Kada sam otišla na treću ili četvrtu sesiju kod moje theta hilerke, te sesije mi jako pomognu da izdržim mirno čekanje tumor markera, ona mi je postavila jednostavno pitanje - da li ti zaslužuješ sve najbolje?
Duboko sam se zamislila i sasvim iskreno odgovorila - NE! A zašto, pitala me je, zašto misliš da ne zaslužuješ? Tu je moj odgovor značio suočavanje sa šokantnom istinom - zato što me onda mrze! Ovaj prost odgovor moje podsvesti suočio me s najmračnijim aspektom mog života gde sam se na najbrutalniji način još u detinjstvu suočavala s mržnjom, ljubomorom, zavišću ne samo onih koji me nisu poznavali, nego i onih koje sam smatrala prijateljima.
Sarajevski slučaj žurke naučio me još u osamnaestoj godini da je ljudima potrebno vrlo malo da se pretvore u masu koja zarad laži i spina prosto uživa da linčuje i progoni, seče glave i spaljuje, uverena da je u stanju da rasuđuje šta je dobro, a šta loše, i uvek u frekvenciji nemanja ta besna masa, koja hiljadama godina spaljuje, veša, linčuje, odrubljuje glave, misli da uvek radi pravednu stvar. Kad su me zbog izrežiranog političkog slučaja, koji su režirali moji dragi "prijatelji", stavili na stub srama, ja nisam imala pojma zašto sam bila kriva. Jedna omladinka je rekla da me treba strpati u zatvor jer sam putovala s ocem, nosila šešire i imala za hamburger kad ona nije...
Pošto sama imam veliki osećaj radosti kada neko drugi doživljava radost, nisam se nikad držala onog bapskog saveta da krijem svoju sreću. S radošću sam delila svoja putovanja i sreće, nesvesna da neko može da vas mrzi jer ste srećni! Kada sam se razbolela, nanovo i nanovo sam se šokirala da postoje osobe koje misle da zaslužujete bol jer ste bili srećni i vodili svoj život po svojoj meri, a ljudi u frekvenciji zavisti i nemanja mislili da ste im vi krivi što ste živi, a oni nesrećni. Još ti moji jaki crnogorski porodični programi čojstva, junaštva, morala, obraza proizvodili su mi veliku bol i ja sam, kao najveći moron, pokušavala na svaku laž i malicioznost da odgovorim, da se opravdam, ne shvatajući da je mržnja gluva i slepa. Da duši punoj ljubavi na visokoj vibraciji nemaš šta da objašnjavaš, jer njoj je sve jasno, a duša puna gorčine, zavisti, besa ne želi da čuje istinu, ona želi svađu i krv, i ni njoj nema šta da objašnjavaš.
Onda se jedno jutro probudiš i shvatiš da nemaš potrebu da bilo šta objašnjavaš bilo kome, da nemaš želju da se pravdaš onima koji lažu i mrze, da te baš briga šta bilo ko misli dok imaš mir u srcu. Shvatiš da svi oni destruktivni programi više nemaju veze s tobom. Svako je na drugom nivou svesti i ima svoju istinu i tu nema ubeđivanja. Kako da bebu koja je u fazi da leži i plače ubeđuješ da treba da hoda. Uzalud je. Nije došlo to vreme. Ne smemo oduzeti sebi pravo na sreću u duši zbog straha da ćemo povrediti nekog drugog koji ne shvata da je sam tvorac svog kosmosa sreće i nesreće. Meni je taj progon zavidnika spasao život i ja od tad od moje 18. zahvaljujem i blagodarim na svemu, pa i na onome što izgleda kao nesreća, jer znam da se sve odvija za naše dobro, ali mi to ne možemo uvek da shvatimo... A onima koji nam sude, koji lažu i pletu intrige, možemo poželeti isceljenje od zavisti, od mržnje, od osećaja nemanja, jer svako je tvorac svoje sreće i nesreće. Dok god verujemo da nam je neko drugi kriv, mi smo u samobmani traženja krivca, u iluziji žrtve... Istinski, suštinski, iz dubine duše doći do toga da nas je baš briga šta ko misli, šta nam prigovara, je početak prava na sopstvenu radost i sreću.
A to ako vaša sreća, radost, ljubav, smeh, vređa nekog, to je njegov problem. To se leči... Jedino je bitno šta je u vašem srcu i da li je ona linija sa Bogom stalno otvorena, što se uvek iskazuje kroz osećaj ljubavi, radosti i mira. Kad su u nama bes, tuga, zavist, želja za osvetom, to prosto znači da smo prekinuli svoju direktnu liniju sa Božanskim u sebi. Dakle, kada dođe ono jutro da vas zaista suštinski i istinski "zabole" šta misli Žika, Mika, šta o vama lažu i šta vas ogovaraju, prigovaraju, osuđuju vas - e kad se desi taj osećaj slobode, to znači da ste u kosmičkom lotou osvojili glavnu premiju, slobodu od tuđeg mišljenja, slobodu od potrebe da svoje ja merite kroz tuđe reči umesto kroz Božije zenice i svoje srce, koji su jedini meritorni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.