Etički je jako veliki izazov obrađivati bilo koju temu za dokumentarni film. I autor i producent moraju da raščiste sa sobom gde su im granice, smatra Jovana Nikolić, producentkinja iz Srbije, koja produkciju potpisuje i za jedan od najnagrađivanijih domaćih dokumentarnih filmova u ovoj godini "Pogrebnik".
Nikolićeva je nedavno gostovala u Banjaluci, gdje je na festivalu "Kratkofil plus" održala Masterclass na temu "Kako napraviti dokumentarni film".
NN: Kako napraviti dokumentarni film?
NIKOLIĆ: Prvo pitanje koje se postavlja je ko ste vi koji želite da napravite film, o čemu, koji je vaš ugao gledanja na priču, background i šta je vaša motivacija. Moraju da se znaju sve te stvari unapred da bismo mogli da razgovaramo o tome kako napraviti dokumentarni film. Svakom projektu mora da se pristupi na neki individualan način i da se nađe neki sistem za njega. Morate imati u vidu i kako su koncipirani ljudi koji podržavaju filmske projekte. I morate znati kome se možete u tom pogledu obratiti za pomoć u zavisnosti od teme koju obrađujete.
NN: Šta je bila Vaša motivacija za početak bavljenja dokumentarnim filmom?
NIKOLIĆ: Završila sam pozorišnu i radio produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a pre toga sam studirala pravo, koje sam apsolvirala, ali nisam završila. U tom momentu sam bila u fazonu da moram nešto da uradim da bi baš mene zapazili. Rešila sam da napravim svoju prvu nezavisnu pozorišnu produkciju. S obzirom na to da smo kao studenti živeli bez novca, onda kada smo trebali da za prvu pozorišnu produkciju sakupimo novac to je za nas bio veliki izazov. Jer, do juče si živeo sa 1.000 dinara, a danas već treba da sakupiš 25.000 evra. A, onda ne samo da smo uspeli da prikupimo novac, već i da projekat bude veoma uspešan.
NN: Dokumentarnim žanrom ste počeli da se bavite zahvaljujući mužu Draganu Nikoliću, koji je režiser i scenarista?
NIKOLIĆ: Da, upravo je suprug svojevremeno bio za to da ja produciram njegov dokumentarni film. Međutim, ja nisam bila za to, bila sam i trudna i želela sam da radim za neku malu platu u pozorištu i budem uz dete. Ali, on je vršio pritisak, tako da smo našu malu ušteđevinu koju smo imali uložili u projekat. Pre filma "Pogrebnik" radili smo "Kavijar konekšn", s kojim smo se predstavili na "ZagrebDoxu". Tu sam upoznala neke ljude iz evropske dokumentarne mreže, od kojih sam naučila mnogo toga o dokumentarnom žanru. Ono što je bitno jeste da ukapiraš neki sistem i da se držiš tog sistema. Takođe, i festivali programiraju stvari, jer ako oni žele rat u Siriji, onda džaba što ja hoću da prikažem rat na Balkanu.
NN: Koliko je odgovornosti kada radite na određenoj temi, koju potom prikazujete kroz dokumentarni film?
NIKOLIĆ: Etički je mnogo veliki izazov. I autor i producent moraju da raščiste sa sobom gde su im granice. Bez obzira na to o kojem žanru je reč, mi ulazimo u nečiji život i taj neko nam poklanja deo svoje intime. I mi sami počinjemo to da živimo, prikazujemo i kroz to se na kraju profesionalno afirmišemo. Tokom svakog projekta se mnogo preispitujemo šta je u redu da prikažemo, a šta ne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.