Kolumne

"Oslobođenje" i ba i da!

Jelka Jovanović
Jelka Jovanović

Prošle sedmice, u susret 75. svečanoj godišnjici izlaženja sarajevskog "Oslobođenja", ekipa predvođena glavnom urednicom Vildanom Selibegović načinila je jedan poduhvat vredan divljenja - izdali su poseban broj sačinjen od 75 naslovnica iz 75 godina "Oslobođenja". Mogli su napraviti i veću knjigu sećanja, recimo 75 puta 52, koliko je sedmica u svakoj od tih godina, a - uh papira - i svih 75x360 i kusur dana u godini.

Ne, odlučili su da tih 75 godina "Oslobođenja" reprezentuje 75 naslovnih strana, iz svake godine po jedna. Možda, čuj možda, sigurno bi neko drugi izabrao nešto drugo. Možda bi neko odmahnuo rukom i rekao: "Ajde, bona, šta će ti to!" Možda bi, napokon, neko pola veka i koju godinu ili deceniju kusur strpao u kesu za smeće i dodao samo nešto malo novih sećanja javnosti. No, pred nama je, hteli ili ne, deo istorije koju još živimo.

Možda će mladim čitaocima sve što će uslediti biti enigma. Posebno onima koji tek poslednjih godina (na portalima) prate oboje novina (novine su srednjeg roda!). Pa ni onima koji su tu nešto više decenija ne mora biti jasno - davno beše, a i toliko smo država i sistema promenili ne mrdajući sa rodne grude da su sećanja samo splet okolnosti.

Na kraju, na prste jedne ruke mogu se izbrojati oni koji pamte svih sedam i po decenija "Oslobođenja", oslobođenja i ex-Yu, pa ostale naše istorije i istorijice, nas danas. Baš zato ćemo uz pomoć oslobođenja napraviti put unatrag, i za one kojima su, što bi rekao Pekić, godine pojeli skakavci, a i za sve nas. U prvom broju od 30. avgusta 1943. - dakle još u jeku Drugog svetskog rata i NOB - na naslovnici "Oslobođenje" poručuje "Njemačko-italijanska koalicija pred slomom". I nisu pogrešili - Italijani su slomljeni, a Nemci su još malo potrajali. Jula 1944. "Oslobođenje" - organ Izvršnog odbora Narodnooslobodilačkog pokreta BiH - objavljuje "Krupna pobjeda Narodnooslobodilačkog pokreta", a nepunu godinu kasnije, aprila 1945, kad je već slom Hitlerove soldateske i ideje nesumnjiv, ide naslov "Mobilizirajmo sve snage za sjetvu", a krupnije: "Naše Sarajevo slobodno!".

Oktobra naredne godine "Sarajevski dnevnik" kao deo "Oslobođenja" tvrdi: "Stvaralačke snage demobilisanih boraca - velik doprinos obnovi i izgradnji". Na naslovnici je i karikatura! Novembra desetog 1947. govor sindikalcima predsjednika... Borisa Kidriča o zadacima na završetku prve planske godine. Plus vest da je 27. zidarska brigada radeći na novoj železničkoj stanici u Sarajevu pokazala najbolje rezultate. Sledi jun 1948. i "Izjava Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije povodom Rezolucije Informacionog biroa komunističkih partija o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije". Ne vredi prepričavati ni nama koji smo o Rezoluciji IB i Titovom "ne" Staljinu učili u školi. Valja sakupiti energiju i pročitati.

E, sledeće godine, aprila 1949, sledi izveštaj sa vanredne sednice Narodne skupštine BiH koja je "usvojila zakone o podjeli NR Bosne i Hercegovine na oblasti i o izboru i radu privremenih oblasnih odbora" (ko je rekao podela?). Pored je, sa većim naslovom, tekst o prenosu kostiju narodnog heroja Đure Đakovića u Beograd. Valja tekst pročitati, da bi se stekla slika o vremenu.

Zbog prostorne oskudice preskočićemo nekoliko godina, mada su tu i radnici i seljaci i tršćanska kriza i još ponešto izuzetno važno i za potonje odnose unutar zemlje i sa svetom okolo. Interesantna je pojedinost da se 1953. na naslovnici kao udarni tekst nalazi izveštaj o primirju u Koreji, a tu je i tekst o poseti potpredsednika Indije - prodor u svet spolja.

U 1954. "Oslobođenje" osvaja crvenu "glavu", a već je, kako piše ispod te glave, list Socijalističkog saveza radnog naroda BiH (dve godine ranije bio je organ Narodnog fronta BiH). I, dabome, meša ćirilicu i latinicu. Naredne '55. puštena je u rad HE Zvornik, stigla struja, ba, da "život naših ljudi bude lakši i sretniji", kako je rekao Tito na svečanosti. Oktobra 1956. list izveštava na naslovnici o "Velikim neredima u Budimpešti", a tu je i vestica da se "Delegacija JNA vratila iz Sovjetskog Saveza", što je bio znak zatopljavanja odnosa sa SSSR posle Staljinove smrti. Slede godine prosperiteta u mnogim oblastima, mada ima svačega. "Hruščov doputovao u posjetu SAD", centralna je vest iz broja za 1960, važna i za Jugoslaviju koja je, suprotno ostalim socijalističkim zemljama, izabrala put između.

Valja zabeležiti i tekst "Andrić je otvorio do sada nepoznatu stranicu svjetske hronike" sa dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću. Odmah ispod je i najava presude Ajhmanu, jednom od vođa Trećeg rajha. Sledeća godina se bavi tzv. kubanskim problemom, ali tu je i nova teritorijalna organizacija BiH, a 1963. "Oslobođenje" izveštava o katastrofalnom zemljotresu u Skoplju. Slede (druga) konferencija nesvrstanih, ali i - ukidanje viza za putovanja u Čehoslovačku i Rumuniju. Danas deluje blesavo, ali tada je to bio još jedan prozor u svet, koji će naredne decenije zamračiti.

Usledila je privredna reforma (1965), pa atentat na Kenedija i studentske demonstracije (1968). Osuđene su, kako i "priliči" listu SSRN BiH, ali i većini ostalih u Jugoslaviji, s izuzetkom nešto studentskih i sindikalnog "Rada". Naredna godina prezentovana je letom čoveka na Mesec. Nova decenija donela je "Oslobođenju" novi dizajn, a Jugoslaviji doživotnog predsednika (Josipa Broza Tita), što je ozvaničeno ustavnim promenama 1974. U međuvremenu su se desili maspok u Hrvatskoj i "liberali" u Srbiji - oba pokreta, iako različita, označena su kao nacionalna. Desilo se i pomračenje Sunca (1973), a "Oslobođenje" je dobilo još jedan redizajnirani vid. U plavom, uz crnu koja je i dalje dominirala. Pre prelomnih decenija, Tito je 1977. otputovao u Koreju i u Pjongjangu postao počasni građanin.

Vraća se crvena boja u "Oslobođenje", a 1979. sa naslovnice košarkaška ekipa Bosne, evropski šampioni, među kojima je i Mirza Delibašić. I telegrami drugu Titu, narodu, gradu... Naredne godine "Umro je naš drug Tito"; 1982. je sahranjen Miroslav Krleža, "Savjest svog vremena", a 1984. Sarajevo je postalo olimpijski grad. Sledeće godine Emir Kusturica je u Kanu dobio "Zlatnu palmu" za "Oca na službenom putu". Potom je došao najveći bh. stečaj - "Agrokomerc", bankrot koji je potresao i protresao čitavu Jugoslaviju, uskoro potom krenulo se u temeljno rušenje zemlje. "Oslobođenje" 1989. na naslovnici izveštava o "zlogukom provociranju događanja naroda", inflacija je te godine dostigla "hiljadarku" u postocima, na Kosovu je bilo vanredno stanje...

Avgusta 1990. naslovnicom je dominirala nesreća rudara u Dobrnji, već juna 1991. imali smo dve udarne vesti: Hrvatska i Slovenija više nisu deo Jugoslavije. Marta 1992. referendum u BiH, posle kog ni BiH nije bila deo Jugoslavije. I krvavi rat u kome je, kao i u nekim ranijim, najviše stradala baš Bosna. "Oslobođenje" postaje "bosanskohercegovački nezavisni dnevnik" i dobija i priznanje najboljeg na svetu te godine. Sarajevo je pod opsadom, Bosna na meti svojih i okolnih jurišnika, čije su glavne vođe 1994. godine formirale Federaciju BiH. Usledili su Pariski mirovni sporazum i Dejton...

Nastavak svi znaju, čak i oni što samo nekoliko godina listaju vesti. Znaju ono što im kažu, a ko želi malo više da zna neka nađe to posebno "Oslobođenje", ogledalo ovih naših decenija, sem u papiru postoji i na sajtu.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije