Mi obeležavamo Brankov rođendan po starom i novom kalendaru.
Branko Radičević je večito mlad, on je najveći simbol mladosti u srpskom pesničkom jeziku.
Time je udaren pečat koncepciji rada "Brankovog kola". Mladim pesnicima i piscima, umetnicima i duhovncima treba dati najveće šanse. Sa druge strane, naš radni manifest ogleda se u Brankovim stihovima: "Ali jato, brate, umiljato/Sve slavuji sa Drine i Save/Sa Neretve vode i Morave/I sa Krke, Lima i Cetinje/I sa mora, one vode sinje/Doleteše, odmah popadaše/Na javore drva posedaše/Zapevaše srpsku carevinu/Srpsku slavu, srpsku gospoštinu", rekao je za "Nezavisne novine" Nenad Grujičić, pjesnik i direktor "Brankovog kola", u čijoj organizaciji su počeli "Proletnji Brankovi dani" i trajaće do 28. marta u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Beogradu.
NN: Branko Radičević rođen je u Slavonskom Brodu. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču. Kojih Brankovih tragova danas ima u njegovom rodnom gradu?
GRUJIČIĆ: "Brankovo kolo" je podaleke 1984. godine u Slavonskom Brodu podiglo spomenik velikom srpskom pesniku. Međutim, u ludilu rata, meštani su srušili Brankov spomenik pred istoimenom školom. Do današnjih dana spomenik nije podignut u Slavonskom Brodu, gde su živeli i Brankov otac Todor i deda Stevan. Srpska zajednica u Slavonskom Brodu je zainteresovana da ponovo podigne Brankov spomenik, ali tamošnja vlast nije. Po svojoj definiciji, vlast je uvek trenutna i demonske prirode, vlast ne podnosi čiste pesničke anđele poput Branka, koji je večit i neuništiv. Kroz vreme, pesnici sude propadljivim političarima i njihovim ograničenostima. Nadamo se otopljavanju atmosfere i zdravoj pameti, pa da u dogledno vreme osvane Brankov spomenik u njegovom rodnom gradu. Tu je veliki srpski pesnik, 1824. godine kršten pod imenom Aleksije. Tek u Beču, 1847. Radičević, pojavom čuvene njegove prve knjige, potpisuje se kao - Branko, prevodeći (Aleksios) sa grčkog na srpski.
NN: Oba ovogodišnja laureata "Pečata varoši sremskokarlovačke", Dejan Gutalj i Dragana Kragulj, žive u Republici Srpskoj?
GRUJIČIĆ: I Branko Radičević nije rođen u Srbiji. "Brankovo kolo" je imalo retku priliku da nagradi dva izuzetna autora iz ijekavskog krila srpskog jezika. "Brankovo kolo" ima koncept nagrađivanja koji mimoilazi predvidiva očekivanja i golu inerciju navike javne scene. Mi smo korektivni faktor svakodnevne putanje zarđale lokomotive književnog života na srpskom jeziku.
NN: "Brankovo kolo" ima u stvari dvije velike manifestacije tokom godine, septembarsku i ovu u martu. To je jedinstven slučaj na našoj, a i na široj kulturnoj mapi?
GRUJIČIĆ: "Brankovo kolo" ima veliku privilegiju da se odvija u kulturnom ambijentu raskošnih simbola i velikih duhovnih plodova. U Sremskim Karlovcima je najstarija srpska gimnazija, u Novom Sadu najstarija književno-kulturna ustanova Matica srpska, zatim Srpsko narodno pozorište, najstarije u nas. Stražilovo, na vrhu Fruške gore, gde leže zemni Brankovi ostaci, ima snagu srpskog Parnasa, a okolo u nedrima ove planine u ravnici nalazi se četrdesetak naših manastira.
NN: Kakvo je Vaše mišljenje o ovdašnjoj pjesničkoj sceni i snazi pjesničke riječi sa ove strane Drine?
GRUJIČIĆ: Republika Srpska ima dobre pisce i dosta darovitih mladih pesnika koji, nažalost, nemaju konkretnu podršku svojih starijih kolega. Trebalo bi pri oslabljenom Udruženju Književnika Republike Srpske, na primer, obnoviti nagradu za mlade pesnike, sa imenom Ljupka Račića, koji je kod nas dobio važne nagrade, pa i "Pečat varoši sremskokarlovačke". Kod vas se književne manifestacije odvijaju po opštinama pod dirigentskom palicom lokalnih vlasti, a ne po snazi struke. To nije dalekovid princip. Stalno im u goste stižu dva-tri ista estradana pesnika iz Srbije. A ovi potom nikog ne zovu u Srbiju. A onda među vama jave se neki umorni umovi koji kude talentovane pesnike iz svoje sredine snishodljivo se diveći metuzalemima. Ili, pak, jedan jezički Institut iz Beograda, koji organizuje u hercegovačkim gradićima tzv. okrugle stolove o savremenim srpskim pesnicima, o trošku tih siromašnih opština. Ali nikad predmet njihovog interesovanja nije bio pesnik koji danas živi u Republici Srpskoj, već uvek iz Srbije. Evo, ja im predlažem da sledeći simpozijum posvete velikom srpskom pesniku Dejanu Gutalju, koji živi u Mokrom, kod Pala. O tome ćute i moje genijalne kolege iz Banjaluke. Svako je gazda svojih postupaka. Ali, eto, zato "Brankovo kolo" objavljuje knjige i mladim pesnicima ijekavskog izgovora, nagrađuje ih i poziva na svoje manifestacije. Neko negde mora da napravi ravnotežu u istom jeziku.
NN: Šta je najveća prepreka mladim piscima i umjetnicima?
GRUJIČIĆ: Ponajpre oni sami sebi, ukoliko ne poseduju talenat za talenat, svest o sopstvenoj misiji. Živimo u vremenu devastiranih i prostituisanih vrednosti. Proces velikog propadanja nije mimoišao kulturni i književni život. Tu su danas ogrezle u svojoj taštini prežvakane tzv. elite nekadašnjih asocijacija pisaca i umetnika, profesora reciklatora i večitih slugu državnih praznika. To je sada birokratska trulež iz čijeg se potopa moraju rascvetati mlade biljke duhovnog života.
Program
"Proletnji Brankovi dani" počeli su gostovanjem "Brankovog kola" u emisiji "Žikina šarenica", učestvovali su direktor "Brankovog kola" Nenad Grujičić, dramska umjetnica Vesna Čipčić, pjesnikinje Andrea Beata Bicok i Jelena Milošev te pjesnik i gitarista Damir Malešev. Program se nastavlja u Gimnaziji "Isidora Sekulić" u Novom Sadu. Uručenje nagrada "Pečat varoši sremskokarlovačke" zakazano je za 26. mart.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.