"Komedija, puno smeha i duhovitosti recept je za savremeno pozorište. Ne možete terati ljude da gledaju neke stvari koje ih ne dotiču i ništa im ne nude, pa onda napadati publiku da ne razume umetnost. Umetnost je jako prosta stvar, umetnost je ono što se ljudima dopada", rekao je Milan Kalinić, poznati srbijanski glumac i voditelj.
Kalinić već osam godina radi kao televizijski voditelj i zbog toga je stekao veliku popularnost. Vodio je emisije "Leteći start", "Operacija Trijumf", a još je angažovan u poznatoj emisiji "Sve za ljubav". Pored toga, paralelno ima karijeru uspješnog glumca.
U intervjuu za "Nezavisne novine" govori o odnosu umjetnosti i medija, o tome da li je teško uvijek biti zabavan i postoji li cijena popularnosti.
NN: Popularnost ste stekli baveći se voditeljskim poslom, a ne glumom. Da li zbog toga možemo reći da je umjetnost u sjeni "medijskog glamura"?
KALINIĆ: U savremenom svetu u kojem živimo umetnost ne može da opstane bez medija, kao što ni mediji ne mogu opstati bez umetnosti, tako da je teško praviti podele na to šta je umetnost, a šta nije. Teško je danas definisati ono komercijalno i ono umetničko. To je posebno nezahvalno kad je glumački posao u pitanju. Sve što radiš, pa i najveću umetnost, ne možeš da promovišeš bez medija. Mislim da umetničko u tome ne pati; ako si dobar u tome što radiš, ljudi će te tražiti i gledati.
NN: Sa ove distance, šta biste rekli koji je Vaš "unutrašni poziv", glumački ili voditeljski?
KALINIĆ: Moj poziv je glumački, jer sam se za to školovao. Voditeljstvo je nešto što je "uletelo" iznenada i slučajno. Nikad u životu nisam pretpostavljao da ću biti voditelj, ali eto, desilo se. Voditeljskog posla se ne odričem i nemam ništa protiv da me ljudi doživljavaju kao voditelja. Voditeljski posao sam u međuvremenu zavoleo i dobro ga radim, jer je to nešto za šta sam prirodno talentovan. Taj posao je podjednako težak, zahtevan, inspirativan i kreativan.
NN: Da li zbog voditeljske angažovanosti s kojom ste zaokupljeni Vaš glumački posao trpi?
KALINIĆ: Mnogo uloga zbog toga nisam dobio, ali sam mnogo uloga dobio zahvaljujući popularnosti i televiziji. Predstava "Pevaj brate" doživela je veliku regionalnu popularnost. Naravno, nije samo popularnost dovoljna da predstava bude uspešna. Predstava koju igate mora da bude i kvalitetna.
NN: Postoji li cijena slave i kako se Vi nosite sa njom?
KALINIĆ: Kad se kaže cena slave ljudi obično misle na ono što se "plaća" kad ste već poznati. Ja mislim da su to preterivanja i foliranja tih ljudi. Slava većinom donosi lepe stvari i nema cenu, a svakoga ko kaže da plaća cenu slave pitao bih da li bi se vratio u vreme kad nije bio popularan. Po mom mišljenju, onaj ko kaže da plaća cenu slave, u stvari, laže. Mi se bavimo javnim poslom koji gleda veliki broj ljudi i ako nisi slavan, popularan i poznat to znači da si neuspešan u svom poslu. Cena se plaća dok ne dođeš do te slave. Tu čovek mora mnogo da uloži, da se odriče i da bude strpljiv.
NN: Na televiziji ste poznati kao šaljivdžija i zabavljač. Da li ste takvi u privatnom životu i da li Vam je teret to da uvijek morate biti zabavni?
KALINIĆ: U principu, ja privatno jesam onakav kakvog me vidite na televiziji, to nije gluma, to sam ja. Privatno sam jedna vedra, vesela i optimistična osoba koja voli da se šali. To sam spontano preneo i na televiziju i voditeljski posao, i zbog toga sam, po mom mišljenju, i napravio takav uspeh. Međutim, kako mnogo radim nekad se umorim od svega toga, a ljudi očekuju da uvek budem zabavan, pa se onda možda nekad i razočaraju.
NN: Šta za Vas znači "raskrivanje" svih likova koje susrećete u pozorišnim predstavama?
KALINIĆ: Uglavnom sam igrao u komedijama i nemam ništa protiv da tako ostane, jer komedija je jako zanimljiv i težak žanr za igranje. Glumu treba shvatiti kao igru, jer su gluma i scena jedinstvena prilika da vi kao ozbiljan čovek možete da se ponašate kao dete, da se glupirate, jednostavno, da se igrate. Možete oponašati neke druge ljude i izigravati neke njihove živote, a niko vam to neće zameriti. Ja to tako doživljavam i ne mistifikujem ni glumu ni scenu, nego se jednostavno igram.
NN: Nije baš poznato da ste, u stvari, i pilot. Da li se i danas bavite letenjem?
KALINIĆ: Moja prva ljubav je letenje, a ja sam odmalena hteo da budem pilot. Gluma mi ni na kraj pameti nije bila do mesec dana pre prijemnog ispita, a tad sam već imao 23 godine. Počeo sam leteti sa 16 godina i od tada sam sve u svom životu usmerio ka tome. Završio sam Pilotsku akademiju, imam profesionalne dozvole i sva ovlašćenja koja su mi potrebna. To sam sve završio sredinom devedesetih godina, u nezgodno vreme, pa nisam mogao da nađem posao u Srbiji. Otvorena je privatna Akademija umetnosti za glumu koju sam upisao i tako postepeno počeo da se zaljubljujem u glumu. Oduvek sam voleo pozorište, ali ranije nisam razmišljao u tom pravcu. O voditeljskom poslu da ne govorim, to nisam ni sanjao, ali život je krenuo nekim drugim tokovima.
Olujna vremena
NN: Predstava "Pevaj brate" u kojoj, pored Vas, igraju glumci Andrija Milošević i Milan Vasić doživjela je veliki regionalni uspjeh. Šta je osobeno u njoj da je toliko uspješna?
KALINIĆ: Reč je o predstavi koja je aktuelna s temom, jer govori o životima i problemima celog Balkana i zbog toga je regionalno uspešna. Predstava govori o tome kako smo zalutali u ovim olujnim vremenima preispitujući se stalno ko smo, šta smo, gde idemo. To sve govorimo kroz jedan atraktivan žanr, a to je muzika. Kroz dobar tekst o ozbiljnim temama prikazujemo sudbine tri muzičara, ali na jedan komičan i zabavan način, jer publika voli kad čuje muziku. To je sve ono što, zajedno s našom dobrom energijom na sceni, dovodi do toga da predstava bude uspešna.
Sreća
NN: Šta biste rekli mladim ljudima, koji su na početku svoje karijere i koji Vas gledaju kao uzor, o onome šta je potrebno za uspjeh?
KALINIĆ: Osoba koja želi da se bavi ovim poslom mora da bude strpljiva i da veruje u sebe. Mnoge teške stvari se u startu moraju prihvatiti. U svemu tome bitno je da uvek polaziš od toga da si ti najveći krivac za loše stvari koje ti se dešavaju. Ne treba tražiti izgovor i opravdanja u tuđim potezima. Grešku uvek treba tražiti u sebi. Imao sam i malo sreće, ali ona je potrebna za sve što radite, jer bez nje ne možete ništa uraditi. Ipak sam uveren da se sreća zaslužuje.
Karijera u brojkama
- 8 godina radi na televiziji
- 16 godina imao kad je počeo voziti avion
- 23 godine imao kada je upisao Akademiju