Fudbal ubija više nego bilo koji drugi sport na planeti, kaže poznati kardiohirurg Miljko Ristić
On dodaje da je najpopularniji sport izuzetno naporan, tako da ne čudi što se dešava da organizam fudbalera to ne može da izdrži.
Prošle nedjelje iznenada je u snu preminuo kapiten Fiorentine Davide Astori (32), a samo nekoliko dana kasnije zbog zastoja rada srca umro je i mladi Francuz Tomas Rodrigez (18), član francuskog drugoligaša Tura.
Od 1990. godine preminuo je 101 profesionalni fudbaler, a brojka je daleko veća ako se uzme u obzir da umiru i igrači u nižim amaterskim ligama.
Primjera radi, u istom periodu u naizgled opasnijim sportovima, preminulo je 13 boksera, poginulo je šest motociklista, 38 profesionalnih reli vozača, dok su u košarci zabilježena 23 smrtna slučaja.
Profesor doktor Miljko Ristić, koji je dugo radio u Fudbalskom savezu Srbije i jedan je od najcjenjenijih svjetskih kardiohirurga, kaže za "Informer" da su to sve zabrinjavajući podaci.
"Fudbal je najrasprostranjeniji sport i zato je na prvom mestu po smrtnosti. Ne znam koliko tačno ima registrovanih profesionalnih fudbalera, ali mislim da su to najbrojniji sportisti. Pored toga, u fudbalu imate 90 minuta efektivnog trčanja, plus ako se na to dodaju produžeci, svakodnevni treninzi, to je užasan napor. Što se tiče iznenadnih srčanih smrti, tu je sigurno prevencija koja je zakazala. Tu mogu da budu u pitanju urođene mane, bolesti zavisnika, bolesti koronarnih krvnih sudova, može da bude infekcija srčanog mišića zbog gripa", kaže dr Ristić.
PROČITAJTE JOŠ: Kapiten Fiorentine preminuo u snu
On dodaje da se svi sportisti, uključujući i fudbalere, izlažu ogromnim naporima i da se tokom života kad-tad pojave posljedice.
"Nemate mnogo sportista koji dožive duboku starost. Trošenje organizma u mladosti sigurno u nekim godinama uzima danak. Neko opšte mišljenje je da fudbaleri treba da žive 90-100 godina, ali malo je takvih. Pogledajte fudbal i košarku, sve su to utakmice na svaka tri dana. Nema nedelje gde svaki fudbaler ili košarkaš ne odigra dve utakmice. Nekad i po tri", naglašava Ristić.
Rigorozni pregledi
Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera "Nezavisnost" Mirko Poledica, koji ima uvid u podatke o smrtnosti fudbalera, kaže za pomenuti list da je porast stope smrtnosti u fudbalu postao veliki problem.
"Na seminarima FIFPro (Međunarodni sindikat fudbalera) svake godine odajemo poštu svim fudbalerima koji su preminuli. Verujte, stojimo više od pet minuta kada na video-bimu idu njihove slike. To je 30-40 igrača svake godine. Baš sam slušao na seminarima da na 100.000 profesionalnih fudbalera godišnje umru četiri. To je neki prosek, ali je definitivno poslednjih godina smrt fudbalera učestalija", ističe Poledica i dodaje:
"U vrhunskim klubovima pregledi su rigorozni, a jedan član s prošlogodišnjeg seminara je dobro rekao da ni lekari ne znaju zašto se to dešava. Kažu da je i do genetike".
Stradaju i zbog depresije
Osim od srčanih oboljenja, fudbaleri se često bore i s depresijom, a neki se zbog nje odlučuju na samoubistvo.
Nekadašnji njemački golman Robert Enke bacio se pod voz 2009. godine zbog depresije, a život su okončali i bivši fudbaleri Viktorije Plzenj František Rajtoral i David Bistron. O toj temi jednom prilikom je pričao golman Majnca Rene Adler.
"Morao sam da budem oprezan i da pazim da ne zapadnem u depresiju. Robert Enke i ja smo veoma slični. On, kao i ja, nije podnosio pritisak kojem je bio podvrgnut. Bio sam jako, jako uplašen da ne krenem njegovim stopama. Nijednu lekciju nismo naučili od te tragedije. Ništa se nije promenilo u prirodi profesionalnog fudbala. Žao mi je što to moram da kažem, ali je i na fudbalu, koji zahtijeva sve bržu igru na svim nivoima, odgovornost za ono što se dogodilo", govorio je svojevremeno Adler.
(Informer)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.