Datum: 15.07.2006
Sanda Rašković-Ivić, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju

Divna Vidaković

Sanda Rašković-Ivić: Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova

Šef Koordinacionog centra Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić govoreći o konačnom statusu pokrajine ističe da srpska strana nudi rešenje, ali da su albanski pregovarači toliko isključivi, da se postavlja pitanje smislenosti samih razgovora.

"O Kosmetu će odlučivati Ujedinjene nacije preko Saveta bezbednosti, ali to bez nas ne sme da se dogodi", kaže Sanda Rašković-Ivić.

NN: Koja je donja granica, kada je status pokrajine u pitanju, ispod koje Srbija neće i ne sme da ide?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Nećemo prihvatiti nikakvu vrstu nezavisnosti. Odložena, neodložena, uslovna... nikakvu nezavisnost Srbija neće prihvatiti.

NN: Nedavno se u nekim američkim medijima pojavila mapa na kojoj su nacrtane granice zemalja na Balkanu za 10 godina, na kojoj se jasno vidi da su Republika Srpska, Herceg Bosna i Kosmet samostalne države. Da li postoji i promil šanse da se tako nešto i dogodi?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Ne mogu o tome da govorim, to su neke projekcije i spekulacije. Srpska strana zalaže se za jasno poštovanje pravila i principa bez izuzetka. I Rezolucija i Dejton. To je naš stav.

NN: Mogu li se po Vašem mišljenju događaji u regionu stavljati u isti kontekst kada je riječ o Crnoj Gori, Kosovu ili Republici Srpskoj?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Sve više ljudi postavlja pitanje kako je moguće da je NATO bombardovao Republiku Srpsku da bi ostala u zajedničkoj državi, a Srbiju zato što je htela da zadrži Kosmet u zajedničkoj državi. Dvostruki standardi otvaraju niz drugih velikih pitanja i zbog toga se Srbija zalaže za principe i pravila, a ne za dvostruke aršine. Savršeno razumem činjenicu da niko ne može da da argumente za tvrdnju da Kosovo može da se otcepi, a Republika Srpska ne može. Svi moraju da imaju u vidu činjenicu da se pogotovo na Balkanu granice ne mogu menjati bez teških pitanja i bolnih posledica.

NN: Koliko je realno uopšte porediti RS, Kosovo i Crnu Goru?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Nije reč o poređenju nego o mnogo ozbiljnim stvarima. Promene granica su najozbiljnije moguće državno pitanje. Država je definisana i granicama. Ako ih menjate sve se menja, a ogromni problemi nastaju ako se promena granica dešava silom ili nametanjem. Crna Gora je bila republika, Kosmet je pokrajina, Republika Srpska je poseban entitet sa posebnom Vladom, predsednikom, parlamentom... Zajednica sa Crnom Gorom od prvog dana nastajanja imala je ugrađen mehanizam za mogućnost mirnog odlaska Crne Gore ukoliko se to demokratski reši. U Ustavnoj povelji je to zapisano. Dakle, Crnogorci su samo iskoristili mogućnost koju su zajedno s Republikom Srbijom dogovorili i pretočili u Ustavnu povelju. U tome je bitna razlika. Jer ne može niko da promeni postojeće stanje jednostrano onako kako mu se prohte, a da to nema posledica na neki drugi proces, posebno u ovom regionu. Ako je princip očuvanje država nemenjivost granica itd., onda to važi i za Srbiju, ali i za Srbe. Ako neko misli da može da ima pravo na samoopredeljenje i otcepljenje bez obzira u kojoj državi živi i da li je to pravo garantovano međunarodnim ili unutrašnjim pravom ili nije, onda se plašim da se mogu otvoriti slični problemi svuda u svetu, a da ne naglašavam koliko će to bitno biti u regionu.

NN: Da li je realno očekivati otcepljenje RS kao i otcepljenje Kosova?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Najbolje je da Bosna i Hercegovina ostane celovita u istoj meri kao i Srbija. Mislim da će biti nemoguće da se u ta dva slučaja primene različiti aršini i mislim da je to veoma jasno.

NN: Da li je nastavak pregovora o Kosovu pod znakom pitanja?

RAŠKOVIĆ IVIĆ: Kad je reč o srpskoj strani sigurno je da razgovori nisu pod znakom pitanja. Dosad se po pravilu pokazalo da razgovori ne idu optimalnom brzinom kada albanska strana postane apsolutno isključiva, toliko isključiva da se postavlja pitanje smislenosti razgovora. Mi smo s mnogo dobre volje i najiskrenije želje počeli da razgovaramo i s Albancima i s predstavnicima međunarodne zajednice, kako bismo zajednički pronašli kompromisno rešenje koje je u interesu i Srbije i Evrope, a i svih ljudi koji na Kosmetu žive. Naša pozicija je konstruktivna, mi nudimo rešenje, ali izgleda da albanska strana stvara probleme jer je isključiva. Time se, nažalost, zaista relativizuje čitav smisao razgovora, ali to nije pitanje za srpsku stranu i to verovatno primećuje i međunarodna zajednica.

NN: Kakva je pozicija srpske pregovaračke delegacije?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Naša pozicija kristalno je jasna, rekla bih i časna, a ponajviše činjenično utemeljena. Naši stavovi i zahtevi proizlaze eksplicite iz međunarodnog prava. Na drugoj strani stoji naš imovinski status, a na trećoj ekonomska tematika. Dakle, međunarodno pravo garantuje nam očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, posedujemo neoborive dokaze o srpskoj imovini, odnosno naša država ima i te kakve ekonomske interese i prava na Kosmetu. Ima još mnogo drugih elemenata od kojih neki i ne idu u prilog srpskoj strani, ali sve je to nižeg reda veličina u odnosu na ono što sam naglasila.

NN: Da li će o statusu Kosmeta odlučivati međunarodna zajednica i da li će se nastaviti politika pritisaka?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Sigurno je da će o Kosmetu odlučivati Ujedinjene nacije preko Saveta bezbednosti. Svi mogu da vide i iz sredstava informisanja koliko veliku ulogu u tom pitanju ima Kontakt grupa. Dve najveće sile na planeti, Rusija i Sjedinjene Američke Države, svaka sa svojih pozicija, i svaka svojim načinima bave se ovim problemom. Dakle, odlučivaće međunarodna zajednica, ali bi bilo strašno ako bi to radila bez nas. To ne sme da se dogodi zbog još jednog veoma važnog razloga. Srbija je demokratska država i ta činjenica mora da se uvaži i respektuje. Svaka primena sile koju su NATO, Amerika ili UN dosad praktikovali bila je usmerena protiv nedemokratskih država, ili nedemokratskih režima. Srbija je demokratska država i bio bi to presedan koji bi imao ozbljne posledice ne samo po Balkan.

NN: Da li Srbija ima lobi grupe, naročito u Americi, kao što to imaju Albanci, koje bi joj pomogle da rešenje konačnog statusa ne bude na štetu Srbije?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Jesu lobi grupe značajne, pogotovu u Americi gde se takoreći veliki deo svih pitanja tako i rešava. Svaka je pomoć dobrodošla, i ničega dobrog se ne treba odreći, međutim, optimalno vreme za rad lobi grupa davno je prošlo. To vreme bilo je 1990, možda neku godinu kasnije. Nakon '95. mi smo dobrano zakasnili s tim. Sve naše lobi grupe imaju moju podršku, ali bih samo ukazala da se ne smemo osloniti isključivo na njihov eventualni učinak.

NN: Srpskoj politici se zamera da više vodi računa o manastirima i teritoriji nego o ljudima koji su ostali da žive na Kosmetu. Šta Vi o tome mislite?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Znam da to nije tačno. Takve ocene su paušalne, možda zlonamerne, netačne. Mi vodimo računa o svemu, a pogotovo o ljudima. Možete se u svakom trenutku obratiti i Vladi Srbije i Koordinacionom centru i dobićete taksativno podatke i o pomoći u sferi obrazovanja, socijalne politike, humanitarnog rada, kulturne baštine, istorijskog blaga, čitave jedne palete aktivnosti koju obavlja Koordinacioni centar. Ljudi koji tako olako kritikuju rad Koordinacionog centra obično ne znaju mnogo o Centru i njegovim zadacima i o tome šta se radi.

NN: Posle posete premijera Srbije Vojislava Koštunice Kosovu u javnosti su bile različite reakcije na njegov govor. Da li se "stavlja prst u oko" međunarodnoj zajednici neprestanim ponavljanjem da je Kosovo srpsko i da će tako ostati?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Ne, ni na koji način. Osim toga, sve to što je rekao predsednik Koštunica zapisano je u Ustavu Srbije, sve to piše i u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Ako je Ustav donesen u Srbiji, Rezolucija je pravljena sa pristankom međunarodne zajednice, ili još više, međunarodna zajednica je takvu rezoluciju dala Srbiji kao svoje viđenje stanja. Dakle, to ne može biti stavljanje "prsta u oko", kako ste rekli. Više bi moglo da se kaže da Albanci to rade ponavljajući da će nezavisnost izboriti primenom sile. Međutim, iznenađuje trpeljivost međunarodne zajednice na takve albanske tvrdnje.

NN: Šta sadrži Platforma o Kosovu i ukoliko podela Kosova bude nametnuto, ali i jedino rešenje, da li će Srbija na to pristati?

RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Više puta, možda više stotina puta dosad je naglašeno da će Srbija takvu soluciju odbaciti. Skrenula bih vam pažnju da ako već govorimo o tome, ne bi valjalo da upotrebljavamo imenicu "rešenje". To ne može biti rešenje. To bi bio opasan presedan koji bi, između ostalog, stvorio i ogromne bezbednosne rizike u regionu, a i šire.

Platforma za rešenje kosmetskog pitanja koju je srpska strana ponudila zapravo predstavlja toliko visok stepen autonomije, kakav ni u jednoj evropskoj državi, a mnoge imaju iskustva s nacionalnim manjinama, ne postoji. To je veoma, veoma visok stepen autonomije, sem nekih važnih atribucija državnosti.