Šarmantnog baritona Olivera Njegu, pored izvanrednog glasa, odlikuju i brojne vrline.
U razgovoru za "Nezavisne" govori o svom trenutnom životu te nezaobilaznim činjenicama iz njegovog života od prije nekoliko godina kada je bio miljenik pripadnica ženskog pola. Ovaj umjetnik takođe ističe da je od svih gradova u Republici Srpskoj najviše naklonjen Trebinju, zbog mira i tišine manastira, u kojima će, čim bude mogao, uživati i njegov tek rođeni sin Đorđe.
Nedavno je treći put postao otac, a kako kaže, čim sin bude mogao, dovešće ga u trebinjske manastire, ali će i na Svetu goru ići biciklom, kao što je u nekoliko navrata činio i tata te ga naučiti svim lijepim i dobrim stvarima.
"Porodica je smisao mog života i što sam jarcao - jarcao sam, jer sam se oženio mator, sa 42 godine, kada mi je patrijarh Pavle, dajući mi blagoslov za taj brak, govorio: 'Hajde bogati, pa da se smiriš, kurjače jedan, samo šaraš tim očima, pa sada da budeš kako valja'", prisjeća se Njego.
NN: Zanimljiva je i Vaša religioznost, koja je pomalo i specifična.
OLIVER NJEGO: Pa nije specifična. Religija je ovozemaljska i onozemaljska stvar, budući da o onozemaljskoj ne mogu da pričam, trudim se u ovozemaljskim stvarima biti koliko god mogu vredan pažnje i da na svim raskrsnicama života odaberem pravi smer. Da li je to bila božija premisao ili me je neka ruka vodila, ne znam, tek vrlo sam sadržajno proveo to mladalačko doba, ali ne konzumirajući ništa od opojnih sredstava, nisam nikada pušio, a živeo sam lepo, mada, danas, sa svojom porodicom, živim još lepše i na tome sam Bogu zahvalan.
NN: Ranije su Vas često u Dučićevom gradu poredili sa Dučićem i njegovom ljubavlju prema ženama, je li to danas tako?
OLIVER NJEGO: Dučić mi je do 42. godine bio životni motiv, kada su žene u pitanju, a sada - što je bilo, bilo je, sve su to bili anđeli moje mladosti. Ja sam tada, kao i Dučić, bio nešto osetljiviji prema ženama, ali ne iz raskalašne pobude i dokazivanja i lečenja kompleksa, nego iz one pobude koju je i sam pesnik imao kada je pisao najlepše ljubavne pesme. Iako mnoge žene misle da je Dučić bio ženomrzac, on je upravo svojim pesmama dokazao suprotno i ne bi ni bio ono što je bio bez žena, niti bi tako lepo pisao o njima da ih nije voleo. Sada, međutim, volim toga svevremenog Dučića i divim mu se na jedan drugi način.
NN: Često se vraćate Trebinju, je li to ipak zbog Dučića?
OLIVER NJEGO: Trebinje ima jednu romantičnu crtu i preko dana, ali i preko noći. Noću, u tihovanju i kada je prazan grad, ja iz hotela "Platani" uživam u tim uglačanim, svetlucavim ulicama i tim šetnjama po noći, gde se opijam i nekim starim, ali i novim, lepo ukomponovanim urbanističkim detaljima, lepoti ovih stoletnih stabala. Isto tako me preko dana opija ova živost ispod tih platana, ta radost i bogatstvo ljudskih fizionomija. Ivo Andrić na jednom mestu kaže da se čovek ne može nagledati zvezdanog neba i ljudskih lica, a ja to osećam upravo u Trebinju i tako se lečim od psihoza i depresivnih stanja, jer znam da nema gumice, nema brisanja i popravki.
NN: Da li u Trebinju dobijate i posebnu inspiraciju?
OLIVER NJEGO: Kako da ne, naročito kada su romantične pesme u pitanju, jer se ja naročito u Hercegovini raspevam na stihove Alekse Šantića (pjeva):
"I opet mi duša sve o tebi sanja
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja
Kao tavni oblak kad sa neba mine."
I uopšte, pevam Dragana Stojnića kada sam u društvi dama, ali volim i stare majstore, duhovnu muziku, kada sam kod kuće sam sa sobom, najradije slušam ruske horove koji su mi najbolja terapija, dok u društvu volim da pevam starogradske, sa studentima prebiram celo gradivo i tako.
NN: Kako je raditi sa studentima?
OLIVER NJEGO: Čini mi se da je i celokupna ova situacija doprinela da i studenti budu malo površni, iako se ja trudim da ne budem suvoparni profesor, pa im samo pokazujem tehniku pevanja, već sa njima razgovaram i o književnosti, pa im zadajem da pročitaju i određena literarna dela, zadajem im da nauče da odrecituju i neku pesmu, poput:
"Sećam se samo da je bila nevina i tanka
I da joj je kosa bila topla
Ko crna svila u nedrima golim."
Ja studente, dakle, učim da budu umetničke ličnosti, jer nije samo umetnik ako ume nešto da otpeva, nego da ume nešto i da kaže, da se trude da budu različitiji od ostalih, da ne bi ličili na ostale, jer se po tome prepoznaje umetnik, po blaženstvu koje ga izdvaja od prosečnosti...
NN: Šta trenutno radite i šta planirate ovog ljeta?
OLIVER NJEGO: Neke koncerte po Srbiji, Jagodina, "Somborski dani", pa "Ohridsko leto", ali ništa specijalno, jer se ja nikada nisam nešto posebno trudio. Teraju me ljudi da nešto snimim, ali ja to ne volim, ne želim da ostavljam nikakve materijalne tragove te vrste. Ovoga leta ću sa svojom porodicom, kao i svaki put do sada, provesti vreme negde na odmoru, da li u Grčkoj, ili dole negde u Crnoj Gori i to me čini najsrećnijim...
NN: Kako sada sluša mali Đorđe?
OLIVER NJEGO: Pa, još je mali, ali uneo je dosta veselja u našu ionako veselu kuću. Pravo da vam kažem, malo su me omalovažavali, pa sam se ja, ne bi li im izbio argumente, odvažio da u 55. godini treći put postanem tata, a tu je bilo i malo zadirkivanja zbog dve kćerke. Ima tu i jedna anegdota kada me lekarka, inače naša komšinica, pozvala da nam saopšti da je, nakon što smo supruga i ja radili neke pretrage, sve u redu i upitala da li želimo znati pol deteta, a ja joj odgovorim: "Šta tu treba da se pita, zna se da je žensko", pa mi ona odgovori: "A ne, ovoga puta ste pogrešili."
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.