Ovaj tekst bavi se odlukom Senata Univerziteta u Banjoj Luci, donesenoj na vanrednoj sjednici 7.10.2016, kojom se odobrava dodatni ispitni termin u oktobru 2016. godine, koji će biti održan u jednom danu i koji ne smije uticati na uredno održavanje nastavnog procesa. Takvu odluku Senat je donio i u oktobru 2015.
U obrazloženju donesene odluke kaže se da je prošireni Kolegijum razmatrao zahtjev Studentskog parlamenta da se organizuje dodatni ispitni termin i predložio Senatu da donese takvu odluku, što je Senat i uradio.
Kao osnov za donošenje ove odluke Senat je naveo član 64. Zakona o visokom obrazovanju Republike Srpske i član 33. Statuta Univerziteta u Banjoj Luci, čime se stvara privid o zakonitosti te odluke.
Moje mišljenje je da je ta odluka nezakonita. Da bih to dokazao, pozvaću se na član 49. pomenutog zakona, iz kojeg se jasno vidi da Senat uopšte nije nadležan da odobrava ni ispitne rokove ni ispitne termine u okviru zakonom propisanih ispitnih rokova. Ali, prije toga da vidimo šta piše u navedenim članovoma na koje se Senat pozvao.
U pomenutom članu 64. kaže se da Senat odlučuje o svim akademskim pitanjima, a posebno je navedeno 12 najvažnijih pitanja za koja je on nadležan. I gle čuda, među pobrojanim pitanjima nigdje se ne pominje da je Senat nadležan da donosi bilo kakve odluke u vezi sa ispitnim rokovima. U članu 33. Statuta broj eksplicitno navedenih pitanja za koja je nadležan Senat povećan je na 26, ali ni među njima nema nadležnosti za ispitne rokove. Ispitni rokovi su suviše važno akademsko pitanje, koje bi sigurno zaslužilo da bude eksplicitno pomenuto i u zakonu i u Statutu i ne bi bilo ostavljeno da se podvodi pod onaj dio rečenice iz člana 64, u kom se kaže da Senat odlučuje o svim akademskim pitanjima. Da se odobravanje dodatnog ispitnog roka ne može na osnovu ove formulacije dati u nadležnost Senata slijedi iz člana 49. pomenutog zakona.
Prema Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz decembra 2013. godine, član 49. je promijenjen i sada su tim članom definisani sljedeći ispitni rokovi: januarsko-februarski, aprilski, junsko-julski, septembarski i oktobarski. U odnosu na raniju formulaciju tog člana novost su aprilski i oktobarski ispitni rokovi. Za razliku od ostalih ispitnih rokova, koji imaju po dva ipitna termina, ova dva nova roka imaju samo po jedan ispitni termin. Za oktobarski ispitni rok još se kaže da on mora biti završen najkasnije do 15. oktobra.
Svakome ko pročita ovaj član biće odmah jasno zašto pri nabrajanju akademskih pitanja za koja je nadležan Senat nema pitanja koje se odnosi na ispitne rokove. Dakle, senat visokoškolske ustanove nije nadležan da odlučuje o ispitnim rokovima, a to znači da je pomenuta odluka Senata Univerziteta u Banjoj Luci od 7.10.2016. kojom se odobrava dodatni ispitni termin u oktobru nezakonita jer se njom krše dva stava iz člana 49, prema kojima oktobarski ispitni rok ima jedan ispitni termin i oktobarski ispitni rok se mora završiti najkasnije do 15. oktobra. Na fakultetu na kojem ja držim nastavu taj dodatni ispitni rok je planiran za subotu, 22.10.2016. Tada će biti održan samo pismeni dio ispita, a usmeni dio će se protegnuti do kraja oktobra.
Da vidimo kako je nastala navika da studenti svake godine traže i svake godine dobijaju dodatni ispitni rok (termin) u oktobru. Dok nije došlo do promjene člana 49. krajem 2013. godine, taj član je predviđao mogućnost odobravanja aprilskog ispitnog roka s jednim terminom, a oktobarski ispitni rok organizovao se samo za studente kojima je preostalo da izvrše obaveze na najviše dva predmeta, i taj rok se morao organizovati u prvoj sedmici oktobra s jednim terminom. Vjerovatno su studenti zahtijevali da se taj član promijeni, što je i učinjeno krajem 2013. godine. Tako su dobili obavezan aprilski rok s jednim terminom, a oktobarski ispitni rok je postao normalan rok bez ikakvih ograničenja. Navodno su studenti obećavali da kad se ispune ti njihovi zahtjevi onaj oktobarski rok s ograničenjima će postati bespredmetan. Poslije prihvatanja studentskih zahtjeva mi praktično u septembru imamo tri ispitna termina. Na šta to liči ilustrovaću svojim primjerom, mada ima i gorih slučajeva. Ja sam odgovoran za pet predmeta. Ispit podrazumijeva pismeni i usmeni dio. Za držanje tih ispita potrebno je 30 dana. Ako neke od tih ispita i održim u istom danu, opet je jasno da su termini ispita jako brojni, zbog čega studenti stalno traže odlaganje ispita, jer u isto vrijeme imaju zakazan i neki drugi ispit. Zbog svega ovoga s ispitima se mora početi već krajem avgusta, a dio usmenih neminovno pređe u oktobar, kada već počinje nastava u novoj školskoj godini. Kad na sve ovo dođe i dodatni termin u oktobarskom roku, nije čudo što se ispiti otegnu do kraja oktobra.
Kad pomenuta odluka Senata i ne bi bila nezakonita, ona bi svakako bila neodgovorna. Da vidimo zašto ja smatram da je ta odluka i neodgovorna.
Nastava na našem univerzitetu počela je 3.10.2016. Senat je odluku donio 7.10.2016, a ona je proslijeđena fakultetima 10.10.2016. Fakulteti su taj dodatni rok organizovali na različite načine. Na mom fakultetu pismeni dio ispita biće održan u subotu, 22.10.2016, a usmeni tek poslije pregleda pismenih radova. Dio studenata je prestao dolaziti na nastavu čim su saznali za dodatni rok. Da bi se neki ispit položio, nije dovoljno samo na njega izaći (valjda bi tako trebalo da bude). Zato je većini studenata važnije da se spremaju i pokušaju iskoristiti posljednju šansu nego dolaziti na nastavu za predmete koje će tek u budućnosti polagati. Senat je svojom odlukom bitno ugrozio ono što oni zovu nastavni proces. Članovi Senata su toga sigurno svjesni pa svoju odgovornost žele prikriti navodnom brigom koju izražavaju svojim zahtjevom da se taj "dodatni rok mora održati u jednom danu i da on ne smije uticati na uredno održavanje nastavnog procesa". U jednom danu bi se samo mogle upisati ocjene, ali ispiti ne bi trebalo da podrazumijevaju samo to.
Studenti svoj zahtjev za dodatnim ispitnim rokom obrazlažu uvijek istim argumentom - malom prolaznošću. Niko neće da se zapita koliko je remećenje nastave zbog ispita u oktobru i aprilu, kolokvijuma u novembru i maju uzrok te male prolaznosti.
Dodatni ispitni rok u oktobru ima još neke mane. Studenti po pravilu taj rok nazivaju socijalni, pri čemu, valjda, imaju na umu da nomen est omen. U vrijeme kada studenti stiču pravo na upis naredne godine studija ovim rokom vrši se pritisak na nastavnike da snize kriterijum, što se u praksi često i dešava. To potvrđuje ime koje je taj rok dobio.
Još mi jedna stvar koja je u vezi s tim rokom smeta. Fakulteti su uz srdačan pozdrav iz Rektorata poslije navedene odluke Senata dobili i kratko obavještenje, prema kojem je "u skladu sa troškovnikom Univerziteta u Banjoj Luci za akademsku 2016/2017. godinu utvrđena novčana naknada koju studenti plaćaju prilikom izlaska na vanredni ispitni rok u iznosu od 20 KM". Ovim pozivanjem na troškovnik opet se želi stvoriti privid zakonitosti. Kako zakon ne definiše nikakav vanredni ni dodatni ispitni rok, nikakvim dokumentom se ne može predvidjeti njegovo naplaćivanje. Studenti su, na primjer, jako osjetljivi na povećanje školarina i uvijek burno na to reaguju. Sada ćute i rado pristaju da plaćaju taj ispit jer i sami znaju da je on nezakonit. U ovoj situaciji sve me neodoljivo podsjeća na vozača koji je napravio saobraćajni prekršaj i koji rado daje policajcu 20 KM kako bi izbjegao plaćanje veće kazne. Neću da kažem da Univerzitet dodatni rok organizuje zbog novca, ali je očito da taj novac rado uzima. Ne znam šta u pomenutom troškovniku piše, ali znam da se nastavnicima koji drže taj dodatni posao (i to subotom) ne plaća ništa iako bi bilo lako dio tog novca raspodijeliti jer se na osnovu prijava tačno zna kod kojih nastavnika je bilo studenata na ispitu i koliko ih je bilo.
Rekoh da je sve ovo već viđeno i 2015. godine. Tekst sličan ovom tada sam uputio Nastavno-naučnom vijeću Elektrotehničkog fakulteta, a onda je to proslijeđeno Senatu. Nikakav odgovor nisam dobio. Ove godine sam Prosvjetnoj inspekciji podnio zahtjev da se ispita zakonitost navedene odluke Senata. Ništa se nije desilo. Možda se ni poslije ovog teksta neće ništa promijeniti. Senat može redovno da krši zakon jer se narod rimski, tj. nastavnici i studenti, miri s tim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.