Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, u intervjuu za "Nezavisne novine" ističe da Evropska unija mora da vidi da su bh. politički lideri i parlamentarci istinski posvećeni evropskoj perspektivi zemlje.
"Evropska unija može da vam pruži pomoć, savjete i novac, ali vaša je odgovornost da privedete kraju reforme neophodne da se ispune uslovi i kriteriji za članstvo", naglašava Solana.
NN: U prvim izjavama Valentin Incko naglašava da će učiniti sve da se BiH kandiduje za prijem u EU, te da BiH treba da riješi ostale probleme kao što su državna imovina i ostale reforme potrebne za ulazak u EU. Hoće li on u tome uspjeti i da li očekujete da će mu pomoći političari iz BiH?
SOLANA: Ambasador Incko je iskusan diplomata, koji vrlo dobro poznaje Bosnu i Hercegovinu. Uvjeren sam da će učiniti sve da olakša politički proces u zemlji i ima moju punu podršku. Pa ipak, odgovornost za napredak je na bh. liderima, koji treba da povećaju svoje napore u ovom pravcu. Pridruženje Evropskoj uniji je proces koji zahtijeva posvećenost i angažovanje. Mi u Evropskoj uniji moramo da vidimo da su bh. politički lideri i parlamentarci istinski posvećeni evropskoj perspektivi zemlje. Same riječi nisu dovoljne. Evropska unija može da vam pruži pomoć, savjete i novac, ali vaša je odgovornost da privedete kraju reforme neophodne da se ispune uslovi i kriteriji za članstvo.
NN: Oli Ren i Vi ste krajem prošle godine prezentovali plan za BiH. Kako se on provodi i da li je dao očekivane rezultate?
SOLANA: Savjet Evropske unije je pozdravio naš izvještaj i trenutno pripreme za pojačano prisustvo EU u BiH nakon zatvaranja OHR-a dobro teku. Pa ipak, prije tranzicije s OHR-a na EUSR moramo biti sigurni da će uslovi i ciljevi koje je postavio PIC biti ispunjeni. Dosta toga je učinjeno, posebno u okviru prudskog procesa, ali neophodni su dalji napori posebno kada je riječ o državnoj imovini. Još jednom ponavljam da od vaših lidera očekujemo da ulože napore i političku volju kako bi bila pronađena rješenja prihvatljiva za sve. Mi imamo plan za angažovanje EU nakon OHR-a, ali morate pokazati da ste spremni za ovu tranziciju.
NN: Koliko je uistinu BiH daleko od EU i koliko je EU stalo da BiH postane njen punopravni član? U tom kontekstu da li je za ulazak BiH u EU potrebna promjena Ustava BiH?
SOLANA: Evropska unija je duboko angažovana u Bosni i Hercegovini i jako smo vezani za vašu zemlju. Pružili smo ogromnu podršku Bosni i Hercegovini tokom rekonstrukcije i izgradnje države. U ovoj zemlji smo predstavljeni preko specijalnog predstavnika EU i Evropske komisije. Imamo policijsku i vojnu misiju EU i mi kao Evropska unija smo spremni da preuzmemo vodeću međunarodnu ulogu u zemlji. Sve ovo činimo jer vjerujemo u evropsku budućnost Bosne i Hercegovine. Skoro da ne mogu da se sjetim sastanka ministara EU na kojem nije ponovljena ponuda za članstvo u EU. Nema sumnje da BiH ima perspektivu pridruženja Evropskoj uniji. Želimo da vidimo sličnu posvećenost i od strane bh. lidera da ispune uslove neophodne za napredak. Da bi se pridružila Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina će morati da prilagodi svoj ustav i to iz dva glavna razloga... Kao prvo, bh. administracija je prekomplikovana i preskupa da bi udovoljila zahtjevima svojih građana i neće izdržati pod teretom neophodnim za evropske integracije. Kao drugo, nekoliko odredaba sadašnjeg ustava nije u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima i Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, što je uslov za Evropsku uniju. Sam kontekst evropskih integracija ponudiće dobro okruženje za rad na ustavnoj reformi i spremni smo da pružimo svu potrebnu podršku za ovaj proces kako bi se krenulo naprijed.
NN: Po Vašem mišljenju, da li treba zatvoriti Kancelariju visokog predstavnika u BiH (OHR) i da li je Incko posljednji visoki predstavnik u BiH?
SOLANA: Međunarodna zajednica se saglasila oko zatvaranja OHR-a, ali čim se ispune jasno postavljeni uslovi i ciljevi. Mislim da je došlo vrijeme da BiH vrati svoj pun suverenitet kao država, te da se skoncentriše na evropsku budućnost. Vidim da postoji široka saglasnost i u BiH u vezi s ovom promjenom. BiH ne bi trebalo da zaostaje za svojim susjedima u regionu. Sada vidim šansu da se preduzme ovaj korak i pozivam političke lidere da u narednim danima i sedmicama donesu odluke koje će omogućiti da se to i desi.
NN: Kako komentarišete dogovore i razgovore trojice lidera Sulejmana Tihića, Milorada Dodika i Dragana Čovića? Oni su, podsjetiću Vas, između ostalog dogovorili pitanje državne imovine, statusa Brčkog i popisa stanovništva.
SOLANA: Evropska unija podržava i podstiče nastavak prudskog procesa jer je posao daleko od završenog. U isto vrijeme potpisnici prudskog sporazuma moraju da dobiju što širi mogući konsenzus po pitanjima o kojima se diskutuje, kako bi se obaveze preuzete sporazumom što prije prevele u dalji napredak i konkretnije zakonodavne rezultate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.