Beograd bih mogao uporediti sa bolesnikom kome je preko potrebno otvoriti vrata i prozore da se nadiše svežeg vazduha, kaže Nikola Hadži Nikolić, frontmen beogradske grupe "357", opisujući kulturu u prijestonici Srbije.
Prema njegovom mišljenju, situacija u Srbiji, kada je riječ o kulturi i umjetnosti, a posebno muzici, "zaudara". Frontmen grupe "357" smatra da Beograd za publiku ne nudi ništa osim splavova sa turbo folkom.
Prilikom nedavnog gostovanja u Banjaluci sa Hadži Nikolićem smo razgovarali o umjetnosti u Srbiji i regionu, mladim ljudima, stanju na estradi i planovima grupe "357".
NN: Kakvi su bili počeci benda "357"?
HADŽI NIKOLIĆ: Ne sećam se kako je bilo na našem početku. Pravo da vam kažem, naučio sam da "recitujem mozak". Vreme je ponekad znalo ispričati lepe stvari. Svirali smo dosta obrada na početku od "Red Hot Chilli Peppersa" i "Nirvane"... Tada nije bilo loše. Znam toliko da sam hteo da prestanem sa muzičkim angažovanjem posle prvog albuma i spota "Cigane". Trubač, međutim, nije hteo da odustanemo.
NN: Možete li za sebe reći da imate probuđenu nacionalnu svijest više nego što je to uobičajeno?
HADŽI NIKOLIĆ: Kada je bilo "Bombardovanje Srbije i Čačka", kao što kaže pesma od sastava "Let 3", neka vrsta inata, koja "čuči" u meni, probudila se. Nacionalna svest mi se uvećala i poprimila maligne razmere. Možda ne bih radio te pesme, ali inat proradi. E, onda shvatite da se dosta ljudi sa tim identifikuje.
NN: Koliko gradovi u regionu pružaju mladima priliku da se edukuju kroz razne kulturno-muzičke i umjetničke programe?
HADŽI NIKOLIĆ: Možda smo mi malo "iskulirali" Beograd i okolinu. Ipak, nemaju tamo ovakav klub kao što Banjaluka ima "Demofest klub". Problem je što u Beogradu ne postoji nikakav prostor za rok koncerte. Izgleda da je Banjaluka u mentalnom napretku, kako psihički, tako i duhovno. Beograd ne sme da otvori ništa osim splavova, koji nemaju ni za rentu. Rok festivali koji se prave bendovima bukvalno daju "šaku kukuruza". Njima se ne isplati da učestvuju na takvim skupovima. Prema tome, od rok muzičara rijetko ko da se odvaži baviti se time ozbiljno. Beograd mogu da uporedim sa bolesnikom kome je potrebno da se otvori prozor i da uđe svežeg zraka kako bih se nadisao. Mislim da ima nade za Srbiju, valjda ćemo i mi jednom da ugledamo našu zvezdu. Banjaluka je oaza dešavanja rok svirki.
NN: Na osnovu čega to tvrdite?
HADŽI NIKOLIĆ: Čuo sam da se u DFK-u održalo više od 100 koncerata. Video sam slike, čuo od prijatelja koji su bili, da mesto zaslužuje posebnu pažnju.
Imamo i mi kandidate za svirku ovde. Naš mladi bubnjar inače svira i za bend "Mortal Komba", a koji su veoma popularni u Beogradu. Nadam se da će svirati i ovde.
NN: Znači, Banjalukom ste, kada je muzika u pitanju, zadovoljni?
HADŽI NIKOLIĆ: Definitivno treba da budete uzor svima koji nemaju kvalitetan izbor i program. Inače ću se preseliti ovde, gdje je atmosfera mnogo zdravija, ako se situacija ne promeni. Tehno žurke nisu i nemaju kvalitet koji ima rokenrol, zbog toga on i treba da zauzme mesto u klubovima, medijima i svirkama koje zaslužuje. Banjaluka je dobila jednu pesmu, jer je ona moj omiljeni grad. U njoj najbolje ostvarujem komunikaciju sa publikom.
NN: Ko Vam je pomogao oko albuma "Najtraženiji"?
HADŽI NIKOLIĆ: Prezadovoljni smo tim ostvarenjem, ali sve smo sami morali da radimo. Ma, niko nam nije pomogao, niti "prstom mrdnuo". Naišao je na jedan smešan komentar, u fazonu: nećemo da prodamo ni 200 diskova. Međutim, otišao je u ogromnom tiražu. Izdavačke kuće ne postoje, a i one koje, kao, nešto rade, posluju po principu mešetarenja.
NN: Ne, samo u Beogradu je više izdavačkih kuća.
HADŽI NIKOLIĆ: Da, ali je omogućen biznis i poslovanje samo jednoj izdavačkoj kući, jednoj prodavnici i jednoj televiziji. Ta silna demokratija treba da se svodi na jednu, a u stvari ima ih 10.000. Po kom principu onda ona "funkcioniše"?
NN: Postoji li identitet građanina na ovim prostorima?
HADŽI NIKOLIĆ: Gubi se identitet i ne zna se ni ko si ni šta si. Nemamo predstavu gde smo krenuli. Bitno je da daš pare, dok ti ne kažu "dosta". Lagano radimo, bitna nam je komunikacija. Klinci dobro barataju znanjem i razumeju šta se zbiva iza medijske kulise. Mi ne trebamo ni televizije, ni novine, već kao što neki kažu - trebamo zidove. Eto, to je naš "identitet".
NN: Kakve su onda generacije koje su preživjele devedesete?
HADŽI NIKOLIĆ: Moje tinejdžerstvo je prošlo u ratu. I ja i generacije koje su to prolazile smo čekali da sve to prođe. Još čekamo, ali ne znam šta da prođe, život? Važno je učiti što više i da poslušate roditelje samo u situacijama kada su očajni, jer nemaju pojma, sve su upropastili. Napravili su uljuljkanu i letargičnu situaciju, moglo se reagovati na vreme i zaustaviti sve ružno što se dešavalo. Naučili su da sve dobijaju za džabe. Na mladima ostaje da popravljaju svet. Ne sumnjam u omladinu. Porodica je suština svega, treba raditi i ulagati u nju.
NN: Koliko u nama ima ljubavi?
HADŽI NIKOLIĆ: Ljubav je sila koja pokreće ceo svet, pa i naš poslednji album kompletan je posvećen njoj. Ime albuma "Najtraženiji" posvetili smo tom najtraženijem osećanju na svetu. Emocije su kratkog veka, pravi je zločin ne koristiti ih. Treba svaku šansu koristiti, bilo da ste žensko ili muško.
NN: Koliko često putujete i pravite svirke van Srbije?
HADŽI NIKOLIĆ: Republika Srpska nam je druga "gajba". Idemo u Gacko, gde nas čekaju ljudi, u Bijeljinu, Doboj, pa i Brčko... Nije nam frka putovati. Ovde su ljudi stali na noge, znaju šta im se dešavalo. Kod nas su ljudi razmaženi i dok god budu tolerisali jednoumlje, dešavaće im se glupe stvari. Postajemo blede kopije Holivuda. Nema kritike, nekoga ko bi zaustavio ovakvo stanje. Mediji, muzičari, slikari, umetnici, pisci... svi zajdno treba da reagujemo. Nekome odgovara da većina "rintači", a mali postotak da uživa. "Vadimo se" na kapitalizam.
NN: Koliko za Vas znači to što ste uradili muziku za popularnu srbijansku seriju "Selo gori, a baba se češlja?
HADŽI NIKOLIĆ: Mnogo. Svakom bendu znači da se iskusi u filmskoj muzici. Eto, mi smo doživeli to muzičko iskustvo u seriji. Bukvalno smo se ugurali, namećemo se da bi isterali ideju. Neće niko da te izvuče, kao u američkom snu, pa posle isplivaš na površinu.
NN: S obzirom na to da imate pjesmu "Idemo na selo", zanima me volite li seosku idilu?
HADŽI NIKOLIĆ: Spas je selo. Svi su se nagurali u gradove. Ljudi na selima su oplemenjivali svoj proizvod. Ko to danas radi? Mi čekamo da nam padne s neba. Nekad smo naseljavali najnepristupačnija mesta, a potom su nas ratovi poterali da crknemo. S dobro osmišljenim programom i ponovnim otvaranjem zadruga, te davanjem podsticaja seljacima i mi, koji mnogo pričamo, možemo dobro da živimo na selu. Ne zavisiš od gluposti, svako je svoj gospodar.
NN: Rezimirajte nam Vaša iskustva doživljena tokom učešća u rialiti šouu "Farma"?
HADŽI NIKOLIĆ: Ja sam tu pokušao da misionarim i jedini sam koji je to činio. Dobrovoljno sam izašao, a nisam bio pod opijatima.
Hronologija
Bend "357" je počeo s radom 1996. godine u beogradskom klubu "Magnum", gdje je svake srijede svirao obrade grupa "Rage Against the Machine", "Faith No more", "Nirvana", "Primus", "Red Hot Chili Peppers", "Rollins Band"...
Grupa "357" počela je stvarati svoje pjesme pod uticajem različitih žanrova, poput džeza, fanka, soula, panka, regea, hard kora, hip-hopa, metala, folka, i drugih.
Godine 1996. snimaju svoj prvi album u ''Studiju 5'', ali kako nisu imali izdavača tek nekoliko stotina štampanih kaseta prodavane su samo na ulici.
Dobrim svirkama i publicitetom koji su stekli na radio-stanicama skreću pažnju na sebe, te novembra 1996. godine izdaju svoj prvi album, pod nazivom "Pianissimo", za beogradsku izdavačku kuću "City Records".
Pjesme su pisane na srpskom, ali i na engleskom jeziku. Taj album je doživio veliki uspjeh i već u prvom mjesecu prodato je 5.000 kopija.
Početkom oktobra 2008. godine bend je počeo sa izradom šestog studijskog albuma, pod nazivom ''Najtraženiji''. Taj nosač zvuka u izdanju PGP-RTS u prodaji je od 19. januara 2009. godine.
Članovi benda
Bend danas čine dvije trube, gitara, bubanj, bas gitara i vokal. Od nastanka benda do danas u njemu je bio veliki broj članova.
Članovi od 1995. do 2010. godine bili su, između ostalih: Nikola Hadži Nikolić, Milovan Bošković, Biljana Milkov, Vesna Maksić, Dragan Telalović, Vladan Stanojević, Nenad - Stole Stošić...
Sve treba probati
NN: Vjerujete li u brak?
HADŽI NIKOLIĆ: Što se braka tiče, to je tema za dužu priču. Ali, sve treba probati. "Tripuju" ljudi da večno žive. Bog kaže da će nam suditi zavisno od mesta na kom nas zatekne. Bili u braku, ili ne, važno je biti OK. Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari. Čovek treba težiti ljubavi, pa bilo to selo, more, manastir, džamija.