Prvo moramo sebi nešto da dozvolimo, a onda su šanse da se to desi daleko veće. Taj put do dozvole je najteže prevaliti, smatra Goran Gocić, dobitnik NIN-ove nagrade za najbolju knjigu u 2013. godini.
Radnja romana "Tai", u izdanju "Geopoetike", za koji je Gociću pripalo ovo prestižno priznanje, u najgrubljem opisu govori o čovjeku sa Zapada koji sreće čudesnu ženu s Istoka. Priča je to o čovjeku koji iz Beograda odlazi na Tajland, zaljubljuje se u igračicu u striptiz-baru, koju želi da spasi iz njenog dekadentnog svijeta, ispisujući u svom duhu čitave eseje o istočnjačkoj i zapadnoj kulturi, pohvalu ženi, uz poetske i filozofske citate.
Gocić je u umjetničkim krugovima bio poznat kao teoretičar kulture, filmski kritičar, autor dokumentarnih filmova i novinar. Neke od najpoznatijih njegovih studija su "Endi Vorhol i strategije popa" i "Emir Kusturica: Kult margine".
Prilikom nedavnog gostovanja u Banjaluci u intervjuu za "Nezavisne", 60. dobitnik NIN-ove nagrade priča o ranjivosti, načinu na koji piše, razlozima zbog kojih je nastao "Tai", svojim čitaocima, ali i budućim projektima.
NN: Iako se duži niz godina posredno ili neposredno bavite književnošću, "Tai" je Vaš prvi roman. Zašto smo uslovno rečeno toliko dugo čekali na njega i zašto se on baš sada pojavio?
GOCIĆ: Taj roman je za moje standarde nastajao vrlo kratko. Pisao sam ga dve godine, što je za mene munjevita brzina, s obzirom na to da neke knjige pišem i po pet, ali i deset i više godina. Ovaj roman je nastao u nekoj vrsti ekstaze, tog romantičarskog duha i pomešanog emotivnog stanja i očigledno je postojala neka vrsta fermentacije, te su se misli, kao i osećanja akumulirali i čekali svoju šansu. Nama se svet otvara, ali mi često sebi kažemo da ne želimo da uđemo kroz neka vrata. U mom slučaju ta vrata su bila krajnje zahvalna.
NN: Kako biste kroz nekoliko rečenica predstavili Vaš roman čitaocima?
GOCIĆ: Izbegavam to strogo da radim i mislim da je štetno za pisca da on sam interpretira. Čak i kada navedete šta je siže, možete da izdvojite neke stvari koje možda ne važe za sve čitaoce. Čuvam se toga i bežim kao đavo od krsta od interpretacije. Ume da bude nezahvalno i bolje je da to rade drugi. Tu može da suzi način čitanja jer ovaj roman može da se čita na mnogo načina i u njemu je utisnutno mnogo žanrova.
NN: Ranjivost je bitna komponenta ovog romana. Zašto Vam je baš to osjećanje bilo vodilja i zašto je ona svima nama bitna?
GOCIĆ: To je suštinsko pitanje u vezi s nastankom ove knjige. Dugo sam pisao kritike i bavio se novinarstvom. Naučio sam sebe da ne koristim emocije i osećanja. Ugledao sam se na britanske kolege i na njihovu racionalističku, britansku školu, i na njihovu filozofiju shvatanja sveta, koja je izrazito racionalna. To me je dovelo do nekih rezultata. Desio se neki zaokret ili neki kvrc u mojoj glavici, kako kaže moja mama. Ne znam kako se to desilo, da li su me kontrolisale neke sile, nisam siguran, ali sam gotovo preko noći promenio spisateljski svetonazor. Došli smo do ispovedanja, do jedne ispovedne proze, za koju se ispostavilo da je meni jako bliska. Meni je to lično bilo veliko oslobađanje, počeo sam i novinske tekstove da pišem na sličan, ispovedni način. I nalazim da to izvlači iz mene mnogo stvari koje mi se dopadaju, ali očigledno se i ljudi u njima prepoznaju. Neka mudrost se verovatno krije u toj ranjivosti, možda to u mom slučaju nije mudrost, možda je i budalastost.
NN: Čitaoci su oni zahvaljujući kojima neko djelo opstaje i živi. Kakva pitanja Vam najčešće postavljaju čitaoci romana "Tai"?
GOCIĆ: Čitaoci su jako maštoviti i pitaju neverovatne stvari. Zahvaljujući tome, tu na licu mesta ja svaki put otkrijem neki novi kutki u koji čovek inače ne zaviruje jer je on pod nekom vrstom paučine. Na svim književnim susretima omiljeni dio su mi pitanja publike.
NN: Da li ćemo na Vaš sljedeći roman čekati nekoliko godina ili već nešto pripremate za Vaše čitaoce?
GOCIĆ: Trenutno radim novi roman "Poslednja stanica Britanija", čija se radnja dešava delom u Srbiji, a delom van nje, u miljeu londonskih emigranata. Iskusio sam to, s obzirom na to da sam živeo u Londonu nekoliko godina tako da relativno poznajem taj milje. Pored toga, spremam još par knjiga i osećam da će ovo biti dosta dobra godina za mene.
Biografija
Goran Gocić rođen je 1962. godine u Užicu. Diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i magistrirao medije i komunikacije u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Napisao je poglavlja u 15 knjiga o masovnoj kulturi, koje su objavljene na po tri jezika. Gocić je radio kao novinar i urednik u tridesetak medijskih kuća. Dobitnik je više nagrada za svoje eseje. Autor je dugometražnih dokumentarnih filmova "Bloody Foreigners" i "Balkanski dnevnik: Bugarska". Radovi su mu dosad prevedeni na deset jezika, a za roman "Tai" je dobio i nagradu "Miloš Crnjanski".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.