Vlada Srbije obeležila je radno prvih 100 dana u subotu, 7. oktobra, naredne subote 14. oktobra učiniće to i svečano, a premijerka Ana Brnabić izgovoriće i famozne, mesecima najavljivane procente povećanja penzija i zarada u javnom sektoru.
Mada, istine radi, i nije baš povećanja, nego dobrim delom vraćanja oduzetog pre tri godine, što je i obaveza jer je važnost zakona kojim su 2014. smanjena sva primanja iz budžeta istekla. S tim što će povećanje biti linearno, za razliku od uzimanja koja su bila selektivna.
Istine radi, mogao se doneti i novi zakon o produženju mera štednje, ali teško da bi bio primljen sa razumevanjem onih koji su zarad te kase prinudno stezali kaiš tri godine malo više nego što bi da im plate i penzije nisu skresane. Naime, u premijerkinom izveštaju biće i podatak, kako je procurilo u javnost, da je budžet u plusu 20 milijardi dinara.
Prevedeno na svima jasnu valutu, negde oko 170 miliona evra.
Hvale vredan broj, posebno što nagoveštava okončanje ove godine sa pozitivnim bilansom, za razliku od cele protekle decenije. A povećanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i povećanje minimalca, sele se u januar 2018, pa neće okrnjiti ovogodišnju kasu. Uz to, svi se uzdaju da naredna godina neće biti ni sušna ni odviše kišna, jer je ovogodišnja suša prilično poremetila planirane stope rasta, a posebno je zaustavila BDP.
Toliko da je, kako kaže kolega Mijat Lakićević, Srbija lider na repu: naime, u prvih šest meseci 2017. zemlja je ostvarila rast BDP-a od 1,2 odsto, dok je prosek zemalja centralnoistočne Evrope bio 4,2 odsto, a susednih - 4,3 odsto. Na kraju godine rast BDP-a Srbije u 2017. iznosiće 1,5 do dva odsto. Rast znatno manji od najavljenog će, svakako, biti u premijerkinom izveštaju, a pretpostavlja se da će, kao i 2014. kada se slila ogromna kiša, glavni krivac biti - Bog.
Koji, ipak, nije uspeo da isprazni državnu kasu.
Penzije će, najavljuje dalje premijerka u optimističnom stilu vlasti koju predstavlja, biti veće nego ikada ranije. Kad to kaže nesumnjivo misli na njihov nominalan iznos, ne i realan, jer kad se primanja danas u Srbiji prevedu na onu razumljivu valutu kaskaju za nekim ranijim vremenima, kaskaju i za regionom, a sa trenutnim privrednim rastom neće imati potrebno ubrzanje.
No, igra velikih brojeva je hazard u koji se razumeju samo umešni, pa ćemo ekonomskim stručnjacima ostaviti da zbrajaju i oduzimaju, a političarima da prognoziraju. Sigurno je još da će sem brojki premijerka moći još ponečim da se pohvali - recimo, napokon je programiranje uvedeno kao obavezan predmet u peti razred osnovne škole. Po svemu sudeći, biće otvoren i obnovljeni Muzej savremene umetnosti, no posle pune decenije renoviranja osnovano je pitanje učinka baš ove vlade.
Svečanosti, naravno, nisu najbolja prilika da se pominju loše stvari, pa će verovatno tako biti i u subotu. Posebno ako premijerka i Kabinet ograniče pravo "javnosti da zna", odnosno izdeklamuju svoje i novinare ostave bez prava na pitanja. A pitanja ima sijaset; recimo, kako će izmene Zakona o obrazovanju delovati na taj sistem? Ono što je izvesno jeste pravo resornog ministra da samostalno postavlja i razrešava direktore škola. Što će biti priličan posao, jer će među 900 prosvetnih radnika koji će po sili zakona u penziju biti poprilično - direktora.
Nema sumnje da bi se neki od novinara drznuo da pita i zašto ministarstva rada i zdravlja, za potrebe kineskog "Hestila", vlasnika smederevske "Železare", uvode vanrednu kontrolu bolovanja zaposlenih? I još više kako će se to izvesti bez zadiranja u osetljive podatke o zdravstvenom stanju građana?
Ili, kako je legla uplata članovima jednog sindikata u kragujevačkom FIAT-u, simptomatično onima koji su, uz posredovanje premijerke, prekinuli štrajk (kojim je premijerkin mandat počeo). I volšebno dobili vanrednu apanažu za te dane protesta.
Pitaće, ako bude prilike, novinari premijerku i na osnovu čega je utvrdila i raportirala Briselu da u Srbiji nema objektivnih medija, već da su svi sem jednog dnevnog lista - protiv predsednika i Vlade. I da očito ubrzano rade na podizanju neprijateljske gotovosti jer je dva-tri dana ranije u Srbiji, na sličnu temu, imala manje "tešku" računicu. Tada je, primerice, umesto svih nedeljnika u Srbiji, a ima ih pet političkih, za tri utvrdila da su s one strane. I za dva dnevnika.
Pitaće, valjda ti neprijateljski, hoće li biti nekakvih sankcija za ministra odbrane Aleksandra Vulina zbog afere "tetkin stan", mada je ovde neprijateljski suvišno jer je, gle čuda, posle pisanja medija, i sam predsednik Aleksandar Vučić kazao da bi to trebalo da utvrde nadležni organi, a po nezvaničnim vestima i dobar deo Vlade.
Moglo bi se očekivati i pitanje kako će se izvesti najava ministra Milana Krkobabića da će samo beogradski penzioneri dobiti 13. penziju? Ili, bar, zašto se Vlada odmah nije odredila prema toj diskriminatornoj predizbornoj radnji?
Naravno, da bi se deo pitanja odnosio na spoljnu i regionalnu politiku, mada, ruku na srce, premijerka s njom ima malo veze. S njom u ogoljenom smislu politike, ali zvanično je ona vodi, a u ovih 100 i nedelju prvih dana ima prilično razloga za brigu. Može se, tek, pohvaliti sa nekoliko grupnih susreta sa regionalnim liderima i nekoliko poseta i to je sve na kontu dobrog, na drugom tasu su zategnuti odnosi sa Sarajevom, Zagrebom i Skopljem, rukavica Briselu zbog Katalonije, status quo sa Kosovom...
Ima još mnogo toga što može stati u 100 dana Vlade premijerke Ane Brnabić, mada je reč o prilično rastegljivom terminu, jer ona vodi Vladu koju je i kadrovski i politički postavio predsednik Vučić. Koji i u mesecima novog-starog kabineta i svog novog zaduženja najčešće nastupa kao premijer i povlači sve konce unutrašnje i spoljne politike. I ubire plodove, dabome, a premijerka samo formalno odgovara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.