Datum: 12.08.2006

Miroslav Ilić, narodni pjevač, čovjek koji donosi radost i veselje, poznat kao slavuj iz Mrčajevaca

Divna VIDAKOVIĆ

Moja krv je plemićka, ali seljačka

Profesionalac, sa stilom i manirima pravog gospodina, Miroslav Ilić jedan je od najpoznatijih narodnih pjevača sa prostora bivše Jugoslavije. U estradnim vodama već je pune 33 godine. Iskustvo je to s kojim se malo ko i na svjetskoj sceni može pohvaliti. Popularnost kakvu je on doživeo na brdovitom Balkanu, i koja još uvek traje, retka je na ovom prostoru i na prste mogu da se nabroje oni koji su u tome uspeli.

Koliko god da je velika ta popularnost nije ga promenila. Ponosan na svoje seosko poreklo, ostao je i ostaće pevač, čovek koji donosi radost i veselje, slavuj iz Mrčajevaca.

SVI ČEZNU ZA SLAVOM

"Svi oni koji kažu - meni je super u zlatnoj sredini, lažu, jer svi čeznu da se bar na pet minuta nađu na vrhu popularnosti, da je pipnu, osete, vide kako izgleda. Ali, to je vatra i pakao i treba se kroz to provući sa što manje ožiljaka na telu i duši. Pogotovo kada ste dugo na vrhu.

Proći kroz sve to predstavlja stravičan atak na psihofizičku konstrukciju i zato tvrdim da je najveći uspeh ako čovek uspe da se kroz to provuče i uđe u neke ozbilje godine, stekne ozbiljno iskustvo, a na sebi i u sebi ne prepozna ožiljke. Ja sam imao mehanizme kojima sam se branio i branim se i danas. Onaj ko to nije uspeo, verovatno ima problema", počinje svoju priču Miroslav Ilić.
Sve što je postigao postigao je, kaže, samo zbog ustupaka koje je morao da pravi.

A oni su bili na uštrb porodice, jer svako duže odsustvovanje bio je ustupak upravo na uštrb njih. I to je područje koje ljubomorno čuva. Smatra da je sasvim dovoljno to što javnost o njegovoj porodici zna i da nema potrebe da se to menja. Na pitanje kako se "uklapa" sa političarom u porodici, kratko odgovara:
"Ne živimo u istoj kući, oni su odvojeni. Ja imam politički stav i on je poznat. Javno sam podržao Borisa Tadića na izborima za predsednika Srbije, ali sam se isto tako javno, početkom devedesetih nalazio na izbornoj listi SPS-a, jer sam smatrao da je program koji su ponudili dobar za to vreme. Ali, vremena su se promenila.

Moj stav je uvek bio jasno iskazan i zato sam, valjda, tek stidljivo dobijao poneku ponudu od strane pojedinih političara da se aktivnije uključim u taj život, ali ostalo je samo na stidljivim pokušajima", kaže Miroslav.
"Sve sam sam izgrbačio na i jedino zanatu mogu i moram da zahvalim za sve što sam postigao", kaže popularni pevač.
U sebi još uvek ne prepoznaje pad onog adrenalina koji ga je pokretao i još uvek ga pokreće i uzbuđuje, a razlog više je i ono što vidi isped sebe. Ohrabruje ga kada vidi da još uvek ima ljudi koji vole baš takvu pesmu koju on peva.

DRŽAVA U DRŽAVI

Priznaje da, sudeći po onome što čuje i vidi na stranicama raznih tabloida i trač novina, prijateljstva na estradi baš i nema mnogo. Kaže, svi su se nešto naoštrili, ali on u tom ambijentu funkcioniše na sasvim drugačiji način.
"Kako da vam kažem, a da ne ispadne prepotentno i samoživo, ali ja funkcionišem kao država u državi. Tih davnih osamdesetih godina bio sam najsrećniji čovek na svetu kada sam dočekao da istaknem svoju firmu i počnem da vodim računa o njoj i svojoj mentalnoj i fizičkoj kondiciji.

Od tada, isključivo se brinem o mojoj firmici, uz pomoć prijatelja poput 'Taš estrade' i drugih. Nikada nisam osećao da je potrebno da znam gde su ostali, šta rade i tako je i dan-danas. Niti znam gde je sada neko od mojih kolega ni šta radi, ni pošto radi i šta planira, niti me to interesuje. Davnih dana sam ovaj posao prihvatio kao da sam na atletskoj stazi: počeo sam trku na 1.500 metara, starter je pištoljem dao znak, trka je počela i ja sam uhvatio svoju stazu. Nekad istrčim prvi, nekada me prestignu, ali sam se trudio da nikome ne prolazim u njegovu traku i, ne daj bože, da ga sapletem, ali naravno da ne volim ni da u moju traku neko uleti nesportski. Kada se to desi, uvek odreagujem žučno", priznaje Miroslav.

Ali, na sreću, takvih situacija nije bilo mnogo. Kaže, ostavili su ga na miru, jer su videli da "s njim ne vredi". Odavno je ušao u mirne, stabilne profesionalne estradne vode, u kojima više nema stresova, šokova, trauma, a bilo ih je.
"Ceo taj glamur koji prati popularnost je sam po sebi stres i frka, ali ja sam prošao kroz tu vatru i ostavio je poprilično iza sebe. Međutim, to što sebe doživljavam kao čoveka koji je ušao u te mirne vode, ne znači da ne prepoznajem adrenalin. Ja to volim", kaže Miroslav.
Iskusni trkač na duge staze je objektivan, kaže da zanat ne cveta i to odavno.

Jedan od najpopularnijih pevača narodnih pesama je i čovek koji se ne stidi seoskog porekla, već naprotiv, svoju "plavu" paorsku krv doživljava i ističe kao prednost u odnosu na "gradska face".
"U Mrčajevcima se osećam kao riba u vodi, tamo sam u prirodnoj sredini, jer sam tu rođen, odrastao, formisao se. U Beograd sam došao u 37. godini, sa porodicom, a u Mrčajevcima sam spoznao život, stasao kao čovek i zato ne vidim razloga da bežim od toga. Nije grad moja prirodna sredina, ali ja sam se prilagodio, naučio, jer sve je to manir i kultura i sve se da naučiti. Moja krv je seljačka, plemićka, plava, ali seljačka". Sa mnogo topline u glasu Miroslav Ilić kaže kako je upravo tu činjenicu celog života smatrao za prednost, jer je naučio sve ono što ljudi iz grada znaju, ali on zna i mnogo više.
"Kad odem na pijacu i pogledam pasulj, tačno znam kako je on nastao, znam kako izvire život"...

FUDBAL DRUGA LJUBAV

Njegov omiljeni sport je fudbal i njega je ozbiljno i trenirao.

"U Mrčajevcima imamo seoski fudbalski klub, zove se Orlovac. To je najstariji seoski klub i to po pisanim podacima. Bio sam levo krilo. Danas igram u estradnoj reprezentaciji. Doduše, do pre nekoliko godina smo bili mnogo aktiviji, čak smo imali i neke međunarodne utakmice, koje su se odigravale obično u humanitarne svrhe. Sećam se kada smo osamdeset i neke u Beogradu igrali sa italijanskom estradnom reprezentacijom.

Za Italijane su tada igrali, između ostalih, i Đani Moranci i Toto Kutunjo, koji je u to vreme imao hit "La šate mi kantare". Povremeno se i danas okupimo. Sada su nam se pridružili i neki mlađi momci, ali ni mi, koji smo u ozbiljnijim godinama, još se nismo odrekli fudbala".
Na konstataciju da je zahvaljujući svojoj profesiji proputovao čitav svet,Miroslav Ilić pomalo setno odgovara da to baš i nije tako.

"U onim krajevima koji najviše golicaju moju maštu i radoznalost, nikada nisam bio. Išao sam tamo gde je velika koncentracija naših ljudi i gde je kombinacija lepog i korisnog, lepo je to što upoznaješ svoje ljude i mesta gde žive, a korisno što će ti oni doći na koncert, jer ti od toga živiš. Ono što moju maštu golica, nažalost, još nisam obišao, a želeo sam da vidim Kilimandžaro, Nepal, Himalaje..."

A što se tiče profesionalnog plana?
"'Taš estrada' je kuća s kojom godinama, na obostrano zadovoljstvo, sarađujem. A sa svojom matičnom izdavačkom kućom Produkcijom ploča RTS pripremam izdavanje mog prvog DVD-a, na kome će biti snimak koncerta koji sam 10. decembra održao u Centru "Sava". Za jesen se priprema i izdavanje audio kasete i CD-a sa tog istog koncerta. Ono čime se ponosim, kada su ta dva izdanja u pitanju, je to što na njima neće biti izvršene nikakve dodatne intervencije. Znate i sami da se često dešava da, kada se objavljuju koncerti snimljenji uživo, moraju da se izvrše neke naknadne intervencije u studiju. E, ono čime se ja ponosim jeste da nismo morali ništa da popravljamo, ni ono što je radio orkestar, ali ni ja. Tačno onako kako je bilo te večeri biće i na DVD-u i CD-u. Sticajem okolnosti i tehnološkog napretka, koji nije bio kada sam počinjao, sada prvi put radim tu vrstu izdanja".

Ispred svog vremena

Neke pesme koje su snimljene osamdesetih godina, poput one "Polomiću čaše od kristala", nisu doživele veliki uspeh na premijernom izvođenju. Međutim, sada, skoro tri decenije kasnije, kao feniks iz pepela, ova pesma postaje sve popularnija.
"To samo pokazuje koliko sam bio ispred svog vremena. To je ozbiljna pesma, zahtevna, ali ista ili slična situacija je i sa pesmom 'Luckast sam i ja', koja spada u kategoriju lakih nota. Čini mi se da danas nema pesme koja će možda doživeti sličnu sudbinu i postati popularna posle nekoliko decenija", kaže Miroslav Ilić