Milorad Čavić, svjetski i evropski šampion, od plivanja će se simbolično oprostiti u Banjaluci, u kojoj je uvijek bio rado viđen gost.
On će u subotu oko 17 časova na Gradskom olimpijskom bazenu isplivati 50 metara delfin stilom, a kada dodirne cilj u bazen će uskočiti 10 talentovanih plivača Olimpa, na kojima je budućnost ovog sporta. Biće to posebna trka za srpskog plivača, koji je posljednje takmičenje imao na Olimpijskim igarama u Londonu prošle godine.
"Nisam skočio sa startnog bloka od kada sam se vratio s Olimpijskijh igara i to ću možda poslednji put uraditi upravo u Banjaluci. Posle osam meseci otplivaću 50 metara delfin i to je poseban osećaj", rekao je Čavić za "Nezavisne novine" i dodao: "Meni je postala tradicija da dolazim u Banjaluku. Volim ovaj grad. Republika Srpska je divna. Voleo bih da nastavim da dolazim, jer se ovde zaista odmorim. Svestan sam da su mi najbolji navijači iz ovog regiona. Preko Twittera i Facebooka sam najviše poruka dobijao od ljudi iz RS i ovo je moj način da im lično zahvalim. Oproštajna trka neće biti prava, jer od kada sam se ispisao iz plivanja nemam pravo da se takmičim."
NN: Da li nakon uspješne karijere postoji nešto za čim žalite?
ČAVIĆ: Smatram da sam dosta postigao u karijeri, ali neostvarena želja mi je što nisam stvarno trenirao 100 metara kraul. Na OI sam bio prvi u štafeti 4x100 kraul i 100 metara sam otplivao za 48,63 sekunda, a tek sam drugi put plivao tu trku posle četiri ili pet godina. S tim vremenom bih osvojio Evropsko prvenstvo prošle godine. Rekao sam prijateljima i trenerima da bih, kada bih se vratio plivanju, trenirao samo 100 m kraul, jer smatram da imam veliki talenat za tu trku. Žao mi je što nikada neću saznati dokle sam mogao da doguram u toj trci. Ali, šta je tu je, ne kajem se.
NN: Sada ste se posvetili Plivačkom klubu Akademija Milorad Čavić, koji ste otvorili u Kragujevcu. Da li ste zadovoljni kako funkcioniše?
ČAVIĆ: Jesam, iako uvek može bolje. Dugo sam razmišljao o otvaranju škole, i to ne samo zbog straha da se potpuno povučem iz sporta, već sam osećao društvenu odgovornost da prenesem znanje i ljubav prema sportu na druge. Postojimo četiri meseca i imamo 200 polaznika, a nadam se da ćemo do kraja godine imati 500. Takmičarski deo kluba otvaramo od septembra. Sledeće sedmice će u Srbiju doći Amerikanac Džef Natalizio, s kojim sam godinama plivao, da nam pomogne da podigemo kvalitet u timu. Pridružiće nam se Sebastijan Higl, možda i najbolji mladi trener u Srbiji, tako da ćemo još napredovati. Ja ću više raditi kao konsultant.
NN: U plivački sport u Srbiji pokušavate da unesete nove ideje. Možete li nam reći o čemu se radi?
ČAVIĆ: Želim da prenesem ideje koje su kod nas nove, ali ne i na Zapadu. Mnoge moje kolege iz djetinjstva plivaju i sada jer vole plivanje zbog trenera koje smo imali i načina na koji smo trenirali. Ne smatram da sam išao na treninge, već da se igram i družim s prijateljima. Nema razloga zašto ne bismo mogli da radimo naporno, a da istovremeno uživamo. Meni nije cilj da zadržimo što više plivača, nije krajnji cilj da naši polaznici postanu plivači, već da naučim decu da plivaju. U Kragujevcu se utapaju deca svake godine u jezeru. To mora da prestane. Takođe, želim da zavole vodu kao što je volim ja, da kroz naše metode uživaju u onome što rade i da rade iz srca, a ne zato što moraju. Mnogo sam radio s instruktorima kako bi usvojili taj mentalitet. Ima nekih reči koje ne smemo da koristimo, izbacili smo negativnosti.
NN: Kako roditelji reaguju na takav način rada?
ČAVIĆ: Primili smo i neke kritike. Rekli su nam da deca ne uče nego se igraju. Ali, to je ono što želimo - da preko igre učimo. Ne želim da postoji stara vojna škola da što više dece istovremeno gurnemo u bazen i svi radimo vežbe. Mi se igramo i igrom stižemo do cilja.
NN: Šta Vam najviše nedostaje od kada ste u takmičarskoj penziji, a šta Vam je prestanak plivanja pozitivno donio?
ČAVIĆ: Najviše mi nedostaje druženje. U individualnom sportu sam imao luksuz da sam imao dobar rezultatat kada sam dao sve od sebe, a lošiji kada nisam. Ali, sada, u poslovnom svetu, zavisim od mnogih ljudi. Nekada ne mogu dobiti rezultat koji hoću, ali nije nekada ni loše. Srećom, imam odličan stručni štab, ali uvek može bolje i trudim se da radimo na tome da unapredimo naš rad. Nadam se da će do kraja godine sve biti na nivou koji očekujem.
NN: Da li sada imate više vremena za sebe i ispunjavanje svojih želja?
ČAVIĆ: To bi svako pomislio, ali nažalost od otvaranja škole imam više obaveza nego ikada. Na početku sam radio 12 sati dnevno, što se nikada nije dešavalo. Ali interesantno mi je, nije mi teško da dolazim svaki dan na posao. U sportu sam i uživam. Još sam u mogućnosti da ulazim u vodu svakog dana i to me ispunjava.
Autogrami
Milorad Čavić se uvijek rado druži s navijačima, pa će tako biti i u subotu u Banjaluci. On će na Gradskom olimpijskom bazenu od 18 časova potpisivati autograme, fotografisati se s navijačima, ali i odgovarati na pitanja.
Čavić vs. Felps
Još se spominje čuvena trka s Olimpijskih igara 2008. kada je Majkl Felps pobijedio Čavića za jednu stotinku. Srpski plivač je bio brži, činilo se da je osvojio zlato, ali je Felps, ipak, prvi dodirnuo ciljni taster.
"Nikada nisam imao loše osećanje prema Felpsu. Nijedan sistem nije savršen. FINA je daleko od savršenstva, kao i 'Omega', kao tehnički sponzor. Jedina zamerka mi je bila što je 'Omega' Felpsu bila sponzor. Šta bi bilo da je bila meni? Ali, od prvog dana sam mirno spavao. Najviše su se nervirali fanovi i moj otac, ali oduvek sam bio optimista i razmišljao o onome što imam, a ne o onome što nemam. Posle operacije kičme sam bio svestan da sam izgubio brzinu i eksplozivnost sa startnog bloka. Ali, morao sam da radim na stvarima koje imam kako bih se vratio u top četiri na svetu, što sam i uradio. Takav sam čovek. Razmišljam samo napred. Oskar Vajld je rekao da postoje dve tragedije u životu - jedna je dobiti ono što želite, a druga je ne dobiti. Da sam osvojio zlato možda bih se oprostio od sporta 2008, a ovako sam, na sreću, plivao još četiri godine", rekao je Čavić.