Bez konkursa do državnog posla

Uroš Vukić

SARAJEVO - Zapošljavanje u javnim preduzećima u Federaciji BiH je netransparentno, vrlo rijetko je išlo preko konkursa, što je menadžmentu otvorilo prostor za mogućnost koruptivnog djelovanja.

Vrati na vijest

Komentari 1

Komentare na ovu vijest mogu postaviti samo prijavljeni čitaoci.

Prijavi se!

Nemate napravljen nalog? Registrujte se!

Registrujte se!

Za registraciju vam je potrebna email adresa koja će ujedno biti i korisničko ime. Nakon potvrđivanja naloga putem email adrese odaberite nadimak preko kojeg će vas drugi čitaoci prepoznavati.

Nevidljivi su svi podaci koje ste upisali, kao i email adresa, osim nadimka.

Nadimak će aplikacija napraviti od dijela email adrese. To možete promijeniti nakon aktivacije naloga u dijelu za upravljenje nalogom.

Ukoliko ste prijavljeni, nalogu možete pristupiti u padajućem meniju koji se nalazi u gornjem desnom uglu, klikom na svoj nadimak i odabirom stavke "Podešavanja".

Milos

ЈОШ ЈЕДАН АПЕЛ НАРОДНИМ ПОСЛАНИЦИМА НСРС Знам да читате. И пратите. Читамо и ми. И са вером и надом ишчекујемо седницу. Знам и да се неки од вас ломе и презнојавају под притиском шефова са једне стране, и здравог разума са друге. Господо народни посланици, ми немамо ваше досијее закључане у фиокама да вас њима уцењујемо, нити вам можемо претити губитком посла, положаја, уништавањем каријере... То су њихова средства и њихове методе. Ми само можемо да апелујемо на вашу ЉУДСКОСТ, а шта би више од тога? Нисмо ми и ви на супротним странама, као што ови ваши покушавају да вас убеде. У интересу је свију нас да се дође до истине и задовољи правда у случају смрти Давида Драгичевића, да изгласамо измене закона тзв. "Давидов закон" за добробит наше деце, да овим померимо са мртве тачке и неке друге нерешене предмете и да тиме очистимо наше институције од корупције, криминала, убица, нарко дилера, рекеташа... Не да рушимо институције и Републику, како вас они убеђују, већ да имамо бољу, праведнију и безбеднију Републику, која ће нам свима бити МАЈКА, а не "некима мајка, а некима маћеха" као што је било до сада. Да оставимо нашој деци, нашој будућности, умивену и дотерану Републику, сређену, као што домаћин сређује своју кућу и имање, да све на свом месту остави својој деци и будућим поколењима. Зар није то у интересу свих нас, и вас и нас? (Сем ових малобројних горе побројаних.) Размислите како ћете сутра пред Господа Бога (како ћемо сви ми), кад се на кантар не стављају позиције, плате, титуле, већ само греси и добра дела, на коју страну ће језичак превагнути? Шта год ви сутра да урадите, ми ћемо у нашој борби истрајати, и доћи до истине и задовољења правде. Хоћете ли и ви бити на страни истине и правде? Замислите да је Давид био ваше дете. Е онда гласајте, из чиста срца и не бојте се, нећете погрешити. Бићете на страни истине и правде. "Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живети?", умела је да каже моја мудра свекрва, покој јој души, кад год је хтела да ме охрабри да се не бојим да учиним важан и смео корак у животу. У потпису: мајка двоје деце