Anu Štajdohar, simpatičnu i harizmatičnu pjevačicu iz Srbije, regionalna publika je upoznala zahvaljujući emisiji "Veče s Ivanom Ivanovićem", u kojoj sa svojim bendom nastupa svakog petka. Zahvaljujući talentu i jedinstvenom vokalu veoma brzo ju je i zavoljela, tako da danas zajedno sa svojim bendom sjajne nastupe pravi u gotovo svim gradovima regiona. Priliku da se uvjeri u njen talenat imala je i publika u Banjaluci, gdje je takođe nastupala ove zime.
Prvi značajniji kontakt s muzikom i, uopšte, sa scenom imala je sa samo četiri godine, kada je bila izabrana da otpjeva veliki hit "Džuli" na koncertu, tada izuzetno popularnog crnogorskog pjevača Danijela Popovića, na Hvaru.
"Čak su i u Domu zdravlja znali da imam lep glas. Kad me sestre vide u čekaonici, pozovu me u kartoteku da im pevam. Za uzvrat sam dobijala špriceve, obožavala sam da se igram s njima", prisjetila se Štajdoharova najranijeg ulaska u muzičke vode.
Danas ima bend, koji nosi njeno ime. Mnogi muzički majstori smatraju da su oni trenutno najbolji muzičari u Srbiji. U intervjuu za "Nezavisne" priča o popularnosti, nastupima, muzici i novim planovima.
NN: Za Vas kažu da ste izuzetno opušteni i skromni. Koliko je za jednog pjevača važno da i pored popularnosti ostane čvrsto na zemlji i uvijek pristupačan svojim fanovima?
ŠTAJDOHAR: Ne znam kako je to kod drugih, ali ja od kako sam naučila da hodam, stojim na zemlji. Nijedna profesija me ne bi izmestila iz tog stava. Ne dozvoljavam da me popularnost zavede. Izuzetno poštujem svoju publiku, jer oni su deo svakog mog nastupa. Podjednako smo važni.
NN: Posljednji singl pod nazivom "Neko kao ti" prošao je veoma dobro kod publike, a slično je bilo i sa Vaša prethodna četiri singla, koja ste objavili u solističkoj karijeri. Postoje li naznake da ćete uskoro izdati i album?
ŠTAJDOHAR: Još sklapam kockice za svoj album. Trenutno pripremam dve pesme, u saradnji s Borisom Krstajićem i Bobanom Jankovićem. Završavam tekstove i ulazim u studio. Inače, "Neko kao ti" je nadmašio moja očekivanja. Kada sam smišljala ovu pesmu nisam ni pretpostavila da će postati takav hit. Pesma je dospela na MTV i VH1. Spot se našao na MTV top 20 listi najboljih video-spotova u regionu. Presrećna sam zbog svega toga.
NN: Iako Vas na nastupima uvijek prati bend, najveća odgovornost je na Vama kao pjevaču. Postoji li nešto zbog čega imate tremu, možda strah od prazne sale ili da ćete ostati bez glasa?
ŠTAJDOHAR: Uvek osećam dozu uzbuđenja i pred nastupe i pred snimanja. Taj osećaj mogu da uporedim s onim leptirićima u stomaku. To nikako nije strah, taj osećaj me ne sputava, već pokreće i drži zainteresovanom za scenu. Nešto kao zavođenje.
NN: Jednom prilikom ste izjavili: "Od svog glasa živim, ali biram da se osećam lepo na uštrb zarade". Nažalost, veći je broj muzičara koji su spremniji za obrnutu varijantu.
ŠTAJDOHAR: Muziku ne doživljavam kao puko sredstvo za zarađivanje. Muzika je način komunikacije sa drugim ljudima i sami treba da izaberete stil kojim ćete se obraćati. Ne treba to novac da čini umesto vas. Radije bih se bavila nečim drugim nego pevala nešto što mi je ružno i odbojno.
NN: Zahvaljujući neobičnom glasu izdvojili ste se iz mase muzičara, no kada su pjesme u pitanju uglavnom je to ljubavna tematika? Da li je ljubav najveći pokretač?
ŠTAJDOHAR: Glavni pokretači su ljubav i mržnja. Kako nikoga ne mrzim, pišem i pevam o ljubavi.
NN: Svojevremeno ste bili dio grupe "Tap 011", potom Vas neko vrijeme nije bilo na sceni, da biste sada sa solo karijerom zasijali u punom sjaju. Koliko je jednom pjevaču zapravo potrebno rada i odricanja da bi se na kraju sve kockice složile?
ŠTAJDOHAR: Potrebno je i vremena i rada. Ipak, svako ima svoj tempo. Između "Tap 011" priče i ove danas radila sam neke druge stvari - živela dve godine u Italiji, sarađivala sa mnogim našim izvođačima kao prateći vokal, imala tu čast da pevam na istoj bini sa Zdravkom Čolićem, radila na dva TV projekta, učestvovala na "Beoviziji" i Radijskom festivalu, diplomirala i onda je usledio poziv za Ivanovu emisiju. Kad se osvrnem, mislim da se sve desilo baš onda kad je trebalo i ceo put koji sam prošla ima smisla.
NN: Činjenica je da posljednjih godina stanje na muzičkoj sceni regiona i nije baš najsjajnije, turbo folk je sve prevladao. Kako Vi kao muzičar gledate na trenutno stanje?
ŠTAJDOHAR: Citiraću Platona: "Kakva je muzika, takva je i država."
NN: Razmišljate li o internacionalnoj karijeri? Koliko bi Vam zapravo bilo bitno da napravite karijeru i van granica regiona?
ŠTAJDOHAR: Volela bih da sa svojim bendom nastupam i van granica bivše Jugoslavije, volela bih da ljudi iz drugih zemalja čuju moje pesme, naravno, ali ne mogu da kažem da mi je internacionalna karijera prioritet.
NN: U braku ste s Nikolom Demonjom, saksofonistom u Vašem bendu. Ljudi kažu da nije baš poželjno miješati privatno s poslovnim, no kakvo je Vaše iskustvo?
ŠTAJDOHAR: Moje iskustvo oštro osporava to pravilo. Nama je divno kad smo zajedno!
NN: Radite li na novim numerama, šta je to što nas, kada je Ana Štajdohar u pitanju, očekuje u narednom periodu?
ŠTAJDOHAR: Sada je prioritet da uđem u studio, mnogo radim i završim pesme koje sam planirala. Potom ćemo raditi na njihovoj promociji, a sve uz mnogo koncerata.
Singlovi
* "Beli jablan" (sa Aleksom Jelićem 2008)
* "Žute sandale" (2008)
* "Nisam tu" (2010)
* "U mraku" (2011)
* "Neko kao ti" (2013)
Biografija
Ana Štajdohar je rođena 24. novembra 1979. godine u Beogradu. Završila je nižu muzičku školu, odsjek za klavir, i pjevala u dječjim horovima. Sa 20 godina postala je članica grupe "Tap 011". Na muzičkom festivalu "Beovizija" nastupala je s Aleksom Jelićem s pjesmom "Beli jablane" i osvojila drugo mjesto.
Završila je italijanski jezik i književnost i smatra da je obrazovanje bitno u životu. Prve godine studirala je turski i arapski, a onda se predomislila i prebacila na italijanski. Međutim, muzika je sve vrijeme bila prisutna. Udata je za Nikolu Demonju, saksofonistu iz njenog benda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.