Ja sam baš filmofil. Volim filmove, odajem posebno priznanje dobrim glumcima koji se transformišu do neprepoznatljivosti.
Upravo dobra gluma je i najčešće presudna da mi neki film postane favorit i da se nađe na spisku onih kojih ću sigurno ponovo gledati. Volim različite žanrove, ali najčešće odaberem neke realne, ljudske priče sa porukom. Jako dirljiv, ali i izuzetan film je "Put oslobođenja" ili izvorna verzija "Revolutionary Road" - u glavnim ulogama su glumci Leonardo Dikaprio i Kejt Vinslet. Bilo mi je zanimljivo njih dvoje ponovo gledati, nakon blokbastera, koji su odigrali mladi. Ovaj film je potpuno različit od "Titanika" i njih dvoje su potpuno različiti i zato mi se i dopada. Priča je o mladom bračnom paru koji se guši od svakodnevice života i koji su sve snove "prodali" za kompromis. Njih dvoje "životare" nezadovoljni poslom kojim se bave, ali i svojim odnosom. Pod plaštom lažnog samopouzdanja njihove sudbine se lome, što će imati katastrofalne posljedice. Film je dirljiv i poučan i navodi na razmišljanje da nikada ne ideš linijom manjeg otpora i da slijediš snove koliko god trnovit put bio. Svima koji nisu gledali ovaj film od srca preporučujem ovu dramu.
U mojoj kolekciji pročitanih knjiga posebno mjesto zauzimaju sve knjige Meše Selimovića. Volim njegov način pisanja, njegovu promućurnost, njegovu dosljednost. Osim "Tvrđave" rado preporučujem njegovu knjigu "Ostrvo". Moj omiljeni citat iz ove knjige je:
"Ne gunđam i ne žalim se (ne znam zašto bih), a ljudi se čude i kao da im je krivo što sam ja miran i veseo. A ja se njima čudim što gube vrijeme na nerazumnosti, bolje bi im bilo da žive. Ali im to ne kažem, ljudi ne vole kad im se govori istina. I žalim ih što se opterećuju nevoljama bez kojih bi mogli da budu. Dosta nam je nevolja bez kojih se ne može."
Darija Filipović-Ostojić, portparol FZO RS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.