Datum: 03.06.2006
Merima Njegomir, vlasnica jednog  od najljepših glasova na estradi

Divna Vidaković

Merima Njegomir: I dalje se osjećam Jugoslovenkom

Vlasnica je jednog od najlepših glasova na estradi. Peva pune 34 godine, a nedavno je izdala čak tri CD-a, sa crnogorskom izvornom muzikom, vojvođanskom, uz pomoć tamburaša i orkestra RTV Novi Sad i novokomponovanom.

Merimi Njegomir pevanje nije dosadilo i verovatno nikada neće. Po ko zna koji put ponavlja da je sreća što se bavi profesijom koju voli i kaže da "čovek koga zapadne ta sreća nema više šta da traži u životu".

Da se kojim slučajem ne bavi pevanjem, to bi joj, kaže, bio hobi i sve što sada sebi želi jeste da peva što duže.

POSAO IZ SNOVA

A počela je slučajno, u rodnom Zemunu. Tamo je odrasla, išla u školu i tamo je spontano počela da peva, prvo na maturskoj ekskurziji, a zatim malo-pomalo po nekim restoranima, sa drugovima i drugaricama.

"Odjednom su svi počeli da traže - hajde Merima da pevaš! Slučaj je to hteo jer nisam imala nameru da mi to bude profesija, a naročito ne životno opredeljenje. A kada su me prvi put pitali da pevam za novac, pomislila sam, to je super. Bila sam student više turističke škole i mislila sam, što da ne, kada završim radiću nešto ozbiljno, a sada mogu malo i da pevam", seća se Merima tih davnih dana.

E, ta odluka nije se dopala njenim roditeljima. Majka, inače rođena u Bijeljini, izuzetno lepo je pevala i nije bila baš izrazito protiv kada je čula kćerkinu odluku, ali otac...

"Otac je to najstrašnije primio i pretio je da će me se odreći preko novina. Naravno da to nije učinio i naravno da se posle ponosio sa mnom, jer kad god smo se zajedno pojavljivali na javnim mestima, sve mi je lakše išlo", kaže Merima.

Ali, nisu samo njeni roditelji bili protiv profesije koju je izabrala. I mnoge njene kolege imale su iste probleme na počeku sada uspešnih karijera. Sada stvari stoje bitno drugačije, a zaslugu za to snose verovatno i oni koji su dosta toga učinili da sada roditelji svoju decu vode za ruku ne bi li snimili neki CD.

Nije se jednom desilo da je nazovu roditelji koji smatraju da imaju talentovane sinove i kćeri i mole za pomoć i savet kako da načine prve korake u karijeri.

"Mi smo ovu profesiju na neki način učinili privlačnom i možda smo joj i digli nivo. Neki od nas to sigurno jesu. Sada retko koji roditelj ima nešto protiv da dete počne da mu peva i, uslovno rečeno, postane zvezda. Prodaju delove nameštaja, kuće, njive, da bi im deca postala pevači. Zato ima toliko novih lica na estradi, a delimično i zbog toga što je mnogo pričano o zaradama, pa ljudi misle da se tu velike pare okreću. Uvek je bilo i kvalitetnih i nekvalitetnih, kao i kada sam ja počinjala. Bilo nas je mnogo, a ostali su samo izabrani. Tako će biti i sada, oni koji su došli radi zarade, zaradiće i otići, otvoriće neke butike, kafiće, kupiće stanove koje će iznajmljivati i neće se baviti pevanjem. A ja ga ne bih menjala ni za šta i kada bi mi neko sada garantovao da do kraja života posedujem pola Beograda, ne bih pristala", kaže bard srpske muzike.

PUBLIKA OSJEĆA EMOCIJU

Da se kvalitet video na samom početku dokaz je publika koja ju je u startu zavolela, a žene posebno. Ona je svojoj publici poručivala da je profesija pevača, kao i sve druge, da se uz nju mogu imati i deca i porodica. Brak se ipak nije održao, on je posle dvadesetak godina jednostavno nestao, ali prijateljstvo traje i danas.

"Moja kćerka je na neki način krenula mojim stopama, nastupala je na festivalu i moguće je da će nešto snimiti, ali pošto još nije diplomirala, čeka da prvo to završi", kaže Merima.

O ličnim stvarima ona nerado priča. Na pitanje kako je upoznala svog supruga, sada bivšeg, Merima kratko odgovara da je to bilo davno, na neki način, kaže, bila je to ljubav na prvi pogled, zabavljali su se četiri i po godine, onda venčali, dobili decu i na kraju rastali. Danas su u dobrim odnosima i jedno su drugom na usluzi kada zatreba.

Kada nastupa, i danas, posle tri decenije na sceni, ima tremu, posebno kada je neki značajan koncert ili kada snima uživo.

"Onaj ko to kaže nema kriterijum i odgovornost i ne bi trebalo da se bavi umetnošću. Ja sam najveću tremu možda imala na 'Mesamu' 1996. godine, gde sam ubedljivo pobedila. Pevala sam pesmu 'Bol bolujem'. Srećom da sam imala dugačku haljinu jer mi se tresla leva noga, onda premestim težinu tela na desnu, pa na obe noge stanem čvrsto... Dobro je i da nisam držala mikrofon u rukama, stajao je na stativu. Otpevala sam verovatno jako dobro, čim sam dobila najviše glasova i od stručnog žirija i od publike i osvojila prvo mesto. Imala sam duplo više glasova od drugoplasiranog. Kada sam kasnije gledala taj snimak, ništa se nije videlo. Onda sam shvatila da to što mi preživljavamo publika ne vidi, ali oseća emociju jer da ja nisam imala tremu sigurno ne bih donela tako tešku i emotivnu pesmu. Dešavalo se da nemam tremu i onda se stvarno ništa i ne desi. Zato se na svim koncertima dajem stoprocentno i verovatno zato ovoliko trajem", kaže Merima.

POSEBNO NA "KOLARCU"

Kao što joj je teško da izdvoji nastup koji joj je doneo najviše treme, nije joj lakše ni sa onim najlepšim. U konkurenciji su solistički koncert u Centru "Sava" 1998. godine, zatim devet uzastopnih koncerata na "Kolarcu" sa Velikim narodnim orkestrom Ljubiše Pavkovića i mnogi drugi.

Na "Kolarcu" su koncerti posebno lepi jer ih posećuje divna publika, pozorišno odevena, pa to onda iziskuje i njenu posebnu garderobu. Za glamurozne haljine godinama je bila zadužena modna kuća MONA, butik "Sreća", a kada razmišlja o haljini razmišlja i o pesmama koje će tada pevati, kako bi se sve to stopilo u skladnu celinu.

Još jedno teško pitanje je usledilo: koje pesme najviše voli?

"Teško je to reći, možda izvornu narodnu pesmu, sevdalinke iz Bosne ili rubato pesme, bez ritma, iz Srbije. Izvornu muziku najviše volim i njoj sam se najviše posvetila. U arhivi Radio Beograda imam oko 150 trajnih snimaka s izvornom muzikom, što je svojevrstan rekord. Međutim, ne bih se odrekla ni drugih pesama, prelepih novokomponovanih, pa zatim je tu i ruska muzika, koja bi mogla da izađe i na prvo mesto i želja mi je da snimim CD, ali u Moskvi. Možda će to biti sledeća stvar koju ću uraditi ako ne u Rusiji, onda u Srbiji", kaže ona.

PJEVALA I TITU

Ruska muzika je nešto što se za nju vezuje. Pevala je za sve značajnije Ruse koji su dolazili u Beograd, a poslednji koji je imao tu čast da čuje njen glas bio je gradonačelnik Moskve Jurij Luškov. Na prijemu u Skupštini grada, kome je i on prisustvovao, raspitala se kod obezbeđenja koja mu je omiljena pesma. "Podmoskovske večeri", glasio je odgovor. Kada je zapevala, Luškov je zapanjeno ustao od svog stola, prišao joj i uz komentar da je prosto nemoguće kakav glas ima, upitao odakle je. Imala je moskovski naglasak dok je pevala, iako nikada nije živela u Moskvi. Pevala je i Ivanovu i Lavrovu, tada ministru u UN-u.

Pevala je ona i mnogim domaćim državnicima, pa i Josipu Brozu. Imala je tada 26 godina, Tito je bio na Tari i pevala mu je ruske pesme. Tu su i nastupi na svim značajnijim državnim manifestacijama, bez obzira ko je bio na vlasti.

"Mislim da je to zbog mog profesionalizma i kvaliteta. Ja mogu da nastupam i sa simfonijkim i narodnim orkestrom, sa klavirom i tamburašima, muzički sam obrazovana. S godinama sam sve popularnija, traže me iz svih novina, studija i ne znam šta se dešava jer je ranije postojalo pravilo koje kaže da trajete neko vreme i onda više ne, a ja snimam i radim punom parom", uz osmeh kaže Merima.

JUGOSLOVENKA

Merima Njegomir neguje svoja prijateljstva. Ima prijateljice iz profesije sa kojima je putovala u vreme one stare države, kada su se organizovale razne hit parade i druženja. Tada je bilo više vremena za druženje. Danas, kaže, više nije tako. Ona, doduše, i nije tip žene koja ima vremena da sedi, pije kafu i "pretresa abrove iz komšiluka". Njeni prijatelji s estrade su oni sa kojima je počinjala karijeru: Ana Bekuta, Snežana Đurišić, Goca Stojičević, Goca Lazarević, Cune, možda i njen najbolji prijatelj na estradi Tozovac, Mile Bogdanović...

Na nedavno održanom referendumu u Crnoj Gori hit pesma u pobedničkoj noći onih koji su glasali za nezavisnost bila je pesma "Ivanova korita".

"Bilo je skoro pola tri i spremala sam se na spavanje kad sam čula svoju pesmu. Stala sam i nisam mogla da verujem, a osećanja su mi bila pomešana. Bila sam počastvovana time što su oni koji su pobedili na referendumu, na njima srećan dan, izabrali moju pesmu da se uz nju vesele, a s druge strane sam bila malo tužna, ne mnogo, jer sam sve to preživela već nekoliko puta. Moja majka je rođena u Bosni, otac u Makedoniji i od 1990. godine naovamo kao da mi se kidao deo po deo tela. I dalje se osećam Jugoslovenkom, iako Jugoslavije odavno više nema. Kada sam prvi put došla na Kuzmin, pošla sam da posetim majku, tražili su mi ličnu kartu i ja sam se rasplakala. Carinik mi je govorio da je srećan što me vidi, ali ja nisam mogla da verujem da moram da dam ličnu kartu. Slično je bilo i sa Makedonijom, a sada i sa Crnom Gorom. Pomislila sam da bi divno bilo, ako smo već morali da se rastanemo, da smo to uradili olovkom i papirom. Pesma 'Ivanova korita' je ljubavna, ne asocira na politiku, obraća se svima. Mislim da je svi vole i da mene svi vole i da su je zato pevali te noći".

A pesma je popularna i u Srbiji. Ne postoji nijedno veselje da se ne otpeva bar pet-šest puta. Novokomponovana je, komponovao ju je pre pet godina Milutin Popović Zahar, a on je tvorac "Vidovdana" i "Jugoslavijo". Merima Njegomir prošla je skoro celu staru Jugoslaviju, pevala je u mnogim gradovima, ali nikada nije imala solistički koncert u Banjoj Luci. Pre nekoliko meseci gostovala je sa Oliverom Njego na proslavi koju je organizovao "Hemofarm". Na kraju za Banju Luku kaže da je prelijepa i da joj je žao što u ovom gradu nije održala koncert. Zato, Banja Luko, zovi Merimu!