Kolumne

Naša Maja i "Bristol"

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Pre nešto više od tri meseca na ovom mestu je bio tekst naslovljen kao "I Maja i Kosovo". Sad ima malu izmenu, takoreći dodatak - "Bristol".

Maja je ista ona, Kosovo je isto, a i "Bristol" je - "naš", mada je bolje reći bio naš, hotel u strogom centru Beograda nedaleko od već počivše glavne železničke stanice i uskoro počivše autobuske. Glavne, tamo gde svi namernici i slučajni prolaznici prvo stignu. Već dve decenije "Bristol" je poslednje utočište oficirima i podoficirima i njihovim porodicama koji su posle učešća u ratovima devedesetih ostali bez države za koju su se borili, zavičaja, kuća i kućišta.

I dalje su izbegli, premda bi u svakoj državi koja iole drži do veterana, bili ovenčani i slavom i hvalom, a i sa ponešto imovine - makar onoliko koliko su, služeći rodu i narodu, izgubili. A i po naopakoj logici koja smrt i razaranje stavlja izvad života, i zaslužili, što im nevoljko priznaju čak i ortodoksni pacifisti/kinje, poput vaše hroničarke.

Dakle, država ih je poslala u rat, država ih naterala da se povuku aminujući i svoj i njihov poraz, pa je logično da je ta država dužna i da ih zbrine. Premda je ovde i dalje na snazi pouka iz Lazarevićeve gorke priče "Sve će to narod pozlatiti".

Lako je naslutiti veđe koje se dižu uz pitanje kakve veze imaju neka tamo Maja iz Novog Sada, vazda naše Kosovo i naš bivši "Bristol". Prosto je; Kosovo je zaista vazda tu kao kamen međaš koji nas pritiska, Maja Pavlović ponovo štrajkuje glađu kao krajem aprila i početkom maja, a zvanično nepostojeći stanari hotela "Bristol", iako živi i uporni, naredne sedmice će početi štrajk glađu.

E, sad, ova naša Maja - ne "naša" u smislu njene sugrađanke i imenjakinje Gojković koja je bila radikalno "naša", pa na razne druge načine, do već godinama "napredne", partijski i shodno tome državno - ova naša Maja je koleginica, novinarka i vlasnica Kanala 9. Da podsetimo, jedne malene novosadske televizije, koja posle digitalizacije u Srbiji može da se gleda i malo dalje i šire od glavnog grada Vojvodine. No, država joj je, menjajući jednostrano pravila, "proširila mogućnosti", dodelila jaču frekvenciju i udarila dodatni namet, a da je nije ni pitala pristaje li. Kao ni druge male medije. Plus je, pod firmom zaštite autorskih prava, lupila visoku globu na muzičke sadržaje, ne vezujući je za prihod emitera kako pravila nalažu, nego je krsteći čudnovato "minimalnom". A minimalnom se samo zove i za razliku od minimalne plate koja jedva pokriva vodu i struju, ova jedva ostavlja za vodu i struju!

I problem ove naše Maje nije samo njen, naprotiv - tokom godina u kojima je njen Kanal 9 teško opstao, pa je sada na nogama koje su više fluidne nego staklene, u tišini se ugasilo više od stotinu malih stanica. Onih koje su komšijama i sugrađanima davale i nešto ljudskosti u etru, za razliku od većine regionalnih i nacionalnih emitera koji im nude samo propagandu, ubačenu kao stipsa među programe seksa, krvi i teškog šunda.

Ne pristajući na jednostrane akte -zvuči mnogo poznatije glede Kosova? - Maja Pavlović je lane štrajkovala glađu bezuspešno u Novom Sadu, onda je ove godine opet počela drastičan protest tamo, pa ga "preselila" u centar Beograda, na Trg Nikole Pašića gde je sedište Regulatornog tela za elektronske medije, ovih dana baš popularnog REM-a; popularnog zato što skoro ništa ne radi od poverenih poslova u regulaciji i zaštiti etra.

Izdržala je tada Maja 23 dana, a još bi sigurno da joj nije priređen javni razgovor kod premijerke Ane Brnabić, garniran obećanjima da će "država" uraditi sve što je u njenoj moći i u skladu sa zakonima - samo da prestane gladovanje.

I prestala je, ne uplašena posledicama po sebe, već više verujući da se javna obećanja ne krše lako, tim pre što "država" zakone može da promeni isto kao što ih je donela i umesto da bude uništitelj postane donekle zaštitnik. Pristala je verujući, napokon, da ono što se naziva državom neće ponovo rizikovati da bude svrstana u red onih u kojima novinari stradaju.

Od metka, nepravde, gladi, svojevoljne ili nametnute.

Najviše od svega Maja je poverovala da će reagovati pravosudni organi i sporove koje vodi godinama privesti kraju (o pravosuđu smo pisali prošle nedelje i predmetima koji "čuče" u fiokama, čak i kada tužioci i sudije ne žele!) Elem, kad Majini izađu iz fioka - može do Strazbura po pravdu.

No, ništa od toga; letnja pauza se baš otegla u njenom slučaju.

Ovih dana Maja dobija pažnju, pre svega stranih medija i međunarodnih organizacija, znatno manje ovdašnjih i kolega, još manje građana, a ta poslovična država je niti vidi niti čuje, ako se izuzme resorni državni sekretar koji je s vremena na vreme moli da prestane da štrajkuje glađu, jer tako ugrožava svoje zdravlje i život.

Šta će biti i koliko će dugo izdržati i da li će izdržati, niko živi ne zna.

Kao što se ne zna šta će biti sa nesretnim ljudima iz "Bristola", kojima je isključena i struja, pa po ovoj letnjoj žegi ne mogu nikako da se rashlade - sem hladnim tušem.

Pod uslovom da im (opet) ne isključe i vodu, pa ih država u obliku njihovog resornog Ministarstva odbrane - koje se, istina živa, oglasilo nenadležnim -premesti u gerilu. Gradsku, doduše, ali kao i da su šumska bez ikakvih prava. Sem na to odumre štrajkujući glađu i čekajući da im se posle toliko decenija obezbedi krov nad glavom. Prema slovu zakona i, valjda, "bukvici", kako im pripada.

Njihova je nevolja što su se našli na trasi razvoja velelepnog naselja zvanog Beograd na vodi i, ne pristajući na polovična rešenja, još "čuče" u "Bristolu", koji je kad su smešteni bio prinudna stanica, nikom potrebna. Sada je, kao davnašnja zgrada sjajne ahritekture, poželjan investitorima, da l' arapskim, da l' ovdašnjim u čije se ime posluje, ne menja stvar. Bitno je da su njihovi životi manje vredni od zacrtanih ciljeva, baš kao i Majin.

I "bristolci" i Maja su tek zamorčići u mnogo većim igrama političkih i finansijskih moćnika - i izjelica - koji malo mare ko će stradati na njihovom putu "razvoja".

Toliko malo da u oba ova drastična slučaja izostaje čak i očekivana solidarnost kao elementarni oblik ljudskog zajedničkog bivstvovanja

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije