Datum: 01.04.2006
Suzan Džonson, supervizor za Brčko distrikt

Novak Tanasić

Suzan Džonson: Moguće smjene  u Vladi distrikta

"Politizovanje javne uprave barijera je za efikasnu Vladu  Brčko distrikta. Ova barijera je očigledna u domenu zapošljavanja, tenderskih procesa, raspolaganja javnom imovinom. Sve su to indikatori da Vlada ne vrši svoju funkciju na način na koji bi trebala", kaže Suzan Džnson, supervizor za Brčko distrikt.

Džonsonova ističe da je na Vladi odgovornost upravljanja pravednom, profesionalnom i depolitizovanom javnom upravom, što, ističe, ne čini dovoljno uspješno:

"Supervizor će intervenisati samo kada gradonačelnik i Vlada propuste, iz političkih ili bilo kojih drugih razloga, da donesu važne odluke. To ne znači da treba isključiti proces konsultacija obje strane o nekim važnim pitanjima. Ali, mi očekujemo od izabrane vlade da inicira takve konsultacije, a ne da bude obratno."

NN: Prvim demokratskim izborima prošle godine u Brčko distriktu,  značajan dio odgovornosti prenijeli ste na lokalnu vladu. Koliko uspješno ovdašnje vlasti ispunjavaju svoje nadležnosti?

DŽONSON: Želim da kažem svima, a posebno građanima distrikta - izabrana vlada je sada odgovorna da služi njihovim interesima i upravlja ovom lokalnom zajednicom. Nažalost, kada je riječ o njihovoj uspješnosti, mi smo se nadali da će biti bolja. Vjerovatno je mnogo razloga za to, od političkih do ličnih. Ipak, potpuno je očito da je politizovanje javne uprave osnovni problem, što je postalo barijera i za efikasnu vladu.  Mislim da je ovo očigledno u domenu zapošljavanja, tenderskih procesa, raspolaganja javnom imovinom, zatim neimplementiranja važnih projekata infrastrukture kao što su fabrika vode, odlaganje čvrstog otpada i kanalizacija. Sve su ovo indikatori da Vlada ne vrši svoju funkciju na način na koji bi trebala. Istovremeno, to  je postalo prepreka ekonomskom razvoju i razvoju drugih segmenata infrastrukture.

NN: Kako vidite svoju ulogu u konstituisanju zakonodavne vlasti, s obzirom na to da ste bili samo posmatrač koji je ćutanjem odobrio postojeću koaliciju iz koje su se izrodile očito klimava skupštinska većina i klimava vlada?

DŽONSON: Mislim da je korektno što kažete da sam bila posmatrač, ali sam takođe bila i medijator, neka vrsta garancije i neutralna strana koja je pokušavala da podrži proces i pomogne strankama koje su ušle u Skupštinu, da taj posao završe u što kraćem roku. Istina je da je u početku bilo bojazni da je koalicija koja je tada stvorena od sedam stranaka teška za rukovođenje i da neće biti dobro pozicionirana. Međutim, da li ona funkcioniše ili ne, to zavisi od pristupa učesnika. Zato jesmo zabrinuti danas, više od godinu dana od formiranja izabrane vlade, zbog njene nedovoljne efikasnosti.  Željela bih ponoviti i naglasiti da je odgovornost na Vladi da sastavi i da upravlja pravednom, profesionalnom i depolitizovanom javnom upravom. Znači, nije stvar dijeljenja odgovornosti za proces zapošljavanja sa gradonačelnikom. On je odgovoran, Vlada je odgovorna. Supervizor će samo intervenisati kada gradonačelnik i Vlada propuste, iz političkih ili bilo kojih drugih razloga, da donesu neke važne odluke. To ne znači da treba isključiti proces konsultacija obje strane po nekim važnim pitanjima. Ali, mi sada očekujemo od izabrane vlade da ona inicira takve konsultacije, a ne da bude obratno!

NN: Vaši prethodnici su za počinjene krupne pogreške smjenjivali najodgovornije funkcionere lokalne vlasti, a Vi, i pored takvih pojava u mnogim segmentima ne povlačite konkretne poteze u sankcionisanju pojedinaca, iako to javnost od Vas očekuje?

DŽONSON: Sigurna sam da znate, i da je to javnosti poznato, da su moji prethodnici imenovali visoke zvaničnike, a da su sada ti zvaničnici izabrani od strane naroda. Tako se kvalitativno promijenila odgovornost supervizora za postupanje tih zvaničnika. Sada postoji velika razlika u procesu odlučivanja da li je potrebno nekoga smijeniti, ili ne. Nadalje, vremena su se promijenila. Sada smo u 2006., a ne u godinama prije toga, pa se s pravom očekuje više odgovornosti od izabranih predstavnika vlasti. Postoje tri glavna razloga zbog kojih se supervizor može osjetiti obaveznim da razriješi dužnosti visoke zvaničnike, pa čak i one na srendjem i nižim nivoima vlasti. Prvi je razlog očit propust i neodgovornost u ispunjavanju dužnosti, kao i izbjegavanje instutucija distrikta da riješe takvu situaciju. Drugi razlog bi bio očito opstruisanje Konačne arbitražne odluke, a treći - optužnica od strane sudova.

Često je teško odrediti individualnu odgovornost u sistemu gdje se radi kolektivno. Ali, to je ipak moguće uraditi, i konačno - neki rukovodioci i odgovorne osobe će morati da snose odgovornost za propuste u izvršavanju funkcija koje su im povjerene, i za koje su nesumnjivo odgovorni. Mi smo preduzeli jedan broj revizija raznih odjeljenja i funkcija u Vladi Brčko distrikta. Takve revizije su otkrile,  dokumentovale i utvrdile propuste: ne radi se u skladu sa zakonima i poštovanjem procedura, još manje blagovremeno i efikasno. Možda će biti neophodno neke zvaničnike razriješiti dužnosti, ali ja institucijama distrikta uporno želim objasniti da je rješevanje ovakvih situacija njihova odgovornost.  Istovremeno, to je i odgovornost građana koji treba da javno govore o uskraćivanju neke usluge, kada su nezakonito tretirani, ili kada im je traženo mito.

NN: Od uspostave distrikta stalno se govori o stvaranju "povoljnog poslovnog ambijenta", a svjedoci smo da poslovni ljudi često imaju puno prepreka u realizaciji svojih planova. Da li je distrikt povoljan ambijent i šta učiniti da bude mjesto dinamičnijeg ulaganja u razvoj i zapošljavanje?

DŽONSON: Mislim da distrikt treba i može da bude dobro mjesto za razvijanje biznisa, ali poslovna klima nije dobra kao što je bila, a zasigurno još manje dobra od one koja bi trebalo da bude. Na ovo pitanje bi najbolje odgovorili poslovni ljudi, privrednici. Ali, od njih čujem da Vlada ne ulaže dovoljno u razvoj ekonomije i stvaranje povoljne klime za poslovanje, odnosno, da je izgubila dobru dinamiku u razvoju privrede, i da ne pruža usluge koje bi išle na ruku privrednicima i stvarale bolji ambijent. Međutim, Skupština je usvojila Zakon o promociji investicija koji će ukinuti mnoge poreze, takse i naknade. Vlada je tako investirala u program dugoročne promocije investicija i mislim da će to imati dobre rezultate. Nažalost, previše se vremana potrošilo i troši na netransparentne šeme za subvencije koje su u suprotnosti sa slobodnim tržištem, a ne eliminušu se bespotrebni tereti, birokratske prepreke, slabo vođeni tenderski procesi itd. 

NN: I Vi ste u više navrata isticali da je proces privatizacije u distriktu primjer za druge, čak i izvan BiH, a rezultat prodaje državnog kapitala je ogroman broj nezadovoljnika koji su potpuno obespravljeni, uz puno primjera netransparentnosti potpisanih kupoprodajnih ugovora?

DŽONSON: Mi smo ovdje ubijeđeni da je model privatizacije u Brčko distriktu dobar i mnogo uspješniji nego u zemlji, regiji, pa čak i šire. Vjerovatno nema modela privatizacije koji je potpuno savršen i pravedan. Niko unaprijed ne zna konačan ishod tansformacije centralizovane u decentralizovanu ekonomiju i privatna preduzeća. To je problem s kojim su se ljudi suočili u bivšem Sovjetskom Savezu i drugim zemljama gdje se taj fenomen javio. Mi smo uradili reviziju procesa privatizacije i ocijenili da je mogao biti transparentniji i bolji. To je uvijek lakše uočiti iz retrospektive. U Brčkom je teško razdvojiti političke napade na taj proces od istinskih bojazni za njegov konačan ishod. Jedna od opasnosti je upravo politizovanje jer se dešava da onda kada je bojazan potpuno legitimna, niko neće da je sasluša.

Pomenuli ste da je veliki broj bivših uposlenika nezadovoljan procesom privatizacije. Mi to razumijemo. Ljudi koji misle da su im uskraćena prava treba da se obrate sudovima. Mnogi su u Brčkom to uradili i dobili sudske procese. S druge strane, Vlada putem Biroa za zapošljavanje treba da uzme aktivniju ulogu i za te ljude obezbijedi druga radna mjesta. Mislim da distrikt treba ozbiljno da razmotri i program za uplatu doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje za ljude kojima je do penzionisanja ostalo 4-5 godina. To je pitanje humanosti, posebno prema ljudima u poodmakloj životnoj dobi.   

NN: Bez obzira što nemate neposredni mandat za oblast ljudskih prava, građani se često i Vama obraćaju za pomoć. Ljudska prava se, nema sumnje, krše. U kojoj mjeri, i kako unaprijediti tu oblast? 

DŽONSON: Ljudska prava su područje u kojima je u prvoj instanci njihove zaštite odgovornost prenesena na domaće institucije. Ipak, moram reći da ovdje postoji razlika u konceptualnom shvatanju o tome kako ljudi vide kršenje svojih prava i generalno shvatanje i prihvatanje te oblasti u nesocijalističkom svijetu. Dopustite mi da povučem razliku između zakonskog prava i ljudskog ili socijalnog prava. Koliko ja znam, ne postoji ljudsko pravo na zaposlenost. Znam da je to cilj, ali nije realnost. Traženje rada i potpuna ravnopravnost u izboru - da, ali bez obaveze da vas Vlada i zaposli. Ali, slažem se potpuno da politička pripadnost ne smije biti prednost, što je redovna praksa i drastično kršenje ljudskih prava. To je sistemski problem jer distrikt nema istinsku javnu upravu i službu. Ono što ima jeste politizovana grupa ljudi zaposlenih na budžetu, i to je fundamentalni problem koji svi zajedno moramo rješavati. Prioritet je da Vlada jasno definiše koji su to poslovi za politička imenovanja, kojih je tek nekoliko na samom vrhu, a koji su to poslovi  javne službe zasnovani na stručnim kvalifikacijama i nacionalnom balansu koji nije usko povezan s političkim partijama.

NN: Javnost ne spori izbor najboljih na konkursima. Ali često se, upravo po političkoj pripadnosti, zapošljavaju manje sposobni kandidati.

DŽONSON: Da, ali je na prvoj instanci, počev od Vlade i Skupštine, upravno-radnih inspektora, ombudsmana i tužilaštva, pa i drugih instutucija, da rješevaju ta pitanja. Nažalost, oni to ne rade.

NN: Da li je mandat supervizije za Brčko uslovljen mandatom visokog predstavnika za BiH i preuzimanjem njegovih ingerencija od strane EU?

DŽONSON: Pravno posmatrano - ne. Pravno - tehnički gledano mandat supervizora je određen Konačnom arbitražnom odlukom i on zavisi od Tribunala. Ali, praktično i politički, postoji želja da mandat OHR-a završi tokom 2007. godine. Dakle, cilj je da Konačna odluka bude potpuno implementirana i da se ispune uslovi u tom vremenskom okviru. Na tome upravo sada radimo kako bi se završio režim supervizije. A ta pitanja i zahtjevi koji se moraju potpuno definisati su, prije svega, efikasno funkcionisanje multietničkih institucija u distriktu, zatim da se privreda revitalizuje i bude održiva, i na kraju da se unutar BiH jasno definiše ustavno-pravna pozicija Brčko distrikta.

Napisaću knjigu o Brčkom

NN: Solidno govorite jezikom razumljivim za sva tri naroda, odazivate se na većinu javnih skupova u distriktu, podržavate lokalne građanske inicijative i radujete se uspjesima pojedinaca i kolektiva. Ipak, jednog dana ćete otići. O kakvim ćete ljudima govoriti u Vašoj ili nekoj drugoj zemlji kuda Vas život povede?

DŽONSON:  To pitanje nisam očekivala, ali mi je zanimljivo. Uvijek je teško reći šta će se misliti u budućnosti, ali sam sigurna da ću se sjetiti ljudi distrikta kao pionira u obnovi multietničke BiH, ljudi koji su se borili sa reformama i gradili bolju budućnost, svoju i svoje djece. Ali, dok sam još tu, htjela bih da vidim ljude distrikta koji se bore za svoja prava i demokratiju, pojedinačnu, a nikako kolektivnu odgovornost. Nadam se da će i političke stranke u distriktu u narednom periodu biti pioniri borbe za demokratske reforme unutar svojih redova.

Brčko distrikt je, bez sumnje, specijalno mjesto u BiH. Sigurno da su odnosi i iskustva svih supervizora u odnosima s građanima jedinstveni, a njihova sjećanja su po mojim saznanjima vrlo pozitivna, pa vjerujem da će takva biti i moja.

NN: Vjerovatno ćete i Vi ta sjećanja pretočiti u neku knjigu.

DŽONSON: Ambasador Farand, koji je bio prvi supervizor za Brčko, napisao je o tome knjigu koja će, nadam se, biti uskoro objavljena i dostupna Brčacima i građanima BiH. Mislim da ću i ja, kada odem napisati knjigu.