Zdravlje

Zlatna zrna zdravlja: Kukuruz čuva srce i mozak

Zlatna zrna zdravlja: Kukuruz čuva srce i mozak
Foto: Ilustracija | Zlatna zrna zdravlja: Kukuruz čuva srce i mozak
N.N.

Bez obzira voljeli ga više na klipu ili u zrnu, kuvanog, pečenog ili kao najpopularniju grickalicu, kokice, sezona kukuruza počinje.

Od mladih do starih, teško ćete naći osobu koja ne voli uživati u ovom slasnom plodu prirode. Oko njega je sve zabavno  od čišćenja, kada pravimo brkove od kukuruzove svile, do musavog lica od uva do uva kada zagrizemo pečeni klip. Ali, kako ne bi sve ostalo samo na ukusnoj grickalici, donosimo vam njegovu priču.

Kukuruz je porijeklom iz Srednje Amerike, a na naše prostore je doselio početkom 17. vijeka. Danas se od njega proizvodi više od 500 različitih prerađevina, a zbog svojih nutritivnih vrijednosti čest je dodatak raznim jelima. Ova namirnica slatkastog okusa i prekrasne žute boje obiluje vlaknima koja snižavaju povišeni nivo holesterola i brinu se za dobru liniju, folnom kiselinom koja štiti krvotok, vitaminom B1  važnim za dobar rad mozga te ugljikohidratima koji nam pružaju prijeko potrebnu energiju. Naučnici su otkrili da prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći, pa za ovu namirnicu ne vrijedi napomena "jedite dok je svježe".

POBOLJŠAVA MEMORIJU

 Zahvaljujući obilju vitamina B1 (jedan kukuruz zadovolji 24 odsto od ukupnih dnevnih potreba), koji je sastavni dio enzimskih reakcija vezanih za stvaranje energije, takođe igra važnu ulogu u kognitivnim funkcijama mozga jer je potreban u sintezi acetilholina. Nedostatak acetilholina vezuje se za bolesti koji se javljaju starenjem, kao što su senilnost i Alchajmerova bolest.

PRIJATELJ ORGANA ZA VARENJE

Zbog velikog sadržaja biljnih vlakana, odličan je diuretik i pomaže u regulisanju zatvora. Dobar je i kod oboljenja želuca, jer ublažava simptome gastritisa i čira na želucu, a znatno smanjuje i gorušicu.

SRCE VOLI KUKURUZ

Zbog velikog sadržaja dijetetskih vlakana, kukuruz snižava nivo holesterola u krvi, a njegovo blagotvorno dejstvo na zdravlje kardiovaskularnog sistema leži i u značajnom sadržaju vitamina B grupe koji snižavaju nivo homocistina u krvi. Homocistin direktno oštećuje krvne sudove pa snižavanjem koncentracije ovih opasnih molekula smanjuje se rizik od srčanog i moždanog udara, ili oboljenja perifernih krvnih sudova.

SMANJUJE RIZIK OD RAKA PLUĆA

Konzumiranjem hrane bogate betakriptoksantina  crvenonarandžastog karotenoida koga ima u velikim količinama u kukuruzu  značajno se smanjuje rizik od obolijevanja od raka pluća. Jedna od studija je pokazala da unošenje kukuruza kod nepušača smanjuje rizik za 27 odsto, a kod pušača 37 odsto u odnosu na pušače koji rijetko unose hranu bogatu ovim sastojkom.

ZAŠTO SU KOKICE ZDRAVE…

Tim naučnika sa pensilvanijskog Univerziteta "Skrenton" tvrdi da kokice sadrže više antioksidanasa od voća i povrća. Ističu da jedna porcija kokica ima oko 300 miligrama antioksidanasa, što je skoro dvostruko više od 160 miligrama, koliko sadrži porcija bilo kojeg voća. Koncentrat antioksidanasa kokice imaju u sebi jer u stvari sadrže samo četiri odsto vode, dok u pojedinim vrstama voća i povrća taj postotak dostiže 90. Pritom se upravo u hrskavoj opni kokice nalazi najveća doza antioksidanasa i vlakana. Ako ih pripremamo s uljem, zeaksantin i lutein koji se nalaze u kukuruzu, a predstavljaju pigmente iz grupe karotenoida, opadaju sa 1.087 mcgna na 829 mcgu u 100 g kukuruza, što znači i da opadaju hranjive vrijednosti. Ali, ukoliko ih pravimo u aparatu za kokice koji radi na vruć vazduh bez dodate masnoće i soli, onda se vrijednosti zaštitnih čimbenika penju, pa se tako betakaroten koji se takođe nalazi u kukuruzu, a predstavlja biljni pigment bogat antioksidansima penje na 66 mcg, dok kombinacija luteina i zeaksantina na 1.087 mcg. Ako dodamo samo jednu kaščicu ulja, broj kalorija u kokicama se povećava na 517, dok ih maslac povećava na čak 536 kalorija.

Nutritivne vrijednosti:

Kako u kukuruzu ima najviše škroba (73 odsto), odličan je nemasni izvor energije (100 g daje oko 360 kcal). Sadrži i dosta proteina (811 odsto), vitamina E i B kompleksa, provitamina A, vlakana, minerala (fosfora, kalijuma i magnezijuma) te šećera (glukoze, saharoze i fruktoze, pa ga dijabetičari trebaju umjereno konzumirati).

Zanimljivosti:

Kukuruz su konzumirali i drevni narodi južne Amerike

Porijeklo ove žitarice je južni Meksiko, a na Stari kontinent ga je prenio Kolumbo. Popularnost kukuruza je ubrzano rasla pa se tako proširio i u Francusku, Italiju, Balkan i Tursku. Danas se najviše proizvodi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Veoma je isplativa biljka

Od stabljike, preko klipa, zrna i lišća  svi njegovi dijelovi su iskoristivi u nekoj od grana industrije.

Jedete ga, mažete se s njim, nosite ga...

Zbog svoje velike iskoristivosti sastavni je dio preko 1.000 različitih proizvoda. Koriste ga prehrambena, farmaceutska, kozmetička, tekstilna i hemijska industrija.

Ne možete od svakog kukuruza dobiti kokice

Postoji mnogo vrsta kukuruza, ali da biste uživali u kokicama potrebno je odabrati posebnu sortu prikladnog imena kokičar. Najpogodniji je za puckanje jer u sebi sadrži malenu količinu vode, koja, kada se zagrije i pretvori u paru, natjera zrno na eksploziju.

Šta zapravo grickate

Kao i kod ostalih žitarica, kukuruz obiluje ugljikohidratima i vlaknima, sadrži vitamin B, malo vitamina C i puno minerala.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Izdvojeno
Najčitanije