U ovom poslu je jako bitno da si autentičan, interesantan, prepoznat od pravih poštovalaca dobre muzike, kao i medija koji prate tu tematiku. Ima mnogo primera gde su ostali članovi benda pored frontmena uticali na karijere samih bendova, kao što je npr. slučaj s bubnjarem Džonom Bonemom i njegovom smrću, koja je zaustavila rad "Led Zeppelina", kaže u intervjuu za "Nezavisne" Dejan Utvar Uti, jedan od najcjenjenijih rok bubnjara i perkusionista na sceni, odgovarajući na opasku da su. pored frontmena bendova, ostali muzičari, pa i bubnjari, obično u drugom planu.
Dodaje da su frontmeni po prirodi stvari ispred svih i prenose poruke, ali da te poruke možda ne bi daleko doprle da nema podrške ostalih članova u bendu.
"Ko razume vrednost svakog pojedinačnog učesnika u celom tom procesu, učiniće da ostali iz drugog plana dođu u prvi. Mislim da se to, ipak, svodi na ličnu preferenciju novinara po pitanju interesantnosti članova benda. Meni ne pada na pamet da izvodim neke ludorije kako bih došao u žižu interesovanja, jer tekstove ne pišem, a nisam ni frontmen. Rokam iz pozadine", ističe Utvar.
NN: Vaš prvi set bubnjeva je bio "air" varijanta, odnosno svirali ste "na prazno". Kako je bilo nakon toga sjesti za pravi instrument?
UTVAR: Vrlo uzbudljivo! Kao i sve što radiš prvi put. Dugo je trajalo iščekivanje prilike da sednem za pravi bubanj, a to se desilo na probi "Kazne za uši" u Bloku 45 na Novom Beogradu, kraju gde sam odrastao. Njihov tadašnji bubnjar nije mogao da dođe na probu, pa me je preporučio Iveku da ga zamenim. I danas se sećam tog momenta i neverovatnog osećaja kada sam se iz mašte preselio u realnost, koja traje do današnjih dana. Čini mi se da i dalje osećam to uzbuđenje kada sednem za bubanj, jer ne znam gde će me ta avantura odvesti. Posle toga više ništa nije bilo isto. Prva pesma koju sam odsvirao na probi je bila "Here Today, Gone Tomorrow" benda "The Ramones". I nije bilo toliko loše za prvi put posle određenog staža "sviranja" "air" bubnjeva.
NN: Kakvu ulogu igra tehnika sviranja bubnjeva, ako joj se pretpostavi određeni muzički žanr, s obzirom na to da ste svirali u raznim sastavima?
UTVAR: Tehnika sviranja je jako bitna stvar, kako bi samo muziciranje bilo lakše i kvalitetno. Ako nemaš dobru tehniku, to može da ti odvrati pažnju od ostalih bitnih stvari u samom procesu stvaranja pesama. Tehnikom lakše dolaziš do boljih kreativnih rešenja, bez obzira na to koji pravac sviraš. Do pre nekoliko godina sam bio više fokusiran na kreativni momenat, koji je podrazumevao puno proba, a sviranje u najrazličitijim bendovima mi je omogućilo da napredujem. Danas volim da odem sam u prostoriju i da vežbam bubanj kao nikad dosad, prolazeći kroz stvari kojima se nisam u prošlosti u potpunosti posvetio. Vežbanje osnovnih stvari i ispravljanje grešaka mi na dosadašnje iskustvo daje dodatno samopouzdanje i sigurnost da izvedem sve ono što sam zamislio kako na koncertu, tako i na samom snimanju. Imam priliku da prenesem svoje znanje i iskustvo na mlade naraštaje, što je bila jedna karika koja je nedostajala u mojoj dosadašnjoj karijeri. To je velika odgovornost i nadam se da će to prenošenje iskustva uroditi plodom, a sve sa ciljem da se svi aspekti sviranja dobro razumeju i kasnije praktično primene.
NN: Brojni muzičari rok orijentacije, ali i oni akademski, sve češće nastupaju s tzv. narodnjacima. Kakav je Vaš stav po tom pitanju? Da li biste se ikada upustili u jedan takav poduhvat?
UTVAR: Svestan sam tog trenda, zemlja u kojoj se talenat, znanje i umeće uopšte ne cene, sve one koji se bave rokenrolom stavlja na neverovatna iskušenja. Posao muzičara je sve, samo ne lak posao. Treba misliti na budućnost. Kada čujem da je neko prešao u taj tabor, uvek se zapitam da li je moralo tako biti, ali te život ovde uporno demantuje i ne daje ti baš puno šansi za izbor. Moj stav je da svako treba da bude srećan i zadovoljan u onome što radi, pogotovo ako živi od muzike. Malo je onih koji imaju tu privilegiju da budu finansijski sigurni od onoga u šta veruju. Pretpostavljam da je u otiskivanju u narodnjake jedino zabavno brojanje para posle koncerta i prilika da se otputuje u daleki svet, gde te dijaspora s nestrpljenjem očekuje. Razmišljao sam o scenarijima "šta bi bilo, kad bi bilo", ali nisam uspeo da se vidim u tom jatu. Puno verujem u svoj sadašnji izbor, pa i dalje želim da uživam u onome što radim, jer iz svoje kože ne mogu, a i za šta sam se dosad borio?
NN: Koje biste kolege posebno izdvojili, a da se na njih obraća malo ili nikako pažnje?
UTVAR: Recimo, Vladimir Krkljuša, bubnjara "Smoke 'n' Soula" i producenta, Nemanju Aćimovića, bubnjara "Jarbola", zatim Cinu, bubnjara "Obojenog programa", Lava Bratušu iz "Darwkood Duba" i Marka Barišića, koji svira bubnjeve u bendu "Stuttgart Online". Mislim da su oni dosta učinili da bendovi u kojima sviraju, imaju punu pažnju medija i visoki kvalitet u svakom pogledu.
NN: Ako biste morali, kako biste definisali ritam?
UTVAR: Kao jednu neophodnost za dobro funkcionisanje ne samo u muzici, nego u običnom životu. Kada si van ritma, skoro da ti ništa ne ide od ruke. Ako nemaš dobar ritam u bendu, to se vrlo negativno odražava na kvalitet muzike i samog benda, kao i na sam doživljaj slušaoca. Jedna istina koju pojedine kolege imaju običaj da zanemaruju - ako imaš odličnog gitaristu i basistu, a prosečnog bubnjara - bend ti je prosečan; ako imaš prosečnog gitaristu i basistu, a odličnog bubnjara - bend ti je odličan. Čuvajte bubnjara kao malo vode na dlanu!
NN: Imate li neke omiljene udaraljke?
UTVAR: Imao sam prilike da u bendu "Eyesburn" aktivno četiri godine sviram đembe i bongose, pa neka to budu baš ta dva instrumenta.
NN: Koja muzika je najpogodnija da bubnjevi i udaraljke izađu u prvi plan?
UTVAR: Gotovo sva ona koja u svojim aranžmanima sadrži bubnjeve i udaraljke. Bubnjevi i udaraljke nemaju mogućnost podešavanja jačine kao što to imaju električni instrumenti, tako da je vrlo lako doći u prvi plan neobuzdanim sviranjem.
NN: Imate li možda omiljeni element bubnjeva?
UTVAR: I dalje sebe uhvatim u toku svirke da gledam kako "radi" bas pedala. To me fascinira na način koji ne mogu da objasnim.
NN: Kako izgleda set koji najčešće koristite?
UTVAR: To je džez set - model bubnja Slingerland, bas bubanj 24", tom 13", flor tom 18", doboš Slingerland 14" x 6, bas pedala Pearl P-2000C, činele - hi-hat 14" Paiste 2002, crash 16" i 18" Zildjian A Custom i ride B8Pro 22".
Jednostavno je ponekad i najzahtjevnije
Dejan Utvar smatra da je jednostavna muzika istovremeno i ritmički najzahtjevnija.
"Jednostavna muzika - muzika gde se čuje svaki ton, svaki udarac i gde je umetnost od malo napraviti mnogo. Rekao bih da je rege zvuk dobar primer za to", zaključuje Utvar.
Asocijacije na saradnike i kolege
Tokom karijere Dejan Utvar je svirao u brojnim manje ili više poznatim sastavima, a ovo je njegova asocijacija na svaki od njih.
"Kazna za uši": Velika energija, prvi osećaj da radiš nešto kvalitetno, prvi album "Ispod zemlje" i "Koska", prvi hit singl u karijeri, beskompromisno rokanje, pobeda na "Zaječarskoj gitarijadi" 1992. godine.
"Del Arno Band": Prvi susret s rege manirom sviranja, veliki bend s kvalitetnim muzičarima, svirka s "Misty In Roots" u Portorožu 1996. godine.
"Kanda, Kodža i Nebojša": Turneja "Izađi na crtu" 2000. godine, kada smo rušili Miloševića, utičući na mlade da izađu na izbore i glasaju, mnogo koncerata te godine i žal što nismo nešto u tom trenutku zajedno snimili.
"Eyesburn": Sviranje perkusija, po mom mišljenju, u jednom od najboljih bendova na ovim prostorima, turneje, učestvovanje na tri albuma, velika pažnja medija i promotera, Berlin, "Soulfly", jurnjava za ukradenom opremom u Ljubljani i još mnogo toga.
"Presing": Možda najtalentovaniji bend iz generacije bendova s početka devedesetih, kratko, ali slatko iskustvo koje, nažalost, nije rezultiralo albumom i neverica kako ovaj bend nije uradio više, u bilo kom smislu.
"Lira Vega": Prvi bend u čijem sam stvaranju učestvovao od nule, jedan od najboljih albuma koji sam snimio dosad, veliki potencijal i propuštena šansa da se od velike nade dospe do velikog cilja.
"Partibrejkers": Ostvarenje dečačkog sna da zasviraš u najboljem rokenrol bendu, album "Sloboda ili ništa", gosti na koncertu Čaka Berija u Zagrebu na Vidovdan, tretman, Canetove izjave i Antonove solaže, iskustvo koje te čini drugačijim.
"Autopark": Jedini bend s kojim sam snimio bubnjeve na dva albuma zaredom, zabava, mejlovi, nesklad u ambicijama.
"Hornsman Coyote & Soulcraft": Povratak u rege vode, posle mnogo godina nastavak saradnje s Kojotom, budućnost, profesionalizam, pravljenje novih pesama, odlični koncerti i super zabava na putovanjima, razumevanje i međusobna podrška, kao i vera u bolje sutra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.