Samo zato što naša realnost nije idealna ne znači da treba da dignemo ruke i kažemo: "Neću ništa da radim". Baš suprotno, mi kažemo: "Hajde da vidimo šta možemo da uradimo". Ja kao pojedinac mogu malo, nas pet profesionalaca nešto, ali 25 organizacija civilnog sektora, koliko je sada uključeno u platformu, možemo mnogo više, istakla je Sonja Stančić, psiholog i inicijator platforme "Banjaluka ljudskog lica".
U intervjuu za "Nezavisne" Stančićeva priča o ideji koja stoji iza ove platforme, prvim reakcijama građana, krajnjem cilju i budućnosti platforme.
NN: Jednom prilikom ste naznačili da "Banjaluka ljudskog lica" nije projekat, već platforma. U čemu je razlika, te kako, kada i zašto je ova platforma nastala?
STANČIĆ: Dugo vremena smo gradonačelnik Igor Radojičić i ja razgovarali o tome kako treba aktivirati mjesne zajednice, da se mora ponuditi nešto mladima i osobama treće životne dobi, kao i osobama s invaliditetom i onima s poteškoćama u razvoju i na osnovu toga je "Banjaluka ljudskog lica" i nastala kao projekat grada prema društvu. Kako se ideja razvijala, projekat je nakon dvije godine od začetka i devet mjeseci intenzivnog rada, prerastao u platformu, koja treba da bude resurs. Treba da omogući civilnom sektoru, institucijama koje se žele uključiti i donatorima virtuelni prostor za međusobnu sinergiju. Grad ne može da radi radionice i edukacije, ali, nažalost, civilni sektor, pored iskustva i želje za radom, nema dovoljna finansijska sredstva. Spajanjem ovo dvoje dobijate bolji kvalitet i efikasnije iskorištavanje sredstava.
NN: Kome je "Banjaluka ljudskog lica" namijenjena i šta je krajnji cilj ove platforme?
STANČIĆ: Krajnji cilj je promjena kulture življenja. Potreban nam je novi nivo empatije i inkluzije. Platforma je namijenjena svima koji žive ili gravitiraju prema Banjaluci.
NN: Kakve su reakcije građana do sada u vezi s ovom platformom?
STANČIĆ: Reakcije su podijeljene, ali to je normalno. Kada radite nešto novo možete očekivati da neće biti odmah prihvaćeno. Zašto pričamo o unapređenju kulture življenja, a možda neki egzistencijalni problemi nisu riješeni? To je realnost koju treba da prihvatimo. Visina penzije našim penzionerima ne omogućava da sebi priušte odlazak u banju ili inostranstvo, to je realnost. Ali hajde da tu realnost stavimo u kontekst da ti ljudi zaslužuju da barem odu u prostor gdje će kvalitetno provesti vrijeme sa svojim vršnjacima. Samo zato što naša realnost nije idealna ne znači da treba da dignemo ruke i kažemo: "Neću ništa da radim". Baš suprotno, mi kažemo: "Hajde da vidimo šta možemo da uradimo". Ja kao pojedinac mogu malo, nas pet profesionalaca nešto, ali 25 organizacija civilnog sektora, koliko je sada uključeno u platformu, možemo mnogo više.
NN: Otkud se rodila ideja da inicirate platformu "Banjaluka ljudskog lica" i da li planirate da je na neki način, bilo prostorno ili idejno, proširite?
STANČIĆ: Ideja je posljedica mog iskustva. Uvijek mi je smetalo što svako drži svoju stranu, s jedne strane imate Vladine institucije koje kažu da oni rade, ali da ih civilni sektor ne razumije. S druge strane, isto to govore i nevladine organizacije. A sa treće strane imate biznis sektor, čija je prva reakcija da oni žele njihov novac. Ova ideja je sklapanje ovih potpuno različitih strana. U planu je da i biznis sektor uvedemo u platformu, da im objasnimo da ne želimo samo njihov novac, već i njihove ideje.
NN: Čini mi se da platformom nije obuhvaćena populacija radno sposobnih osoba. Da li i za njih planirate nešto i šta?
STANČIĆ: Da, ta populacije je još izostavljena, a ona se brine o svim ostalim populacijama koje su obuhvaćene platformom. Planiramo sljedeće godine i njih uvrstiti, ali moramo to uraditi adekvatno. Sljedeći korak je da otkrijemo šta to može da ih osnaži u pogledu roditeljstva, brige o roditeljima, u pogledu posla ili preduzetništva.
NN: "Banjaluka ljudskog lica" je zaživjela, ali da li postoji neki rok do kada ćete da radite aktivnosti ili se nadate da će ovo da nadživi predviđeni rok?
STANČIĆ: Ne želim da platforma bude vezana za mene, smatram da bi to bio neuspjeh. Voljela bih da platforma živi i bez mene. Bilo kakva promjena se ne dešava ni danas ni sutra. Nažalost, mi često sve tretiramo kao projekat i ako u kratkom roku ne vidimo promjene, završimo ga. Promjene u načinu življenja i promišljanja ne mogu da se dese preko noći, to traje godinama, jer je to proces, a ne projekat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.