Ne sećam se da sam negde uživala u igri i životu kao što je slučaj ove sezone u Skoplju, gde igram za Vardar kojem želim da donesem prvu titulu Lige šampiona u istoriji. Došla sam zbog toga i to mi je san za ovu sezonu, sve drugo je neuspeh.
Počela je ovako priču za "Nezavisne" rukometašica Vardara i reprezentativka Srbije Dragana Cvijić. Vardaru ide sjajno u Ligi šampiona ove sezone, gdje su jedina neporažena ekipa. Trenutno drže prvo mjesto u Grupi 2, koje nakon takmičenja po grupama direktno vodi u četvrtfinale.
"Treba da uživamo u igri i da igramo bez pritiska. Veoma sam zadovoljna kako sve ide, imamo najbolje igračice i tim u Evropi. To naravno treba i da dokažemo. Nadam se samo da ćemo proći bez povreda i ostati zdrave do kraja sezone", kaže popularna Cvija, koja je u karijeri dva puta osvajala najelitnije evropsko takmičenje kao rukometašica Budućnosti.
NN: Sa saigračicom iz kluba i reprezentacije Andreom Lekić ste među kandidatima za najbolju igračicu svijeta. Kakav je osjećaj biti u ovom društvu i nadate li se tituli najbolje?
CVIJIĆ: Osećaj je jako lep, odmalena treniramo da budemo među najboljima. Ne nadam se tituli najbolje, teško je da to priznanje dobije neko ko igra na poziciji pivota. Osim toga, za mene već postoji najbolja igračica, a to je Kristina Neagu (Rumunija, Bukurešt, bila najbolja u prethodne dvije godine), koja apsolutno zaslužuje nagradu. Lepo je biti u društvu najboljih, ali se mora znati ko je najbolji, a to je trenutno Kristina.
NN: U Vardaru vas je ove sezone dočekala Lekićeva. Koliko Vam je to značilo na početku u novom klubu?
CVIJIĆ: Zajedno smo odrasle, igrale smo zajedno u Krimu i reprezentaciji i od nje imam veliku podršku. Imamo isto razmišljanje i poglede na rukomet i zaista mi je čast i zadovoljstvo biti u istom timu s njom. Međusobno jedna drugu dosta motivišemo.
NN: Na nedavno završenom Svjetskom prvenstvu Srbija je ispala u osmini finala od Crne Gore, koliko ste zadovoljni ostvarenim?
CVIJIĆ: Iskreno, nisam zadovoljna. Na prvoj prepreci nakon grupne faze sve smo bacile u vodu. Do meča sa Crnom Gorom smo igrale fantastično, ali na tom meču smo imale loš pristup i nismo se borile dovoljno za pobedu. Crna Gora je više želela pobedu na tom susretu. Jedina dobra stvar za nas bi bila da naučimo nešto iz tog poraza.
NN: SP je bilo vaše prvo takmičenje nakon tri godine neigranja za reprezentaciju. Koliko vam je nacionalni tim nedostajao?
CVIJIĆ: Zaista mnogo, decembar mi je bio najteži mesec kada sve igračice odu da igraju za reprezentaciju. Ja sam tada trenirala individualno dva puta dnevno i mnogo sam patila zbog svega.
NN: Šta bi bila kruna karijere ove generacije srpskih rukometašica?
CVIJIĆ: Odlazak u Tokio 2020. godine na Olimpijske igre. Zbog toga ustajem i treniram svakodnevno, ogromna je motivacija.
NN: Da li je moguće da se napadne medalja?
CVIJIĆ: To bi bilo idealno, ali ajde da se prvo plasiramo pa ćemo onda misliti o medalji. Sam odlazak tamo bi bio kruna generacije.
NN: Šta smatrate za najveći uspjeh u dosadašnjoj karijeri?
CVIJIĆ: Osvojila sam srebro sa reprezentacijom na Svetskom prvenstvu 2013. godine, a drage su mi i dve titule Lige šampiona sa Budućnosti i ne znam još šta mi je draže. Sve mi je drago na poseban način, neka najveći uspeh bude u Tokiju jer imam ogromnu želju za tim.
"Pevušim Zvezdine pesme na zagrevanju"
NN: Veliki ste navijač Crvene zvezde, za koju ste igrali... Pratite li njihove mečeve?
CVIJIĆ: Pratim mečeve Crvene zvezde kad god imam priliku, kada stignem odem i na stadion da gledam fudbalere. Žao mi je što Zvezda nema ekipu u rukometu koja može da igra Ligu šampiona jer bi to bila moja prva opcija gde ću da igram. Kada igram zagrevam se pevušeći Zvezdine navijačke pesme. Četiri i po godine sam igrala tamo i sve mi sada deluje kao neki san.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.