Film i serije

Ostojićeva za "Nezavisne": Najbolje savete dobila sam od Tike Stanića

Ostojićeva za "Nezavisne": Najbolje savete dobila sam od Tike Stanića
Foto: Privatna arhiva | Ostojićeva za "Nezavisne": Najbolje savete dobila sam od Tike Stanića
Neda Vukadin Neda Vukadin

Mlada glumica Nataša Ostojić nedavno je dobila priliku da tumači jednu od glavnih uloga u novoj humorističnoj seriji "Feliks", a tokom snimanja, koje je trajalo tri mjeseca, našla se rame uz rame sa najvećim imenima srpskog glumišta - Mirom Banjac, Tikom Stanićem, Tanjom Bošković te Danicom Maksimović.

Prije ove uloge, koja će joj sigurno na neki način obilježiti karijeru, publika je imala priliku da je vidi u banjalučkoj seriji "Hotel Balkan", u kojoj je tumačila lik Bisere. O tome kakvo iskustvo je stekla na snimanju novog humorističnog serijala nastalog po motivima istoimenog popularnog romana Vladimira Kecmanovića, koje savjete je dobila od starijih kolega i kako se snašla u svojoj prvoj velikoj ulozi, Ostojićeva je govorila za "Nezavisne".

NN: Imali ste priliku da kao mlada glumica tumačite jednu od glavnih uloga u novoj humorističnoj seriji "Feliks". Kakvo iskustvo nosite iz ovog projekta?

OSTOJIĆ: Veoma sam zahvalna na prilici koja mi se pružila kao neafirmisanoj glumici, prvenstveno na toj energiji koja je tri meseca okupljala ekipu, dolazili smo svakog dana nasmejani i raspoloženi za rad. Ovaj projekat mi je doneo jedno veliko iskustvo koje do sada nisam imala, a nadam se da ću i u budućnosti raditi u ovakvim projektima. Igrati sitkom nije lako, igrati komediju nije lako, možda je to i najteže, jer nasmejati publiku uz pridržavanje nekog zdravog humora bez potrebe da se desi nešto smešno po svaku cenu, zaista nije lak zadatak. Smešne su situacije u kojima se naši likovi nalaze, a prilično su i životni. Martinela, moj lik, dolazi iz okoline Negotina. Ona je Vlajna i to nosi ponosno, a njen cilj je da postane pevačica i velika zvezda, što i danas nije čudno. Danas, ako neko ne zna čime će se baviti, neretko pribegava upravo muzici, ponekad mi se čini da pola države i peva. Tako i Martinela želi da okuša sreću i želi da nađe svoje mesto u tom poslu uprkos svemu.

NN: Našli ste se u kadru sa velikim imenima našeg glumišta. Koliko je bilo zahtjevno u skladu s tim iznijeti ulogu?

OSTOJIĆ: Iskrena da budem, dešavalo se da dođem posle snimanja kući pa ne mogu da zaspim jer razmišljam čime sam zaslužila da se upoznam i delim kadar sa Mirom Banjac, Tikom Stanićem, Tanjom Bošković, Danicom Maksimović i mnogim drugima. Velika je to odgovornost i možda sam sama sebi napravila to u glavi, jer pre svega nisam želela da razočaram samu sebe. O tome sam sanjala i maštala i kada vam se takva prilika desi, da vam partneri budu takvi glumci koje ste samo gledali do sada, prosto ne možete da poverujete da je to istina. Ovo je moja prva značajna uloga, a radila sam sa ovakvim imenima. Martinela, uloga koju sam tumačila, u stvari je potpuna suprotnost meni. Prvo mi je to sve bio veliki izazov, a onda sam se nekako srodila s njom, obožavala sam improvizacije koje su se dešavale na snimanjima. Međutim, ako sada pogledamo neke zvezde na našoj sceni, nije moja Martinela ništa drugačija od njih. Zbog nje sam promenila prirodnu boju kose, postepeno smo zajedno stvarali njenu istoriju i ništa mi nije teško palo u ovom procesu, nikakva odricanja niti vežbe i sam rad.

NN: Da li ste dobili savjet ili sugestiju starijih kolega koji Vam je na neki način olakšao ili promijenio ugao posmatranja glumačkog poziva?

OSTOJIĆ: Osećala sam se predivno i trudila sam se da upijem svaki postupak i reč koji bi mi mogli pomoći u budućnosti. Znate, kada vam jutro započne tako što se zateknete u šest sati u šminkernici sa divom poput Danice Maksimović, sam taj trenutak je predivan. Pričalo se tu o životu, životnim temama, što mi je mnogo više donelo. Zapravo, mislim da mi je ta njihova prizemnost i srdačnost i pomogla da se izborim sa tremom koju sam imala na početku. Savetovali su me, pomagali su mi kako da nešto bolje odigram, i mogu da Vam kažem, bila sam oduševljena i zatečena da neko može tako lepo da brine o meni i kada radimo najozbiljnije. Na primer, Tika Stanić, koji tumači glavnu ulogu, imao je i pored svih svojih obaveza vremena da se posveti i nama mlađima, da razgovara s nama kako je to danas mladim glumcima, šta treba da nam bude zvezda vodilja u ovom poslu i kako je njemu bilo kada je bio na početku. To su sve neki saveti za koje ću se truditi da ih duboko urežem u pamćenju. Vredelo je mnogo više nego što se čini.

NN: Šta očekujete da će Vam ova serija donijeti?

OSTOJIĆ: Meni je serija "Feliks" već mnogo toga donela. Prvenstveno, rad sa velikim profesionalcima, osećaj da negde pripadam, divno iskustvo sa rediteljima Đorđem Stanimirovićem i Stefanom Maleševićem, sjajnim direktorima fotografije koje Banjaluka već dobro poznaje, a to su Saša Petković i Dragan Radetić. Za nas glumce je vrlo bitno kakav ti je partner, a o mojim partnerima mislim da ne treba ni da govorim. Dakle, sve ovo zajedno je dalo jedan vrhunski projekat u koji je utkano mnogo ljubavi, što ćete, sigurna sam, i videti.

NN: Koliko je teško mladim umjetnicima da nađu svoje mjesto u glumačkoj profesiji?

OSTOJIĆ: Mislim da je danas svakom mladom čoveku teško da ispliva i nađe svoje mesto pod suncem. Ono što je meni bilo bitno jeste da ne pokleknem i da ostanem sebi dosledna i kada nisam imala posao. Teško je kada ste mladi, jer stalno imate potrebu da se preispitujete zašto to mene niko ne zove, zašto nisam još dobila neku priliku. Onda shvatite, pa ko da vas pozove kad za vas niko i ne zna. To i jeste najveći problem. Ovo je vreme hiperprodukcije i sve se jako brzo odvija, a ponekad imate utisak da sve to samo prolazi pored vas. Kada sam pročitala lik Martinele, na neki način sam se i pronašla, čak i ona želi da ispliva na taj vrh kao svaki mladi čovek. Iskreno, nisam očekivala da ću dobiti ovu ulogu, međutim, reditelji su to nešto prepoznali i sada sam im zahvalna. Eto kako sudbina može da se poigra sa čovekom, za svoj 25. rođendan poželela sam da dobijem neku važnu ulogu, a već za sledeći rođendan dobila sam svoju Martinelu. Prvog dana snimanja bio mi je rođendan i, mogu da kažem, ponosna sam jer sam 26. rođendan krunisala jednom od glavnih uloga u ovakvom vrhunskom projektu.

NN: Publika je imala priliku da Vas upozna i kroz ulogu Bisere u banjalučkoj seriji "Hotel Balkan", ali takođe i kroz ulogu Evice u predstavi "Pokondirena tikva". Da li se više pronalazite u drami ili komediji i da li je Vaša ljubav veća prema filmu ili pozorištu?

OSTOJIĆ: Moja jedina i prava iskrena ljubav jeste ljubav prema dobrom liku i dobrom tekstu. Iskreno se nadam da ću u životu imati priliku da igram uloge koje oplemenjuju i hrane dušu. Pozorište ili film, to još ne znam. U svakom slučaju, danas, kada ljudi žive život kao na pokretnoj traci, verujem da im je potrebno ono nešto što će im pokazati da rešenje postoji i da se i dalje cene prave vrednosti. Potrebno je uneti neke nove boje u sivu svakodnevicu. Tužnih i potresnih priča imamo previše i u stvarnosti.

NN: Završili ste Akademiju umjetnosti Univerziteta u Banjaluci u klasi Jelene Trepetove Kostić. Kakvo je Vaše mišljenje, da li studenti iz BiH jednako kotiraju u glumačkom svijetu kao, na primjer, studenti iz zemalja regiona?

OSTOJIĆ: Iskreno, mislim da su studenti Akademije umjetnosti u Banjaluci naučili, na neki način, da budu skromni. Ono što je najpotrebnije studentima jeste aplauz starijih kolega i podrška publike, koje nekako manjka. Mislim da Banjaluka zaista rađa prave talente i oni zaslužuju veću podršku. Ono što svakako nedostaje jeste scena gde će biti viđeni. Svima je podjednako teško, ali nekako je za nijansu teže možda našim studentima koji tek nakon akademije treba da kucaju na vrata ljudima koji ih nikada nisu videli. To treba i mora da se menja.

NN: Kakvim ulogama težite u budućnosti i kakvi projekti nam nedostaju?

OSTOJIĆ: Naša istorija i s jedne i sa druge strane Drine je puna plemenitih priča i volela bih da se više pažnje obrati na naš nacionalni identitet. Ima tu mnogo toga da se kaže i pokaže. Tako bih i ja volela u budućnosti da odigram jednu našu istorijsku junakinju. Videli smo koliko je film "Dara iz Jasenovca" bio potreban našoj publici, mislim da ima još mnogo takvih koji čekaju svoje vreme.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije