bavio.

NN: S Amerikom je trebalo da se potpišu sporazumi o kretanju njihovih trupa kroz Srbiju i Crnu Goru. Dokle se stiglo s tim?

STANKOVIĆ: Postoje četiri sporazuma o vojnoj saradnji SAD i Vojske Srbije i Crne Gore i od ta četiri, dva su u završnoj fazi i spremna za potpisivanje, dok se na dva još radi. To su sporazumi s Amerikom, a radimo na još 33 sporazuma sa svim zemljama s kojima želimo da uspostavimo ili smo već uspostavili kontakte i koji čekaju verifikaciju u nadležnim institucijama. Što se tiče sporazuma o transportu snaga NATO kroz našu zemlju, ali tek nakon potpisivanja i odobrenja na Skupštini državne zajednice SCG i ministra inostranih poslova, u toku je izrada elaborata o mogućim pravcima njihovog kretanja i obavezama naše države kada su ta kretanja u pitanju.

NN: Da li je tačno da je jedan takav transport već obavljen i da se kretao od BiH ka Kosmetu?

STANKOVIĆ: Nije mogao da bude, jer svi ti elaborati još nisu napravljeni. Moramo da budemo veoma precizni, da procenimo koje i kakve snage prolaze kroz našu zemlju i da vidimo da li te i takve snage možemo da pustimo da prođu kroz našu zemlju. Moramo da vidimo kakvi su naši mostovi, putevi, infrastruktura i na svim tim pitanjima se sada radi. Ako bi došlo do bilo kakvog incidenta, imali bismo vrlo neprijatne posledice. Na tim projekcijama radi vojska, policija, Ministarstvo za kapitalne investicije Srbije. Ono što je bitno jeste da svi ti ugovori, a potpisale su ih sve zemlje u okruženju sem nas i BiH, nemaju nikakve veze s Mladićem i to su potpuno odvojene stvari.

NN: Da li je tačna informacija da Albanci ne služe Vojsku SCG?

STANKOVIĆ: Jeste, ta informacija je tačna. Koliko sam ja upoznat, veći deo ne služi vojsku, sem jednog broja Albanaca koji žive u Vojvodini. Na jugu Srbije niko. Međutim, radimo na tome da se to promeni.

NN: Jedan kontingent oružja zaplenjen je u Crnoj Gori. Ko sve ima dozvolu da prodaje oružje u SCG?

STANKOVIĆ: Vojska je sklopila ugovore s više firmi za prodaju viškova naoružanja i vojne opreme u nekom prethodnom periodu i to su ugovori koji su sklopljeni pre mog dolaska u Ministarstvo i to neću da komentarišem. Pored firme "Jugoimport", SDPR ima i drugih firmi koje se bave prodajom naoružanja i vojne opreme, a tu konkretno mislim na firmu "Jugoimport mont", koja je sklopila ugovor u julu 2005. godine za izvoz naoružanja i vojne opreme. U tim ugovorima jasno je definisano da te firme posle preuzimanja naoružanja i vojne opreme odgovaraju i za transport i prevoz do odredišta. U konkretnom slučaju, došlo je do promene imena ljudi koji su prevozili oružje i registarskog broja kamiona, jer je ranije potvrda izdata za neki drugi kamion i neke druge ljude. Sada je to u rukama nadležnih organa i kada oni završe posao, videćemo o čemu se tu konkretno radilo.

NN: Nedavno je general u penziji Blagoje Grahovac, savetnik crnogorskog premijera Mila Đukanovića, rekao da Crna Gora treba da ima manje od hiljadu svojih vojnika, a da joj avijacija i mornarica nisu potrebne. Da li to Crna Gora lagano kreće ka formiranju svoje vojske u skladu s referendumom, koji će se održati u maju ove godine?

STANKOVIĆ: Razne se izjave čuju od strane onih koji nisu u funkciji Vojske ili su van njenih struktura. General u penziji Grahovac je rekao svoje mišljenje, a takvo mišljenje, kao zvanično, nije stiglo u Ministarstvo odbrane. Šta će zaista biti videćemo kada se referendum završi.

NN: Koliko mogu da Vas pogode inicijative slične onima koje su došle iz Vašeg rodnog Vladičinog Hana, da budete proglašeni za "personu non grata" zbog poziva generalu Mladiću da izvrši samoubistvo?

STANKOVIĆ: Zavisi od kojih ljudi potiču te inicijative, ali reći ću vam jednu stvar: kako možete da se osećate kada u jednom vremenu, i to u najtežim uslovima, prikupljate mrtva tela tamo gde besni rat, dajete im imena, prezimena i objašnjavate uzroke smrti, kritikujete međunarodnu zajednicu, a ja sam uglavnom radio Srbe i pripadnike Vojske i policije, vidite neke ljude koji tamo uopšte nisu bili, a proglašavaju vas ovakvim i onakvim, lepe vam razne etikete. Pritom, niko od zvaničnika tih država ne kaže – čekajte, mi znamo i Stankovića i šta je uradio za nas. Ja sada treba ceo život da se borim i nešto dokazujem, a kada sam išao tamo nije bilo nikoga i nisam naplaćivao svoje usluge. Hajde da vidimo šta je to što sam ja uradio u tom proteklom periodu i da li sam ikoga izdao. Svi ćute. Ako neko od mene traži da se ispoštuje zakon, ja ne mogu da budem ministar odbrane koji će selektivno primenjivati zakon. Ne mogu da budem ministar odbrane koji neće prihvatati optužnice i poternice, pa makar se tu radilo i o ljudima s kojima sam ja bio u ovom ili onom kontaktu. Ja ne mogu da jedne zakone primenjujem, jer su to zakoni za koje se zalaže jedna politička grupacija, a druga ne, ne mogu da radim na tome da izopštavam ovu državu iz međunarodne zajednice i dovodim u situaciju ovu vojsku da prihvata hipoteku odgovornosti za to izopštavanje. Ako hoćemo da pričamo o nekim državama i institucijama kao o državama i institucijama kojima želimo da težimo, kažite otvoreno koje zemlje Evrope nisu u Partnerstvu za mir. Samo mi i BiH. Zašto samo mi? Da li smo mi dovoljno jaki i sposobni da sami opstanemo ili ipak ne? Ako neko propagira tezu – hajdemo s Rusima, pa hajde, ali i Rusija je u Partnerstvu za mir i Belorusija takođe, iako je stavljena na crnu listu po mnogim pitanjima. Mi smo odavno u potpunoj izolaciji, a treba da se, kao i drugi narodi, šetamo po Evropi bez pasoša, da kao i drugi dobijemo investicije, uhvatimo korak i na kraju krajeva budemo stanari tog solitera koji se zove Evropa. Kakvi su to ljudi koji u jednom soliteru nisu članovi kućnog saveta? Kakva su to samo dva stanara koja jedina od pedesetak stanova, koliko imamo država u Evropi, ne mogu da sklapaju nikakve sporazume s drugima ili su izolovani po raznim pitanjima?

A ti ljudi koji su u Vladičinom Hanu pokrenuli inicijativu, jedan od njih dvojice, znači nije grupa građana bila inicijator već njih dvojica, dakle jedan od njih je neki Janjić, nekadašnji poslanik u Skupštini Srbije, danas bi bio mrtav da nije bilo mene. Tom čoveku sam spasao život, pa bi makar iz tog razloga što sam kao načelnik VMA organizovao službu da mu pruži pomoć, jer bi u suprotnom sigurno završio neželjeno, mogao da se suzdrži. Ali, ja ga ne osuđujem, a za ovog drugog ne znam ni ko je. Ako oni mogu da zatalasaju javnost onda je to druga priča, ali se postavlja i pitanje koji su to mediji koji su odmah preneli na velika zvona takvu informaciju i s kim su povezani. Da li o tome treba da se raspravljam i spuštam na taj nivo?

Zbog istraživanja o osiromašenom uranijumu

Vlasti RS su mi 1998. spremale hapšenje

NN: Postoji jedan, javnosti nepoznat, podatak o tome da su Vam vlasti RS svojevremeno zabranile ulazak u zemlju. Možete li da kažete detalje?

STANKOVIĆ: Hteo sam da sprovedem istraživanje o posledicama dejstva municije sa osiromašenim uranom na biljke, životinje i ljude, ali su mi ljudi iz vrha RS spremali hapšenje i zabranjivali da dođem na teritoriju države. I šta smo odradili? Ništa. Da li smo pomogli ljudima - ne, da li ljudi umiru od najtežih bolesti - da, da li su obezbeđena dodatna sredstva koja sam ja hteo da obezbedim tim ispitivanjima - ne, da li je šta drugo odrađeno po tim pitanjima - ne, a sve se to dešava 1997. ili 1998. godine.