Na stagnaciju ženskog rukometa u poslednje vreme, uz nedostatak ulaganja, utiče i to što se u osnovnim školama mnogo više pažnje posvećuje fudbalu, košarci i tenisu. Osim toga, ženama je mnogo teže da se bave sportom. Kažem to kao neko ko je u rukometu bio 40 godina.
Rekla je ovo za "Nezavisne" Svetlana Kitić, bivša reprezentativka Jugoslavije i zvanično najbolja rukometašica svih vremena. Sa reprezentacijom je Kitićeva osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. i zlato u Los Anđelesu 1984, a bila je i svjetski prvak u Južnoj Koreji 1990. godine. Kao najveći uspjesi u klupskoj karijeri ističu se titule prvaka Evrope sa Radničkim 1980. i 1984. Prethodne sedmice otvorila je turnir šampiona "Doboj 2017", a u gradu na lijevoj obali Bosne promovisala je i knjigu koju je o njoj napisala njena saigračica iz Radničkog Svetlana Vujičić. Iz Doboja nosi najljepše utiske.
"Celu BiH osećam kao svoju državu. Moj otac je iz ovih krajeva i ovde se osećam kao svoj na svome. Doboj je grad rukometa i njegovi stanovnici poznaju duh ovog sporta. Lepo je videti da ceo grad živi za ovaj turnir", kazala je popularna Ceca.
NN: Kako danas vidite situaciju u klupskom rukometu na prostorima bivše Jugoslavije?
KITIĆ: Što se tiče ženskog rukometa, situacija je u poslednje vreme katastrofalna. U muškom delu pozitivna promena je Vardar. Tu se vidi da se ulaže, ali pitanje je kako će sve to u narednim godinama da izgleda nakon odlaska vlasnika Sergeja Samsonenka. Ako izuzmemo Vardar i Makedoniju, mislim da su lige u BiH i Srbiji katastrofa i daleko ispod nivoa onog vremena kada sam ja igrala.
NN: Koga vidite kao glavnu pokretačku snagu ženske reprezentacije Srbije?
KITIĆ: To je ubedljivo već dugi niz godina Andrea Lekić, koja je kapiten, prava ličnost i istinski vođa na terenu i van njega. Imala je problema sa povredama poslednjih godina, manje je igrala u zadnje vreme, ali ja je vidim kao moju naslednicu u reprezentaciji.
NN: Koliko može Srbija u narednim godinama?
KITIĆ: Smartam da je dolazak Ljubomira Obradovića, u kojeg imam veliko poverenje, na mesto predsednika Saveza dobra stvar. Podmladila se ekipa sa nekim gračicama, a u tim su se vratile iskusne igračice poput Sanje Damjanović, Dragane Cvijić i Lekićeve. Bilo je ranije određenih problema u komunikaciji na nivou i ženske i muške selekcije. Nadam se da će on svojim autoritetom sve to da pomiri i ujedini sve koji jesu i nisu tu trenutno i pruži podršku selektorima i ostalima za maksimalan rad. Sa iskustvom pomenutih igračica i svežom krvi u vidu mladosti ostalih, mnogo toga može da se uradi. O medaljama i velikim dostignućima je sa druge strane rano pričati. Mnogi su ispred nas, rade mnogo više, a naši uspesi i u ženskom i muškom rukometu se uglavnom dešavaju kada igramo na domaćem terenu kada nam je mnogo lakši psihološki momenat. Pitanje je i koliko su one mentalno spremne za najveće domete, Andrea (Lekić) sigurno jeste, ali treba joj podrška i svih ostalih igračica. Ja ću svim srcem i dušom navijati za njih i nadam se da će postići velike uspehe.
Uvek igra pre fizičkog izgleda
NN: Tokom karijere, osim zbog dobrih igara, bili ste u centru pažnje i zbog svog fizičkog izgleda. Danas je fokus na atraktivnost sportistkinja još veći, kako Vi gledate na to?
KITIĆ: Teško je to, već u startu ako dobro izgledate na neki način ste hendikepirani u sportu, ali u moje vreme igranja to je bilo drugačije nego danas. Sada se više tome poklanja pažnja, ističe se ta seksualnost, dok je to nekada bilo manje primetno. Ne treba da se stavlja izgled ispred treninga i kvaliteta na mečevima, to je ipak osnova svega. Sportistkinja ipak treba da bude sportistkinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
