Datum: 20.09.2006
Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Republike Srbije

Mirjana Kusmuk

Vladimir Vukčević: Optuženima za ratne zločine biće suđeno u zemlji u kojoj se sada nalaze

Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Hrvatske postigla su dogovor po kojem će se osumnjičenim za ratne zločine suditi tamo gdje se oni nalaze, a mjesto izvršenja zločina nije više glavni kriterijum za nadležnost tužilaštava i sudova.

Rekao je ovo u intervjuu za "Nezavisne" tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević. Dodao je da je na ovaj način prevaziđena i posljednja prepreka, a to su ustavna ograničenja u Srbiji i Hrvatskoj, kada su u pitanju ekstradicije.

Vukčević je rekao da je Tužilaštvo Srbije potpuno  mobilisano na slučaju "Ratko Mladić" i da očekuje pomoć zemalja regiona kada je u pitanju privođenje pravdi haških bjegunaca.

Istakao je da je Tužilaštvo Srbije dostavilo dokumentaciju kolegama u BiH i Hrvatskoj o zločinima počinjenim tokom akcije "Oluja" i da ova tužilaštva intenzivno rade na tom slučaju.

"Očekujem da će ta akcija biti efikasna. Nema više prepreka da počinioci takvih zločina budu procesuirani", naglasio je Vukčević.

On je otkrio da će se predmet "Napad na kolonu JNA u Tuzli u maju 1992. godine", u kojem istragu vodi Tužilaštvo Srbije, veoma brzo naći pred sudom.

"U ovom slučaju gotovo bez sumnje mogu da kažem da će suđenje biti tamo gde se nalaze počinioci, što se, kada je 'Tuzlanska kolona' u pitanju, podudara s mestom izvršenja zločina", rekao je Vukčević.

 NN: Kako idu aktivnosti Tužilaštva za ratne zločine Srbije vezano za otkrivanje mreže pomagača Ratka Mladića?

VUKČEVIĆ: Potpuno smo mobilisani. Prošle nedelje smo podneli inicijativu Ministarstvu pravde Republike Srbije za hitnu promenu odredaba Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima za ratne zločine. Po njoj bi, u smislu efikasnog sprovođenja Akcionog plana, bilo neophodno da mi budemo funkcionalno nadležni za krivično delo pomaganja učioniocu posle izvršenog krivičnog dela ratnog zločina, što do sada nije bio slučaj.

Svesni smo da se radi o vrlo specifičnoj pravnoj situaciji, i isključivo zbog otklanjanja zakonskih prepreka za što uspešniju realizaciju Akcionog plana Vlade Srbije u lociranju, hapšenju i predaji Tribunalu Ratka Mladića i ostalih haških optuženika.

Naravno, to je samo jedan segment naših napora da uhapsimo Mladića i ostale haške optuženike za koje se sumnja da se kriju na teritoriji Srbije. Sve se to odvija u okviru Akcionog plana čiji sam ja operativni koordinator. Sve na čemu smo moji zamenici i ja radili kada je ta akcija u pitanju, od mog obraćanja javnosti prošle godine da će svako ko pomaže beguncima od pravde biti krivično gonjen pa do danas, ide u smeru da oni budu uhapšeni i da tako Srbija konačno otključa vrata Evropske unije. To je onaj praktičan motiv našeg posla, a ljudski i moralni je pravda za žrtve, za njihove porodice i da se predupredi da se takvi zločini više nikada ne ponove. 

NN: Nedavno ste izjavili da vlasti RS ne sarađuju s Vama u vezi sa ovim pitanjem, iako brojni tragovi vode do Republike Srpske. Na koje institucije i pojedince ste mislili?

VUKČEVIĆ: U ovom času, presudnom za Srbiju, očekujem mobilizaciju celog regiona za privođenje pravdi svih haških begunaca.

NN: Dakle, očekujete li da bi Srbija uskoro mogla da riješi pitanje Ratka Mladića na način kako to traži Haški tribunal?

VUKČEVIĆ: Svaki dan komuniciram s Tužilaštvom Tribunala, a oni ne traže od nas ništa više ni manje u odnosu na druge zemlje u regionu – da ispunimo obaveze prema međunarodnoj zajednici. Podsećam da je Vlada Srbije, uz pomoć Brisela i Haga, sačinila Akcioni plan, a njegovi modaliteti su službena tajna. Možemo da rešimo to pitanje. Nije ovde presudno to što Hag od nas traži, već unutrašnje prepreke, politička volja i otklanjanje svih mogućih oblika opstrukcije kojih, kada je reč o ovako osetljivim stvarima, uvek može da bude.  

NN: Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je optužnice za zločin počinjen nad Bošnjacima u Zvorniku i suđenje u tom procesu je davno počelo. Da li se može očekivati proširenje ove optužnice, s obzirom na prigovore svjedoka zločina?

VUKČEVIĆ: Mi smo početkom avgusta podneli Okružnom sudu u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv Branka Grujića i Marka Pavlovića, čije je pravo ime Branko Popović, zbog osnovane sumnje da su u junu 1992. godine na teritoriji opštine Zvornik počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Oni su i na optužnici koju smo podigli prošle godine, njima se već sudi pred Većem za ratne zločine za zlodela u Domu kulture u Čelopeku i u Ciglani, za masovno proterivanje iz Kozluka.

U saradnji s kolegama iz Tužilaštva BiH, Kantonalnog tužilaštva u Tuzli, i pre svega, zahvaljujući saradnji s porodicama žrtava, došli smo do novih saznanja. Imamo dokaze da su Grujić i Pavlović odgovorni zato što su pripadnicima Teritorijalne odbrane Zvornik kojom su komandovali, naredili likvidacije oko 700 civila iz Klisa, Šetića, Kučić Kule, Bijelog Potoka, Grbavaca, Čelišmana, Kludrana i drugih okolnih sela. Civili su lišeni života u periodu od 1. do 5. juna u Tehničko-školskom centru u Karakaju, 'Gerinoj" klanici i u Domu kulture u Pilici, na izuzetno svirep način, a potom su njihova tela, u cilju prikrivanja zločina, sahranjivana na različitim lokacijama. Raspolažemo podacima o identifikaciji više od 200 ekshumiranih tela do kojih smo došli zahvaljujući upravo regionalnoj saradnji. Bez toga ne može da bude privođenja pravdi i ostalih odgovornih lica koja se, prema našem saznanju, i dalje nalaze u BiH.

Slučaj "Zvornik" je, kao i svaki predmet na kojem smo do sada radili, otvoren, tako da je u svakom času moguće da se otkriju nova zlodela i novi počinioci. Niko od njih neće biti pošteđen krivične odgovornosti i zato su svedoci tih zbivanja naši najdragoceniji saradnici. Ja sam to rekao i porodicama zvorničkih žrtava, kada sam ih primio u svom kabinetu, zamolio sam ih za saradnju i pomoć. Isto je i s porodicama žrtava u Srebrenici, Vukovaru, na Kosovu.

NN: Nedavno ste u Zagrebu s tužiocima BiH i Hrvatske dogovorili intenzivnu saradnju u istrazi pokrenutoj poslije objavljivanja video-snimka ubistva zarobljenog srpskog vojnika tokom akcije "Oluja". Šta se od tada do danas desilo u vezi s tim?

VUKČEVIĆ: Zahvaljujući upravo toj nadasve profesionalnoj saradnji mi smo i u ovom slučaju uspeli da dostavimo dokumentaciju kolegama i u BiH i u Hrvatskoj koja još nije kompletirana. Javljaju nam se svedoci, a i oni koji su prepoznali žrtve tih zločina na snimcima. Mi smo ih i sami pozvali putem medija i ta saradnja s medijima je jako važna za nas sve. Naše kolege u regionu intenzivno rade na tom slučaju i ja očekujem da će ta akcija biti efikasna. Nema više prepreka da počinioci takvih zločina budu procesuirani.

Uspeli smo da prevaziđemo i poslednju prepreku, a to su ustavna ograničenja u Srbiji i Hrvatskoj, kada su u pitanju ekstradicije. Sudiće im se tamo gde se oni nalaze, mesto izvršenja zločina nije više glavni kriterijum za nadležnost tužilaštava i sudova. Pogledajte samo slučajeve "Ovčara", "Zvornik", "Škorpioni", potom proces Antonu Ljekaju koji se vodi kod nas, veliki broj predmeta koji se odnose na događaje na Kosovu 1999. godine.

NN: Da li ste zadovoljni dinamikom suđenja škorpionima?

VUKČEVIĆ: Očekujemo presudu vrlo brzo. Sve što je vezano za taj predmet bilo je zadivljujuće efikasno. Od akcije policije oko hapšenja do suđenja. Ponovo naglašavam važnost medija. Javnost je bila zaprepaštena onim što je videla na snimku koji je do nje došao iz Haškog tribunala. Niko nije postavljao pitanje odgovornosti počinilaca tog zločina, čak ni njihova deca. Sve je bilo jasno. Tako očigledan i svirep zločin, s jasnim dokazima, nije mogao niti smeo da ima nedoumica.

NN: Tužilaštvo za ratne zločine Srbije vodi istragu u predmetu "Napad na kolonu JNA u Tuzli u maju 1992. godine". Kako se odvija ova istraga i da li ste tokom nje imali priliku da saslušate nekog od osumnjičenih?

VUKČEVIĆ: I taj predmet je deo regionalne saradnje koju potenciramo otkada smo počeli da radimo. U fazi u kojoj se nalazi ne mogu da govorim detalje, ali je jasno da će i taj slučaj vrlo brzo biti pred sudom jer to od nas zahteva naša profesija, još više žrtve.

NN: Ko su osumnjičeni u tom predmetu?

VUKČEVIĆ: Podaci iz pretkrivičnog postupka su, kao što znate, službena tajna.

NN: Kada dođe do podizanja optužnice u ovom predmetu, gdje očekujete da bi mogao da se vodi dalji proces?

VUKČEVIĆ: Ne bih prejudicirao, ali u ovom slučaju gotovo bez sumnje mogu da kažem - tamo gde se nalaze počinioci, što se, kada je "Tuzlanska kolona" u pitanju, podudara s mestom izvršenja zločina.

NN: Da li Tužilaštvo za ratne zločine Srbije vodi još neke istrage vezane za zločine počinjene tokom rata u BiH?

VUKČEVIĆ: U BiH se vodio najkrvaviji rat ako uopšte mogu da poredim zbivanja tokom devedesetih na ovim prostorima. Velika većina tih događaja nalazi se pred Tribunalom u Hagu, ali se tamo i otvaraju novi predmeti koji će svakako biti ili već jesu deo aktivnosti Tužilaštva na čijem sam čelu. Stravične su se stvari dogodile u Višegradu, Foči, Sarajevu i to ne sme da prođe nekažnjeno.

NN: Da li  postoje problemi u komunikaciji između tužilaštava Srbije i BiH za ratne zločine?

VUKČEVIĆ: Problemi, ako su i postojali na početku, otklonjeni su. Sarađujemo vrlo profesionalno i vrlo efikasno.

NN: Rekli ste da su problemi vezani za ekstradicije u slučaju optužnica u drugim zemljama regiona riješeni tako što će se optuženima suditi u zemlji u kojoj se sada nalaze. Da li je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije spremno da preuzme te predmete i okonča suđenja?

VUKČEVIĆ: Pred Tužilaštvom za ratne zločine Srbije, jednako kao i pred tužilaštvima Hrvatske i BiH, uskoro će se naći veliki broj novih predmeta koji će od svih nas zahtevati maksimalne profesionalne napore. Jedni će doći iz Haga – podsećam da smo samo ove godine preuzeli 12 istraga koje su se vodile u Tužilaštvu Tribunala, a drugi iz regiona. Ponekad strepim da nema toliko nas tužilaca i sudija koliko nas je realno neophodno da bismo to radili kako valja.

Samo u Beogradu trenutno vodimo više od 60 istraga. Breme rata je užasno, nijedno društvo ne sme to da prenebregne ukoliko želi dalje. Naravno, to je sveobuhvatan proces čiji smo mi samo deo, ali čini mi se, jako važan da bi se, pre svega doznala puna istina o ratnim zločinima, da bi žrtve i njihove porodice imale kakvu-takvu satisfakciju. Nemojte da zaboravite da je za sve to veoma važan okvir reforma institucija. Mi smo u Srbiji, uz veliku pomoć i podršku međunarodne zajednice, uspeli da dosegnemo neki nivo u toj reformi, a mi smo u Tužilaštvu pridobili javnost na našu stranu. I koliko god to delovalo neubedljivo s obzirom na pečat koji nosimo iz devedesetih, uveren sam da je Srbija zaista spremna da s tom prošlošću raščisti do kraja. Da drugačije mislim, ne bih danas razgovarao s Vama kao tužilac za ratne zločine.