Kolumne

Doživeti stotu!

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Radni vek u Srbiji, a sledstveno i Republici Srpskoj, mogao bi biti produžen do navršenih 70 godina života, za sada samo za one koji to žele, ako se usvoji inicijativa za izmenu Zakona o radu.

Zaposleni bi, prema toj zamisli, mogao da ostane u radnom odnosu još pet godina posle ispunjenja uslova za starosnu penziju ako to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za njegovim radom, rečeno je na savetovanju u Budvi, koje je organizovao Savez udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske.

Predlog će biti upućen ministarstvima koja su ovlašćena da Vladi Srbije (verovatno će tako biti u i RS) predlože izmene i dopune Zakona o radu. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju neće se menjati do daljeg!

Lično, nemam ništa protiv, nadam se da će me zdravlje i malo razuma poslužiti još koju godinicu posle penzije koja stiže za tri godine; uprkos svemu, lepo je i zdravo raditi, a i kapne dodatak na minornu penziju. Štaviše, i sada puno ljudi radi daleko posle 65, pa i 70. godine života. Doduše, uglavnom je reč o malo posebnijim primercima ljudskog roda, naučnicima, umetnicima, inženjerima i vrhunskim majstorima nekog zanata. I političarima! Sem potonjih, gotovo bez izuzetka zaposleni su u privatnom sektoru, gde poslodavac racionalno ocenjuje njihove sposobnosti i značaj iskustva, bilo u radu, bilo u prenosu znanja mlađima. Ili su sami sebi poslodavci. U tzv. javnom sektoru moraju da imaju odobrenje nekih komisija, a često ga nemaju. Setimo se samo kako je pre nekoliko godina na silu penzionisano mnoštvo lekarki samo zbog toga što ima stigao "vakat", a država nije htela više da ih "plaća"!

No, svi ljudi - komisijski ili po dogovoru sa poslodavcem ili sobom samim - i sada po važećim zakonima mogu da rade. Pri čemu im niko ne brani da odu uredno u penziju, a po ugovoru rade, čak i u tzv. stalnom radnom odnosu, na neodređeno vreme. Istina, uglavnom treće doba dogovorno radi "na crno", ljudima svejedno, a poslodavcima štedi izdatke doprinosa, premda krše zakone, no to su stvari za inspekciju. Čemu, onda, inicijativa ove vrste?

Moguće je nekoliko odgovora, ali svi se, ovako ili onako, svode na probni balon pred očekivano obavezno produženje radnog staža. Prva varijanta je gotovo benigna; moguće je da dušebrižni pravnici - koji, uzgred, rade i u stotoj, ako im se hoće - žele da budu korisni članovi zajednice i predlože rasterećenje penzionog fonda, koji grca davno opljačkan, s jedne strane, a s druge ugrožen prostom činjenicom da je životni vek sve duži, pa u punom sjaju nastupa stara pošalica: "Nije važno kolika je penzija, nego koliko je dugo primaš." No, čak i da je pravnička samopromocija, činjenica da su prilično prenošeni, posebno u medijima nad kojima država ima ozbiljne ingerencije, malo menja stvari.

Verovatnije je ispipavanje javnosti na uvođenje obaveznog dužeg radnog staža, možda ne do 70, ali do 67. Što Srbiji sledi. Odmah posle Hrvatske, primerice, samo je pitanje da li za godinu, dve ili pet, šest. 

E, sad, bitni su i neki modaliteti samog predloga, kao i oni koji izostraju. Naime, kako je za "Politiku" objasnila docentkinja na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta "Union - Nikola Tesla" Vesna Stojanović, "posle 65. godine poslodavac bi u skladu sa svojim potrebama mogao da ugovori sa zaposlenim da radi puno radno vreme, polovinu radnog vremena, ali i da radi kod kuće ili neki drugi modalitet rada o kome bi se sporazumeli". Odnosno: "Ako bi zaposleni radio posle 65. godine polovinu od punog radnog vremena, drugi zaposleni ili neki novozaposleni radnik bi mogao da radi drugu polovinu radnog vremena. Ovo bi omogućilo novo zapošljavanje kadrova, ali bi s druge strane i povećalo mogućnost prenosa stečenog iskustva sa starijih na mlađe."

Što bi se reklo, sit i stari vuk, a i poneki vučić - dele platu, dele obaveze, dele im se i "privilegije" stečene po radnom odnosu. No, kako rekosmo, sve ovo predloženo moguće je i sada kod privatnika, pa hajdemo na drugi deo pitalice - šta nije predloženo, a zahvata jedan deo aktuelnih penzionera kao kazna?

Svi koji su napunili uslov za penzionisanje od 40 godina staža danas mogu u penziju bez problema, ako su voljni da državi plaćaju reket od četiri koma kusur odsto po godini života koja im nedostaje od još važnijeg uslova - 65 godina života. Prostije, ako ste počeli da radite sa 20 godina, odradili traženi radni vek i hoćete u penziju, država kaže "može", ali api vam nešto više od petine. I nema uslovnog otpusta, kazna traje i traje.

Ili, ako vam je u radnom stažu i deo tzv. beneficiranog, država vas nešto malo više poštuje, popustila već, pa vam to može zaračunati kao nedostajuće godine života. Ali, ne po automatizmu, nego samo ako popunite silne formulare i molite, kumite... Iako je to lane usvojeno kao zakonska odredba, a nadaleko i naširoko se priča o digitalizaciji kao bržem putu do ostvarivanja ljudskih prava... No, na papiru piše, a to što piše vetar nosi, ali daleko od PIO fonda.

Zašto je to bitno? Meni bi, kao laiku priznajem, ali ipak ponešto upućenom, bilo logično da pametni pravci uz predlog olakšanja za državu naprave i dodatak - da se od doprinosa onih koji bi dobrovoljno da rade i posle 65. sačini fond iz koga će se nadoknaditi protivustavno uzimanje novca penzionerima koji su zbog "mladosti" kažnjeni (mada, ko ih je ter'o... da rade!)  Razlog više je što i dalje mogu da rade - i bez nove zakonske odredbe, pa da donekle sami sebi "nadoknade" kaznene poene. U tom fondu, ako se napravi, a ako im se priključi deo zaposlenih - a oni su ovde target - iz javnog sektora, stvari bi još malo više prodisale, da ne kažem kasa za penzije bi bila malo uravnoteženija. A, politička dobit za vlasti je što neće otpuštati stare da bi zaposlili mlade, jer se zna gde je glas sigurniji!

Doduše i fond je pametno rešenja kao i inicijativa pravnika! I, iskreno, da se vlast brine što je dekretom kaznila gomilu ljudi već bi propis izmenila; ionako se hvali suficitom u budžetu. Ovako, što to da rade kad će penale isplaćivati neka druga vlast - ne, naravno, iz svog džepa, nego iz budžeta - kad oštećeni penzioneri dobiju spor u Strazburu. Ne samo ovi mladi, već svi kojima je protivustavno penzija smanjena već godinama. Zbog fiskalne konsolidacije koja se izražava kroz suficit sa kojim vlast ne zna da upravlja.

Napokon, zašto je tema "vruća", mada je i predlog još u domenu mogućeg? Vruća je, vrela, jer Srbija i Srpska već muku muče sa penzionim fondom pošto je penzionera koliko i zaposlenih. A biće ih više, pošto se životni vek produžava, a radno sposobni odlaze kud koji mili moji. Plus, oni koji rade rade mahom za minimalac ili nešto malo više, a od toga teško mogu da prežive, pa im je razmišljanje o drugom stubu, odnosno dobrovoljnom penzionom osiguranju kod osiguravajućih društava, čista uvreda. No, sve su to kockice o kojima bi ozbiljno morao da porazmisli sveti trijumvirat pravnici – ekonomisti - političari! Bez koski koje nikom ništa ne znače.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije