Tamara Simić je široj javnosti poznata kao manekenka, pobjednica na nekoliko izbora ljepote u Bosni i Hercegovini te kao učesnica rialiti šoua "VIP Veliki brat", a ono što je donedavno krila jeste talenat za pisanje.
Ova djevojka, rođena u Bijeljini s trenutnom adresom u Beogradu, nedavno je predstavila svoju knjigu "Neobična bajka", jer su, kako je istakla, bajke ostavile poseban trag u njenom odrastanju.
Sa samo 13 godina imala je prvu naslovnu stranu, kasnije je završila ekonomski fakultet, a dugi niz godina se bavi i humanitarnim radom.
NN: Domaća javnost Vas je zapazila kao uspješnu manekenku i misicu. Kako je došlo do Vašeg iskoraka u književnost?
SIMIĆ: Kao dete, odrasla sam uz bajke. Uostalom, a ko nije? No, i u vreme puberteta, kada se mnogi odriču bajki i žele da se predstavljaju kao zreli i odrasli, ja sam, pomoću maštanja, živela svoje bajke. Moje maštanje me nikada nije napustilo. Upijala sam svoje doživljaje i u vizijama ih trasformisala u savremene maštovite priče. U jednom momentu sam počela da zapisujem ove svoje maštovite pričice, naravno, samo za sebe.
NN: Zašto baš ova tematika, koje to neobičnosti skriva "Neobična bajka"?
SIMIĆ: Bajke su ostavile poseban trag u mom odrastanju, a za to se pobrinuo moj deda. Kad sam bila mala i dok još nisam znala da čitam, on je sve svoje slobodno vreme posvećio čitajući ih meni, ili pričajući neke svoje doživljaje iz mladosti. Čak je i on pisao, ali nije doživeo nijedno svoje delo da objavi. Ja sam osoba koja svaki svoj plan realizuje, tako da se nisam zadržala samo na pisanju za sebe nego sam i objavila "Neobičnu bajku". A "Neobična bajka" je neobična jer ima elemente bajke, mašte, magije i čarolije, ali ukršta sadašnjost i prošlost, današnje trendove i stara načela po kojima se mnogi i dan-danas vode. Navijam za sreću, ljubav i dobrotu i u svakom trenutku nalazim rešenje da se vratimo na taj put.
NN: Koliko Vam znači i činjenica da su recenzije pisali Ivana Ralović i jedan od najboljih pisaca za djecu na našim prostorima Ljubivoje Ršumović?
SIMIĆ: Puno mi je pomogla gospođa Ivana Ralović, koja je iščitavala kompletan rukopis i nikada mi nije rekla da se umorila, a i veoma vredne savete mi je davala. Zbog toga sam joj mnogo zahvalna. Posebnu zahvalonost dugujem neprikosnovenom autoritetu za ovu književnu oblast, gospodinu Ljubivoju Ršumoviću, koji je prepoznao da ova bajka vredi i napisao divnu recenziju.
NN: Smatrate li da se u BiH, generalno, veoma malo pažnje poklanja piscima, a mladi autori su takođe veoma rijetko podržani od strane bilo kakvih institucija, zbog čega se i veoma teško izdvojiti i dokazati?
SIMIĆ: Mislim da u svaki posao treba uložiti veliki trud da bi došlo do realizacije, a tako je i u pisanju. Koliko u nešto ulažemo, toliko i dobijamo. Ja sam svesna da sam jako kreativna osoba, ali sam i svesna da bi to bilo i zapaženo, dobilo na značaju i vrednosti, potrebno je ulagati u sebe i u ono šta stvaramo. Moram se pohvaliti da sam prijatno iznenađena medijskom pažnjom i koliko su ljudi u BiH zainteresovani kada im kažem da sam napisala knjigu. Uvek nailazim na veliki osmeh i ruku pomoći. Skoro sam pravila promocije knjige "Neobična bajka" u Bijeljini i Beogradu i oduševljena sam posetom. U Bijeljini, pored 50 mesta za sedenje, toliko je i stajalo ljudi. Nadam se da će i u ostalim gradovima biti približno takav odziv. Ovo je ipak moja prva knjiga i prezadovoljna sam kojim putem ide. Ako sam ovom knjigom uspela da pozitivno uzrujam neko nemirno srce, misija mojih snova i mašte je uspela.
NN: Činjenica je da na našim prostorima ljudi imaju predrasude prema manekenkama. Da li ste možda ovom knjigom željeli da bar u nekoj mjeri razbijete iste i dokažete da djevojke koje šetaju pistom ne rade samo to u životu?
SIMIĆ: Od samog početka svoje karijere uvek sam apelovala da se mladi usmere na nauku, učenje i sport, jer to omladinu obrazuje i podstiče na bitne, dobre i lepe stvari, tako da nemaju vremena razmišljati o lošim. Za uspeh potrebno je biti odlučan, uporan i ambiciozan, jer vrata slave se ne otvaraju sama, nego ih otvaramo mi.
NN: Završili ste ekonomiju, manekenstvom se bavite niz godina, a sada je na red došla i književnost. Šta Vama, od ove tri oblasti, pričinjava najveće zadovoljstvo i pronalazite li neke zajedničke momente za sve njih?
SIMIĆ: Što se tiče ekonomije, imam posao u svojoj struci, koji mi je zanimljiv. Planiram sledeće godine da sedmi put organizujem Izbor za mis Semberije, a posle toga i da učesvujem u organizaciji Izbora za mis Republike Srpske. Bila sam na zadnjem "Fashionweeku" u Sarajevu, a ako nađem vremena, rado ću se pojaviti i na sledećem. Ove godine sam objavila svoj prvenac i ilustrovala "Neobičnu bajku", a moram se pohvaliti da sam počela da pišem i sledeću knjigu. Nadam se da ću je objaviti sledeće godine. Zasad mi najveće zadovoljstvo pričinjava pisanje, ali jako dobro usklađujem sve obaveze i nadam se da će tako biti još dugi niz godina.
NN: Bili ste jedna od učesnica rialiti šoua "Veliki brat", kako sada sa ove distance gledate na taj šou i na Vaše učešće u istom?
SIMIĆ: I dalje gledam kao na jedno veliko iskustvo i nešto što sam proživela na jako lep način. Učešće u šouu "VIP Veliki brat" mi je pomoglo da bolje procenjujem ljude i njihovu komunikaciju pred kamerama. Ali mislim da je najbolje da citiram gospodina Ljubivoja Ršumovića i ono što je napisao o mojoj knjizi: "Psihoanalitičari bi u ovom rukopisu našli dokaz mnogih Jungovih i Frojdovih teorija, kad bi voleli da čitaju knjige. Oni radije čitaju ljude, što Tamara zna ..."
NN: U Vašoj biografiji navedeno je da živite na tri adrese u dvije države. Da li je teško priviknuti se na česta putovanja i balansirati između poslovnih i porodičnih obaveza?
SIMIĆ: Poslednjih nekoliko godina živim u Beogradu, a sestra i mama su mi u Bijeljini. Veliku podršku imam od njih, tako da mi i one dosta olakšavaju svojim dolaskom kod mene, ako nemam vremena, da stignem da ih posetim. Ipak, to nije neka udaljenost, a za ostalo je zaslužna navika koja je posle 11 godina prešla u rutinu, tako da mi nije teško izbalansirati put i stići sve da završim.
NN: Koliko zapravo ima istine u pričama da manekenke zbog vitke linije moraju non-stop da budu na dijetama, da se izgladnjuju i da ispunjavaju, u tom smislu, sve uslove koje im vlasnici nekog brenda postave? Da li ste neke od takvih neprijatnosti osjetili i na svojoj koži?
SIMIĆ: Meni je jako žao što mnogi kreatori zahtevaju premršave devojke i time često one gube samopouzdanje, izgladnjuju se i obolevaju. Kada bi me pre revije neka devojka pitala da li je debela, na sve načine sam pokušavala da joj objasnim da lepo izgleda. I meni se nekoliko puta dešavalo da me neko kritikuje, ali nisam dala da to utiče na moje samopouzdanje.
Svoju liniju održavam tako što svako jutro odradim trening od sat i po do dva sata sa ličnim trenerom i onda nastavljam sa ostalim obavezama. Više volim da treniram nego da se izgladnjujem i držim dijete. Nastojim da jedem što više povrća, voće ne volim baš puno, ali sam kupila sokovnik i često pravim razne koktele od jabuke, narandže, cvekle, mrkve. Gazirane sokove ne pijem i ne jedem hleb, osim ponekad kukuruznog.
NN: Šta Vas čini srećnom u slobodnim trenucima?
SIMIĆ: Srećnom me čini pisanje, čitanje knjiga, gledanje filmova i, naravno, uživanje u zajedničkim trenucima sa mojim najdražima.
NN: Kakvi su Vaši trenutni angažmani, ali i planovi za narednu godinu, koja samo što nije stigla?
SIMIĆ: Nakon nedavno održanih promocija u Dečjem kulturnom centru i osnovnoj školi u Beogradu i u Bijeljini, planiram da knjigu promovišem i u Brčkom i Šapcu i u ostalim mestima, na osnovu već zakazanih termina. Nastavljam organizovanje izbora za mis Semberije i mis Republike Srpske, organizovanje i prikaz predstave "San o Balkanu" opet u Beogradu i nadam se ponovo u Alžiru, Turskoj, a u aprilu u Aleksandriji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
