Kolumne

Crni praznik

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Srbija ove godine nije obeležila Svetski dan bezbednosti na radu - pao je nezgodno, em nedelja, em Uskrs, em odmah posle njega Praznik rada.

Dva dana kasnije, tačno između Uskrsa i Prvog maja, crna statistika smrti na poslu uvećana je za dva izgubljena života; u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Kuršumlije stradali su vozači autobusa i kamiona koji su se direktno sudarili. U čeonom sudaru, kome se još ne zna uzrok, sem da je autobus niških registracija iznenada u krivini prešao u suprotnu traku, obojica su ugljenisana, kao i još dvoje putnika. Peta žrtva je nešto kasnije preminula od zadobijenih povreda.

Do utvrđivanja uzroka za vlast je ova nesreća izazvana vožnjom neprilagođenom uslovima na drumu - krivina, klizav put... I oba vozača su, do daljeg, žrtve saobraćajnih nesreća. Otuda, valjda - u potonjim prazničnim danima - tek apel vozačima da budu pažljiviji. Koliko učinkovit, pokazuje i nova nesreća koja se samo dva dana kasnije dogodila na istom mestu. Na sreću, samo sa povređenima.

Pogibijom dvojice vozača na radnom mestu ovogodišnja statistika je uvećana za dva života, preciznije dvije smrti, ali još se ne zna koliko ih je tačno stradalo - do 10. marta ih je bilo osmoro, a prema rečima direktora Inspektorata za rad i zdravlje na radu Stevana Đurovića za "Insajder", samo jedan od njih nije imao odgovarajući ugovor o radu, dakle, bio je angažovan "na crno". Što, uzgred rečeno, praktično znači da porodica ne može da naplati odštetu, čak ni osiguranje - jer ga nema.

Zna se, međutim, da je lani na radu smrtno stradalo 53 radnika, a broj povređenih je višestruko veći. No i ovde valja imati zadršku, jer se ne zna koliko od žrtva saobraćaja - 600 godišnje, među kojima su kamiondžije i vozači autobusa i službenih vozila - uđe u tu statistiku, koja je i više nego crna.

Najčešći uzroci prošlogodišnjih smrti na poslu su, prema analizi Inspektorata, bili pad sa visine, strujni udar ili pad nekog predmeta. Najviše stradalih je u industriji, potom u građevinarstvu, sektoru usluga, poljoprivredi, šumarstvu, trgovini pa saobraćaju i skladištenju.

Za razliku od prvih ovogodišnjih nalaza, bezmalo trećina njih je radila "na crno", pretežno u građevinarstvu. Što, dalje, znači da valja očekivati tzv. rastući trend i ove godine, jer građevinska sezona tek počinje, a tamo, zna se, mnogo se gine, jer je slaba zaštita u svakom smislu. Pri čemu čak i država na svojim gradilištima toleriše - da ne kažemo angažuje, ljude bez ugovora koji posle svega ostanu samo statistička brojka.

Podaci koji dodatno treba da brinu kažu da se nesreće na radu najčešće događaju u prvoj smeni početkom sedmice, kad bi bilo logično pretpostaviti da su ljudi najodmorniji, a najviše stradaju iskusni radnici od 46 do 50 godina, uglavnom kvalifikovani ili čak visokokvalifikovani za posao koji rade.

Kada su povrede u pitanju, 2018. godine najčešće su bile u građevinarstvu, pa proizvodnji i prenosu električne energije, delatnosti proizvodnje mašina, metala i druge opreme, a najčešći uzroci su padovi ili udari padajućeg objekta. Ovde je reč o nešto starijim radnicima, takođe iskusnim, od 51 do 55 godina, a prema nalazima Inspektorata na osnovu nadzora u 797 slučajeva teških povređivanja -70 odsto njih više nisu sposobni za rad.

Što znači da će 10-15 godina pre roka u invalidsku penziju, bar oni koji su imali ugovor o radu i dovoljan broj godina staža za tu vrstu "državne apanaže".

Uprkos svemu, izgleda da se malo koga zapravo tiče sudbina stradalih radnika i njihovih porodica, pri čemu valja naglasiti da je reč radnik umesto sveobuhvatnije zaposleni ovde sasvim na mestu, pošto praktično nema druge vrste angažovanih koji stradaju ili se povređuju sem manuelnih radnika i vozača.

No, vratimo se sudu da su prepušteni sami sebi. A zašto, odgovor nudi sledeća vest: "Jedan od odgovornih za pogibiju radnika Nebojše Turovića (56) iz Kraljeva, 29. avgusta prošle godine na gradilištu u Ulici kneza Miloša u Beogradu, okrivljeni P.Ž. priznao je krivicu i zaključio sporazum sa Prvim osnovnim tužilaštvom na osnovu kojeg će biti uslovno osuđen na 23 meseca zatvora sa rokom provere od četiri godine. Prema B.D. i D.S, okrivljenih za nepreduzimanje mera zaštite na radu, tužilaštvo je odložilo krivično gonjenje, jer su na osnovu opotuniteta uplatili po 250.000 dinara, dok se protiv M.P. nastavlja krivični postupak zbog 'teškog dela protiv opšte sigurnosti', a protiv N.S. zbog nepreduzimanja mera zaštite na radu", objavilo Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu.

Prema informacijama medija, Turović je sa bratom od 2009. živeo i radio u Beogradu, očito ilegalno, pošto su zvanična dokumenta i slovila na Kraljevo. Čudnom igrom sudbine, ovaj diplomirani ekonomista završio je kao građevinac - priučeni, dakako - a stradao je u Sarajevskoj ulici u Beogradu kada se na njega obrušila ogromna količina šljunka posle urušavanja dva potporna zida na gradilištu luksuzne zgrade. Sve to kazuje da se pogibijama na radu ne sme prilaziti samo statistički, pošto su uzroci i duboko socijalni, ne samo radni.

Ipak, jedna statistika je više nego ubedljiva i kaže da niko kome je radnik na radu poginuo nije dobio zatvorsku kaznu veću od pet godina zatvora i to je, da ne bude zabune, incident. Uglavnom prolaze s nekim novčanim kaznama, uslovnim zatvorskim kao u slučaju "Turović", a najčešće i bez njih, jer se, naprosto, pusti da slučaj - zastari. Recimo, opet navodi Đurović kao najupućeniji, od 2013. Inspektorat je podneo 119 krivičnih prijava, a njihov epilog je više nego bedan: jedno osuđeno na godinu dana zatvora i još jedno na uslovnu kaznu od godinu dana, iako zakon predviđa da je u slučaju da se dokaže krivica za nečiju smrt kazna od dve do 12 godina zatvora.

Ovde bi se još valjalo pozabaviti onim podatkom da najčešće stradaju iskusni, bar po godinama, radnici ponedeljkom i utorkom. Analiza Inspektorata ne kaže zbog čega je to, ali nije teško zaključiti da ti ljudi, bez obzira gde rade i pod kojim uslovima, rade čitave radne sedmice na poslu, često i prekovremeno za više nego bedne nadnice. Najčešće su na "minimalcu", odnosno primaju manje od 250 evra, ako imaju papire, odnosno ugovor, a za nešto više ako rade na crno. Građevinci u sezoni rade i subotom, a podrazumeva se 12 sati dnevno. To znači da im samo vikend ili pola vikenda ostaje za one kućne poslove koje valja obaviti - ako nećeš ili ne možeš da platiš drugoga. Ili rade privatno za dodatnu zaradu. I logično da ponedeljkom dolaze umorni na posao.

Doda li se tome podatak Uprave za bezbednost na radu da je prošle godine u samo 30 odsto kontrolisanih firmi posao organizovan u skladu sa obavezama o bezbednosti na radu, jasno je zbog čega su radna mesta postala prava bojišta.

No, kako već rekosmo, ove godine smo propustili da to zabeležimo makar prigodno - bili praznici!

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije