Kovačević za "Nezavisne": Jedni drugima smo potrebniji više nego ikad

Za­hva­lju­jući ta­len­tu, umi­jeću, ra­du i in­sis­ti­ra­nju na kva­li­te­tu te zna­lačkom ko­ke­ti­ra­nju sa ko­mer­ci­jal­nim, Le­na Ko­vačević pos­ta­la je si­no­nim za kva­li­tet i do­bru mu­zi­ku.

Re­gi­onal­na pu­bli­ka upo­zna­la ju je i za­vo­lje­la kroz džez no­te ko­ji­ma je prven­stve­no po­svećena, ali nje­na bio­gra­fi­ja je mno­go bo­ga­ti­ja od eti­ke­te džez pje­vačice. Le­na i kom­po­nu­je i pi­še tek­sto­ve, a nu­me­ra "Ca­fe" do­ni­je­la joj je us­pjeh, ka­ko na do­maćem te­re­nu, ta­ko i da­le­ko van gra­ni­ca na­šeg go­vor­nog po­dručja.

Ko­vačevićeva kaže da joj je go­di­na za na­ma do­ni­je­la suočava­nje sa vi­ru­som, stre­pnju za naj­bliže, ali i mno­go li­je­pih da­na i us­pje­ha ko­ji­ma se ni­ka­ko ni­je na­da­la baš u 2020. go­di­ni. U in­ter­vjuu za "Ne­za­vi­sne" go­vo­ri o pra­zni­ci­ma, sa­ra­dnji sa pro­du­kcij­skom kućom "Pa­si­on Tur­ca", ali na­jav­lju­je i da čeka ulo­ga u fil­mu "Ni­je lo­še bi­ti čovek" nje­nog oca, sla­vnog Du­ša­na Ko­vačevića.

NN: Vri­je­me je pra­zni­ka, ma­da ih ove go­di­ne pro­slav­lja­mo u dos­ta dru­gačijem to­nu ne­go ra­ni­je. Činje­ni­ca je da smo pos­ta­li oba­zri­vi­ji. Ka­ko Vi obi­lježava­te ove pra­zni­ke i ko­li­ko Vam je bi­tno po­ro­dično za­je­dniš­tvo?

KO­VAČEVIĆ: Ove pra­zni­ke dočeka­la sam ne­ka­ko sa još snažni­jim osećajem za­hval­nos­ti, du­bo­ke za­hval­nos­ti što smo za­je­dno. Sve ono o čemu sam ra­zmiš­lja­la pro­šle go­di­ne u ovo do­ba sa­da za­is­ta ni­je deo mo­jih mi­sli, već je to is­ključivo želja da ko­le­kti­vno prez­dra­vi­mo ovu po­šast, i fi­zički, ali i men­tal­no. Sa­da smo je­dni dru­gi­ma po­tre­bni­ji vi­še ne­go ikad. U kru­gu po­ro­di­ce dočeka­la sam No­vu go­di­nu po­sle ne­ko­li­ko ra­dnih go­di­na i za­is­ta sam uživa­la, a Božić je za me­ne naj­le­pši pra­znik u to­ku go­di­ne, ove go­di­ne pro­veli smo ga ti­še i oba­zri­vi­je, ali ne i ma­nje svečano. Vo­lim de­ta­lje, unu­traš­nje i spo­ljaš­nje, ko­ji čine pra­zni­ke ta­ko po­se­bnim.

NN: Go­di­na za na­ma ma­lo ko­me je bi­la do­bra, ali šta je ono po čemu ćete je Vi pam­ti­ti?

KO­VAČEVIĆ: Po is­ku­še­nji­ma i bri­zi za bližnje, za zdrav­lje, po stra­šnim pričama ko­je smo čuli, sve ono kroz šta lju­di pro­la­ze. De­fi­ni­ti­vno i po mom su­sre­tu sa vi­ru­som, ali ipak naj­vi­še me je ti­šti­la bri­ga za po­ro­di­cu i pri­ja­te­lje. Du­bo­ko se na­dam da će ova go­di­na do­ne­ti ola­kša­nje ten­zi­je! Pam­tiću je i po ne­običnim uspe­si­ma po­slo­vno, što je bi­lo kraj­nje ne­mo­guće za pro­šlu go­di­nu - "Ca­fe" je objav­ljen u Ho­lan­di­ji i do­bio kri­la, sad se slu­ša u Afri­ci, Sa­udij­skoj Ara­bi­ji, Tur­skoj, Grčkoj, Ho­lan­di­ji i za­pa­dnoj Evro­pi, po­tpu­no ne­ve­ro­va­tno za pe­smu na na­šem je­zi­ku.

NN: Vri­je­di sva­ka­ko is­taći i Va­še us­pje­he u Tur­skoj, izla­zak na inos­tra­no trži­šte na­šim umje­tni­ci­ma ipak, čini se, ni­je ne­mo­guć?

KO­VAČEVIĆ: Pos­ta­la sam te ta­kve i ču­dne 2020. go­di­ne deo pro­du­kcij­ske kuće "Pa­si­on Tur­ca", sa se­di­štem u Ma­dri­du i Is­tan­bu­lu, uz ume­tni­ke kao što su Ma­ri­za, LP, Bu­ika, Pa­ko de Lu­si­ja... kao ume­tnik sa Bal­ka­na, na­kon što je "Ca­fe" pos­tao deo sta­ni­ca u Tur­skoj, iza­šla sam na na­slo­vnim stra­ni­ca­ma fan­tas­tičnih ma­ga­zi­na i bi­la u na­ci­onal­nom dne­vni­ku po­red ume­tni­ka "Pa­si­on Tur­ce". Pro­šle go­di­ne za­is­ta su se os­tva­ri­li ne­ki "dečji sno­vi" i za­hval­na sam na to­me.

NN: Ko­li­ko nas je ova si­tu­aci­ja sa vi­ru­som ko­ro­na ne­gdje i pro­mi­je­ni­la, shva­ti­li smo šta su pra­ve vri­je­dnos­ti, na­dam se du­go­ročno. Šta je bio Vaš izlaz iz lo­ših ili kri­znih da­na?

KO­VAČEVIĆ: Bežanje u ono što vo­lim, što mi pri­ja, mo­li­tva, po­ro­di­ca, knji­ge i mu­zi­ka, do­bri fil­mo­vi, tru­di­la sam se da gle­dam ko­me­di­je, po­se­bno dok sam i sa­ma bi­la u izo­la­ci­ji i shva­ti­la da nas hu­mor i taj osećaj ko­ji ima­mo na ovim pros­to­ri­ma u kri­znim si­tu­aci­ja­ma može izvući men­tal­no i du­ho­vno. Mo­ra­mo zadržati do­bru ener­gi­ju, jer i ne­ma­mo izbo­ra, da se po­di­gne­mo.

NN: Sva­ke go­di­ne Ra­dio S re­gi­ju obra­du­je obra­dom ne­kih od naj­po­zna­ti­jih hi­to­va u izvođenju do­maćih pje­vača. Vi ste ot­pje­va­li pje­smu gru­pe "Đoga­ni" "Le­to je". Ko­li­ko Vam znači to što kroz ne­ki lični pečat možete sačuva­ti hi­to­ve ko­ji su obi­lježili je­dnu epo­hu na na­šim pros­to­ri­ma?

KO­VAČEVIĆ: Ve­li­ki sam lju­bi­telj obra­da, to sam do­ka­za­la i al­bu­mi­ma ko­je sam ra­di­la. Imam ogro­mnu strast pre­ma to­me da ne­ki sta­ri zvuk i po­zna­tu pe­smu pri­la­go­dim se­bi. Sja­jan aranžman Dar­ka Di­mi­tro­va i mo­ja lju­bav pre­ma mu­zi­ci de­ve­de­se­tih učini­li su da za­is­ta do­bi­je­mo su­per pe­smu u okvi­ru su­per pro­je­kta Ra­di­ja S!

NN: Održava­nje kon­ce­ra­ta u no­vo­nas­ta­lim okol­nos­ti­ma ni­je mo­guće, da li Vam, po­red sa­mih kon­ce­ra­ta, ne­dos­ta­je i mo­gućnost sje­de­nja sa užim ili ši­rim kru­gom pri­ja­te­lja i pje­va­nje do ra­nih ju­tar­njih časo­va, ne­dos­ta­ju li Vam te ne­ke si­tni­ce ko­je su nam ne­ka­da bi­le uobičaje­ne?

KO­VAČEVIĆ: Ne­dos­ta­je mi sve, ni­je pri­ro­dno da živi­mo ka­ko sa­da živi­mo, a opet, ci­vi­li­za­ci­ja je pro­la­zi­la kroz stra­šne kri­ze pa se du­bo­ko na­dam da ćemo što pre pre­va­zići i ovu, da možemo da bu­de­mo za­je­dno. Ja sam inače to­pao tip lju­di i lju­di u mom živo­tu mi mno­go znače, od po­zna­ni­ka do pri­ja­te­lja i fa­mi­li­je, te­ško mi pa­da da odje­dnom mo­ra­mo bi­ti na dis­tan­ci, ka­ko kažu psi­ho­lo­zi, važno je zadržati fi­zičku, ali ne i so­ci­jal­nu dis­tan­cu, tru­di­ti se da bu­de­mo što vi­še po­ve­za­ni i sa­da.

NN: S ob­zi­rom na to da su nu­me­re ko­je ste u po­slje­dnje vri­je­me objav­lji­va­li bi­le u pop ma­ni­ru, da li je džez tre­nu­tno na pa­uzi ili vri­je­dno ra­di­te i na tom po­lju?

KO­VAČEVIĆ: Ima ne­ko­li­ko pe­sa­ma (smem da kažem sjaj­nih!) ko­je smo to­kom 2020. go­di­ne sni­mi­li i ra­du­jem se to­me što ćemo ih pred­sta­vi­ti pu­bli­ci to­kom ove go­di­ne, to me za­is­ta ra­du­je i in­spi­ri­še.

NN: Šta očeku­je­te od 2021. go­di­ne i čemu se na­da­te na po­slo­vnom, ali i na pri­va­tnom po­lju?

KO­VAČEVIĆ: Ra­du­jem se no­voj mu­zi­ci, fil­mu "Ni­je lo­še bi­ti čovek", gde igram di­vnu mu­zičku ulo­gu, po­red An­dri­je Mi­lo­še­vića i Gor­da­na Kičića. Ra­du­jem se ne­kim po­ro­dičnim pu­to­va­nji­ma ako bog da, ko­je pla­ni­ram bez ob­zi­ra na to što ne znam da li su os­tvar­i­va, pra­vim pla­no­ve kao da ćemo izaći u ho­du iz ove si­tu­aci­je, a spre­mam se da bu­dem strplji­va i ako ta­ko ne bu­de.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.