Film priča o mladom režiseru Marku koji pokreće porno-kabare sa predstavama koje su politički angažovane. Ljudi koje okuplja oko sebe su homoseksualci, transvestiti, narkomani… Oni kreću na turneju po selima Srbije, ali tada upoznaju Franca, koji nudi Marku da za njega radi filmove sa autentičnim scenama seksa i nasilja u kojima će žrtve biti dobrovoljci, oni kojima nije stalo do života.
Glumci iz filma Nataša Miljuš, Aleksandar Gligorić i Radivoj Knežević su posjetili Mostar. Nataša glumi amatersku glumicu Sofiju, Aleksandar narkomana i oca dvoje djece Radu, a Radivoje homoseksualca Džonija koji boluje od side. Tu priliku smo iskoristili da porazgovaramo sa njima. Oni za "Nezavisne" govore o iskustvu glumljenja u ovom neobičnom filmu, skidanju pred kamerama i perspektivama mladih glumaca u Srbiji.
NN: Kakvo vam je bilo iskustvo raditi jedan film koji se ne uklapa u šablone dosadašnjih snimljenih filmova u Srbiji? Kakva je saradnja bila sa režiserom?
GLIGORIĆ: To je bilo potpuno novo iskustvo, od same pripreme, čitanja scenarija do rada sa režiserom. Sve je bilo precizno urađeno i nije bilo nikakvih improvizacija. Nisam nikada video profesionalniji rad u životu. Mi smo svi neafirmisani glumci i nemamo u poslu poznato ime i prezime i možda se iz tog razloga stvorio još veći entuzijazam, koji je doneo mnogo energije.
MILJUŠ: Čudno je da ja kao debitant, imam sreću da radim s nekim ko je tako posvećen i koji ne daje glumcu toliko slobode, a opet može da radi šta hoće. Pripreme su trajale dugo, a kada smo došli do snimanja, sve je teklo glatko. On (režiser) je jedan čovek koji je tačno znao šta hoće.
KNEŽEVIĆ: Dobio sam ulogu za svoj lik Džonija, nakon otkazivanja glumaca koji su inače trebalo da ga igraju kada su videli scenario. Ja sam ga prihvatio, ali s obzirom na to da je došao kasno, izbegao sam opsežne pripreme. S te strane imao sam peh, ali mi to nije smetalo. Svi glumci su izuzetno dobro funkcionisali i bili smo otvoreni, tako da mi je to izuzetno iskustvo koje bih voleo da ponovim.
NN: Da li ste se osjećali neugodno kada ste morali da skoro pola filma snimate goli?
GLIGORIĆ: To sam prebrodio na akademiji, jer onaj koji to ne može ne može ni da se bavi ovim poslom, jer vrlo često ovaj posao zahteva skidanje na sceni. Može da bude degutantno, ali ovaj put to nije bilo, jer je imalo višeslojnu pozadinu koja ne govori samo o nasilju i pornografiji, kao najbitnijoj stvari na svetu, već kroz to govori o odnosu u društvu, seljaka i urbanih ljudi, prema spodobama, deci. Kod nas u poslednje vreme vlada jedan provincijalizam koji se u poslednjih nekoliko generacija fokusiraju na neku šarmantnost, na neku igricu, svi su dobri, a potpuno se zaboravlja predanost poslu koju su imale neke starije generacije u našim filmovima. Mira Banjac, jedna izuzetna žena, je masturbirala u filmu 'Jagode u grlu' dok je drugi gledaju kroz špijunku.
KNEŽEVIĆ: 'Porno banda' nije surov film, jer kada dublje pogledamo sve te jadne ljude dokle su sebe doveli i kakav imaju pogled prema svetu vidimo jad. O skidanju uopšte nisam razmišljao, nije mi to bio problem, čak i scena koju smo radili grupno meni je izgledala kao da sam se odjednom našao u jednoj slici Hijeronimusa Boša. Dobili smo instrukcije šta bi trebalo da se dočara, ali nije bio napravljen tačan mizanscen.
MILJUŠ: Kada je sve opravdano i ima razlog, zašto sam izvadila sisu ili sam gola, kada znam da to vrši neku funkciju znam da to nije problem. Nemam ni slike, ni platno, ni boje, nemam instrument, instrument je moje telo i ja samo sa njim mogu da pokažem šta treba. Sasvim mi je bilo jasno zašto je trebalo da budem bez odeće. Na trenutak mi je bilo neprijatno kada probaš u nekom neprijatnom ambijentu, ipak mi je to prvi film, nije da sve to ide lagano, ali je to normalno. Kao mlada glumica, umesto da želim da budem što lepša otišla sam u jednu drugu stranu, gde ne izgledam nimalo lepo.
NN: U filmu su svi likovi marginalci, homoseksualci, narkomani… Vi ste privatno totalne suprotnosti. Koliko ste onda uspjeli da doživite i uđete u svoje likove?
GLIGORIĆ: Poznajem slične ljude, znam dokle to može da ode. Gledao sam režiserov prvi film 'Made in Serbia' i vidio sam da ti ljudi zaista postoje, marginalci koje žive neprihvatljiv način života za 'normalno' društvo. Moj lik je narkoman koji ima decu i ženu koja se drogira. Privatno bih mogao da uzmem bejzbol palicu i da polomim takvog lika i tu ženu. Ne mogu da opravdam, ali kao glumac morao sam to da uradim. Rade ima opravdanje zašto je takav i to kao glumac moraš da opravdaš. Roditelj sam, imam kćerku i ne želim da shvatim kako neko može tako da se ponaša.
KNEŽEVIĆ: Nisam mogao nikako da se poistovetim sa likom, samo sam pokušao da ga razumem. Bile su neke reference kakav je taj lik, homoseksualac koji prema životu ima destruktivan stav, pa mu i sida dolazi kao potvrda svega onog kako je živeo. U sve ulazi na neki način sa podsmehom i sa drskošću, ali kada se počnu seći glave kod svih likova, pa tako i mog, dolazi do pojavljivanja upitnika u šta sam se to upleo i počinje da se javlja ljudskost.
NN: Kakve su bile reakcije vaših prijatelja i okruženja?
GLIGORIĆ: Nemam nikakve negativne reakcije, na projekcijama je uvek izlazilo desetak ljudi, jer je to eksplicitniji film i oni to ne mogu da podnesu. To poštujem, imaju svoja prava da gledaju Šotrine 'kolačiće', ali ja volim da radim što se ceni, a ne što je zanimljivo širokim narodnim masama. Mogu i to, ali mi je daleko draže da sam učestvovao u jednom filmu, koji je već sada kultni. Sada su ljudi otišli u jednu kontru, ne znam da li je to zbog rata i zasićenosti, ali oni prave španske serije. To je potpuno štetno. Neka se prave i one, ali je žalosno da se prave samo one, žalosno je da samo režiseri poput Šotre dobijaju novac.
MILJUŠ: Svi su me podržali, čak su i roditelji, koji su van filma bili uz mene. Kada se pročita scenario, čovek koji je iole inteligentan može da shvati da nije reč o pornografiji, krvi i govnima, već priča o istini. Ogromno je zadovoljstvo da ti možeš naterati da razmišljaš i to je umetnost, zbog toga sam i upisala akademiju. Volela bih da budem na naslovnim stranicama i snimam reklame, zato što sam poznato lice, ali to nije primarna ideja zašto se bavim ovim poslom. Nije mi bilo toliko bitno kako će reagovati prijatelji, jer je to moj posao, isto bi bilo da njih zanima moja reakcija kada oni lažu da bi nešto prodali, što je njihov posao.
KNEŽEVIĆ: Reakcije su uglavnom pozitivne, međutim, negativne reakcije javnosti su vidljive na festivalima, jer iako je film hvaljen, svugde je dobio samo specijalne nagrade, a nigde neku glavnu. Žiri nezvanično jako hvali film, a kada treba da mu da neku veliku nagradu, ušuti se.
MILJUŠ: Zato što je to specijalan film.
KNEŽEVIĆ: Vreme će pokazati i dalje reakcije publike. Ukoliko režiser uspe da dobije sredstva za novi projekat. Ne možemo više da zabranjujemo filmove, ali možemo da stopiramo čoveka da radi.
NN: Koliko ste imali mogućnost improvizacije ili vam je režiser sve davao kako treba da glumite?
MILJUŠ: Sama priča je malo preterana, tako da smo mi totalno morali biti ti ljudi da bismo prošli kroz čitavo snimanje, da bi ljudi videli taj dio dokumentarizma. Imam jedan zanimljiv trenutak sa snimanja, kada sam stajala daleko, skoro da se nisam videla, vodila sam neki privatni razgovor. Mladen je rekao da stane snimanje i napao me što stojim privatno. Nije bilo nijednog trenutka da se bude privatan.
NN: Da li imate nakon ovog filma nekih novih ponuda?
KNEŽEVIĆ: Moj slučaj je da nisam dobijao novih ponuda već poziva na neke dodatne kastinge.
MILJUŠ: Nakon ove uloge, zvao me Srđan Spasojević koji je snimio 'Srpski film', da kod njega nešto igram.
NN: Koliko ima perspektive za mlade glumce u Srbiji?
GLIGORIĆ: Na našim akademijama se niko ne bavi filmskom glumom, glumci su prepušteni sami sebi. Oni moraju sami da grabe i kupe. Moraš da budeš jako snalažljiv, da imaš osećaj kada počne snimanje kadra. Oni koji imaju iskustva znaju kako. Nema perspektive ni za Mladena, a kamoli za glumce. Pitaju se ljudi koji imaju pare, i Mladen je imao jako puno problema, jedva je prebacio film na traku. Dešavaju se mnoga saplitanja. Uglavnom, u filmovima igraju i dalje oni koji se neprekidno vrte na televiziji. Što se tiče našeg filma, Goran Marković je kočio prebacivanje na filmsku traku, jer se u isto vreme pojavio njegov film "Turneja".
MILJUŠ: Mislim da niko od nas nije imao ideju da počne ovo da radi zbog perspektive, nije to film koji je komercijalan. Razlozi su bili totalno drugi. Kao mlada glumica, sa ovim filmom koji je jedan od najboljih u zadnjih nekoliko godina, mislim da sam uradila nešto što nisu neke mnogo starije glumice i da ću uspeti da nađem svoje mesto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.