O bolesti nisam želela da pričam dok sam bila u veoma neizvesnoj borbi, prosto tada mi je bio prioritet da preživim i da gledam decu kako rastu, rekla je Nađa Higl-Boharević, nekadašnja svjetska prvakinja u plivanju, za "Nezavisne" nakon otkrića da boluje od neizlječive bolesti.
Srpska plivačica je prije nekoliko dana na svom sajtu napisala da joj je dijagnostifikovan pankreatitis, te da boluje od ulceroznog kolitisa, bolesti debelog crijeva, a simptome je primijetila u drugoj trudnoći i tada je počeo njen pakao.
"U takvoj situaciji sam se borila sa sobom najviše, ali i mnogim komplikacijama koje su pratile ovu bolest. Sada sam odlučila da sve podelim sa ljudima. Nije mi uopšte bilo teško da o tome pišem jer biti bolestan nije sramota. Napisala sam svoje iskustvo, neko će se poistovetiti s tim, neko neće, ali je bitno da se o tome priča i da se razmenjuju iskustva. Ako sam svojim tekstom uspela da jednom čoveku pomognem ja ću to smatrati kao uspeh", rekla je HiglBoharevićeva.
NN: Šta Vam je bilo najteže?
Higl-Boharević: Strahovala sam da će se nešto iskomplikovati. U trudnoći sam imala napad pankreasa, nakon toga sam zaradila i klostridiju na Intenzivnoj nezi i kao šlag na tortu usledio je ulcerozni colitis. Najteže mi je bilo kad nisu znali šta mi je, te sam mesec dana bila na infuziji i ništa nisam smela da jedem, a nisam znala razlog. I nakon tih mesec pa i više dana ništa mi se nije poboljšalo stanje, čak sam sve više gubila na kilaži, a krvna slika užas. Na nagovor kume sam otišla na kolonoskopiju i već na samom ulazu u crevo su videli o čemu je reč, uzeli su uzorak za biopsiju i potvrđeno je da je ulcerozni kolitis.
NN: Tada je počelo liječenje?
Higl-Boharević: Počeli su da me leče standardnom terapijom za ovu bolest, međutim meni je bilo sve gore. Tada sam otišla, na preporuku jednog lekara iz Pančeva, kod profesorke Njegice Jojić, koja je bila zgranuta kako sam izgledala, ali je i ona pokušavala da mi na neki način lekovima umiri stanje. Međutim, kada je đavo odneo šalu, rekla mi je da moram da legnem u bolnicu i da je bolje da deca bez mene izdrže tih 10 dana nego da posle ceo život budu bez mene. U bolnici sam primala svaki dan po ne znam koliko infuzija, kortikosteroida itd, više se ni ne sećam čega je sve bilo, i na kraju su prof. Jojić i dr Marijana Protić odlučile da mi uključe biološku terapiju. Ta terapija je iscrpljujuća, od imurana mi je kosa opadala, dva dana sam nakon toga pospana i umorna, ali mi pomaže.
NN: Ko Vam je bio najveća podrška?
Higl-Boharević: Najveća podrška su mi bili najbliži, muž, porodica i prijatelji, a najveći motiv deca. Nisam se eksponirala niti je ikada bilo ko kada me vidi mogao da posumnja da bolujem od teške bolesti. Osmehom idem kroz sve i ne volim da kukam, već volim da se o nekim bitnim stvarima priča i upoređuju mišljenja.
NN: Šta možete da poručite ljudima koji su u sličnoj situaciji?
Higl-Boharević: Prvo što ću im reći jeste da moraju da pronađu šta je u njihovom slučaju bio okidač za ovu bolest, a kasnije i da se suoče sa njim. Obavezno moraju reagovati kada primete krvavu stolicu i lošiju krvnu sliku jer, iako ne moraju ukazivati na ovu bolest, opet mogu biti prvi znaci da se bolest javlja. Ukoliko se na vreme otkrije mnogo se lakše i leči. Drugo i najbitnije je da zadrže optimizam i da veruju u bolje sutra, kao i da pronađu motiv koji će ih vući da se što pre oporave. Veoma je bitno da se čovek ne preda, već da prkosi. Ja zaista prkosim i ne dam da me bilo koja prepreka u životu dotuče.
NN: Kad se sjetite Rima i osvajanja zlata na SP 2009, o čemu razmišljate?
Higl-Boharević: Rima se uvek rado sećam i uvek mi izmami osmeh i natera da se naježim. I dalje mi je nestvaran i kao da se nije meni dogodio, ali kao što sam u jednom tekstu na blogu navela, on se nije dogodio, već je zaslužen nakon godina i godina treniranja i prkosa stagnaciji.
NN: Da li pratite plivanje? Vidite li u Srbiji novu Nađu Higl i nekoga ko može da dopliva do svjetskog zlata?
Higl-Boharević: Pratim plivanje i dok gledam trke obuzme me neka tuga što nisam tamo, ali sve ima svoje, te se vrlo radujem uspešnim trkama naših plivača. Ukoliko se na pravi način pristupi sportu, mislim da će Srbija imati mnogo više Nađa i Milorada (Milorad Čavić, svjetski i evropski prvak), kao i mnogo više osvajača evropskih i svetskih titula.
Učim da "hodam"
Nađa Higl sada radi u kompaniji koja se bavi ljudskim resursima.
"Kompanija me privukla svojom saradnjom sa Međunarodnim olimpijskim komitetom pod sloganom 'Karijera nakon sporta', i mislim da kada malo više uđem u materiju, možemo na ozbiljan način pristupiti i olakšati tu tranziciju kada sportisti moraju da napuste sport i nauče da hodaju u nekom biznis svetu. Znam koliko je meni bilo teško da se odreknem nečega što sam dve trećine života radila, i sada zaista učim da 'hodam'", rekla je HiglBoharevićeva.
1. mjesto Nađa je zauzela na SP 2009, a iste godine na Šampionatu Evrope je osvojila srebro
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.